Зоран Лазаров, саветник за ратарство у ПССС Врање, истиче да пре складиштења, још током бербе треба извршити класирање купусњача по крупноћи, степену зрелости и здравственом стању. Могу се чувати само здрави, неоштећени и зрели производи, све остало треба што пре да се преради.
Производи који су одабрани за чување, зависно од врсте, треба добро очистити, по потреби опрати, просушити, сложити у одговарајућу амбалажу и лагеровати у објекте за чување. Објекти за чување купусњача, као и сви објекти за чување пољопривредних производа треба да буду чисти, дезинфиковани, са посебно добром вентилацијом.
Начин чувања
“За чување купусњача су најсигурније хладњаче и спремишта са уграђеним уређајима за регулисање услова чувања. Поред тога, у зависности од услова и могућности, оне се могу чувати у подрумима, оставама и траповима, међутим, у тим и таквим условима губици су знатно већи, а дужина чувања знатно краћа”, каже Лазаров.
Чување замрзавањем
Према његовим речима у новије време многи производи попут карфиола, броколија и кеља пупчара се чувају замрзавањем. Током замрзавања патогени који се налазе на површини производа се не уништавају, већ се зауставља њихов развој, који се наставља чим се поврће одмрзне.
При чувању поврћа на температури од 4 до 7 Целзијусових степени, процес кварења је успорен и може се успешно чувати од 10 до 15 дана. Док у коморама за дубоко замрзавање ( – 20 Целзијусових степени), чување је безбедно и знатно дуже време. Сви повртарски производи садрже висок проценат воде, па се у случају спорог замрзавања стварају крупни кристали воде који разарају ткиво поврћа. Такво поврће након одмрзавања изгледа као опарено.
“Процес замрзавања треба да буде брз и то на – 40 до -50 Целзијусових степени, а затим га одржавати на – 20 Целзијусових степени. У таквом стању, зависно од врсте поврћа, оно се може чувати од 3 до 12 месеци”, саветује Лазаров.
Чување у траповима
Трап је, по његовим речима, најчешће привремен, једноставан смештајни простор за чување пре свега коренасто кртоластих производа, али и за купусњаче. Може бити укопан или надземни.
“Производи се слажу у виду купе и покривају танким слојем сламе (око 10 цм), преко кога се набаци слој земље (око 5 цм). Када дођу хладнији дани, додаје се нови слој сламе и земље (око 10 цм). У изразито хладним крајевима, трап се покрива са знатно више слојева сламе и земље.”, тврди Лазаров и поручује да када се трап формира, око њега мора да се направи каналић са одводом за воду од падавина.
Tрап се мора редовно обилазити и контролисати. Улегнуће на трапу често је знак да је почео процес труљења производа. У том случају тај део трапа мора да се отвори како би се одстранили оштећени производи, а потом да се поново затвори.
Чување у браздама
Бразде представљају један од најједноставнијих начина чувања купусњача. Најпре се на оцедном месту отвори једна бразда на око 40 цм,у коју се стављају почупане биљке са кореном поствљеним на горњу страну. Следећом браздом се затрпавају биљке из претходне бразде, и тако све редом док има потребе. У повољним условима на овај начин се поврће може сачувати до пролећа.
Чување у сувом стању
“Купусњаче се могу чувати и у осушеном стању. Поступак се састоји у следећем: опрани јестиви делови повртарских врста се уситне на жељену величину, а затим се подвргну постепеном процесу сушења. За ову сврху су најпогодније сушаре тунелског типа”, наглашава врањски саветодавац истичући да се мање количине могу сушити природним путем, а добро осушени производи се морају чувати у сувим и проветреним просторијама.
Чување у подрумима и другим оставама
У подземним просторијама, где је температура углавном константна од 1 до 5 Целзијусових степени, могу се често успешно чувати купусњаче сложене у оговарајућу амбалажу на полицама, или укисељене у кацама и бурадима. Просторија у којој се чувају мора чешће да се проветрава.
Пише: Гордана Настић
