Насловна САВЕТИ СТРУКА Bez navodnjavanja nijedna kiša nije dovoljna

Bez navodnjavanja nijedna kiša nije dovoljna

СУША КАО СУДБИНА И ПРОБЛЕМ КОЈИ МОРАМО РЕШИТИ

1210
Foto: Shutterstock

Naša zemlja je u konstantnom periodu suše, koji nisu prekinule ni dve kišne godine – 2010. i 2014. – pošto su padavine koje su ih obeležile bile obilne u kratkom periodu, nanoseći usevima drugu vrstu štete.

           – Povrće je praktično nemoguće proizvoditi bez navodnjavanja – kaže prof. dr Žarko Ilin – a zalivni režim može biti različit i zavisi od biljne vrste.

– S obzirom na promene u tehnologiji proizvodnje u narednom periodu, u cilju postizanja kvaliteta i visokih prinosa voća, navodnjavanje s fertirigacijom treba da bude obavezna agrotehnička mera – kaže prof. dr Zoran Keserović, a za to je potrebna pomoć države.

Suša je jedna od konstanti klimatskih promena u svetu poslednjih godina. Ta pojava, koja uzima veliki danak i na našim nedovoljno navodnjavanim poljoprivrednim površinama, ima dva lica. Ili su padavine tokom cele sezone isuviše skromne da napoje naše njive, povrtnjake, voćnjake, vinograde, ili ih na godišnjem nivou imamo statistički dovoljno, ali su tako raspoređene da povremeno izazivaju prave kijamete i potope, ili u vreme kada su najpotrebnije ostavljaju zemlju suvom, a biljke žednima. O tome konsultujemo struku i nauku, tražeći ocene, mišljenja, predloge i rešenja.

Poljoprivredni stručnjaci kažu da se naša zemlja praktično nalazi u konstantnom periodu suše, koji nisu prekinule ni dve „kišne“ godine – 2010. i 2014. – pošto su padavine koje su ih obeležile bile obilne, ali u kratkom periodu, nanoseći usevima drugu vrstu štete.

Značaj tipa zemljišta, izbora sorte i plodosmene

Ljiljana Vuksanović dodaje da je poznavanje kultura presudno za borbu protiv suše. Jedno od najvažnijih pitanja je na šta poljoprivrednici treba da obrate pažnju kad biraju koju će kulturu da gaje i ima li među ovim čestim kulturama vrsta koje se u sušnim uslovima odlično snalaze.

Proizvođači koji se opredele za gajenje određene povrtarske kulture treba da budu upoznati s tipom i strukturom zemljišta na kojima se zasniva proizvodnja, da poštuju plodosmenu, da utvrde kvalitet vode za navodnjavanje i primene punu agrotehniku, specifičnu za svaku vrstu povrća – kaže Vuksanović i dodaje da je druga važna karika u borbi protiv negativnih uticaja suše seleksionisanje sorti i hibrida različitih biljnih vrsta, tolerantnih na sušu.

Povrće žedno i u vlažnim godinama

  • Iako je krajem maja pala kiša, i ova godina je u suštini do sada bila sušna, i ova jedna kiša nije mogla da nadoknadi nedostatak vode – kaže profesor dr Žarko Ilin s Poljoprivrednog fakulteta  u Novom Sadu. – Povrtarska proizvodnja ima velike zahteve za vodom. Povrće je praktično nemoguće proizvoditi bez navodnjavanja, a zalivni režim može biti različit i zavisi od biljne vrste. Kod kultura kratke vegetacije, kao što su salate, spanaći, potrebe su na nivou oko 250 mm, a kod nekih kultura duge vegetacije, čak do preko 750 milimetara.

Profesor Ilin objašnjava da u našoj zemlji u referentnom periodu – koji je prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji najmanje 30 godina – u proseku padne između 350 do 400 milimetara vodenog taloga. Međutim, mali je broj takvih godina, svega negde oko 20 odsto. Ostatak su godine s premalom količinom padavina i velikim deficitom, gde padne ispod 200mm, što znači da nekim povrtarskim vrstama nedostaje preko 500mm vode. U godinama kao što su bile 2010. i 2014, kada su plivale Vojvodina i Srbija, u vegetacionom periodu padne oko 600mm, što je još uvek manje od potreba većine povrtarskih vrsta duge vegetacije.

Poseban problem, po rečima našeg sagovornika, predstavlja neravnomeran raspored padavina, bilo u ekstremno sušnoj, umerenoj, prosečnoj godini, ali i raspored padavina u ekstremno vlažnoj godini, kojih je opet negde oko 40 posto od nekadašnjeg referentnog perioda. Naravno da voda mora da se dodaje i zato mora da se prati vlažnost zemljišta.

Jača suša – manji prinosi

U zavisnosti od intenziteta suše, imaćemo smanjenje prinosa poljoprivrednih kultura, i to od 10 do 20 posto, ako bude slaba suša – kaže  Ljiljana Vuksanović, stručni saradnik za povrtarstvo i ratarstvo iz Kragujevca. – U slučaju srednje suše može se očekivati smanjenje prinosa od 20 do 30 posto. Ako, prema kvalifikaciji, bude jaka suša, prinos će biti i do 40 posto manji. U uslovima vrlo jake suše od 40 do 50 posto, a kod ekstremne – poljoprivrednici će izgubiti više od polovine prinosa.

Uslov da voće dobro i redovno rađa

Srbija je jedna od retkih zemalja koja na relativno malom prostoru (88.407 km2), na oko 5,09 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta ima povoljne agroekološke uslove za gajenje svih kontinentalnih vrsta voćaka. Upravo zahvaljujući tome, tradicija proizvodnje i prerade voća i zainteresovanost poljoprivrednika za bavljenje voćarstvom dugi su nekoliko vekova. Naravno, voćarstvo ima značajno mesto u ekonomiji zemlje, gde se od izvoza voća i prerađevina od voća zarađuje preko 600 miliona dolara, a među 10 najprodavanijih izvoznih proizvoda nalaze se tri voćne vrste: malina, jabuka i višnja. Zato je pitanje kako voće opstaje u sušnim vremenima od velikog značaja za našu zemlju.

  • Voćarstvo u poslednjih 15 godina predstavlja jednu od najrentabilnijih grana poljoprivrede, a podizanje savremenih intenzivnih zasada voća je nezamislivo bez sistema navodnjavanja i fertirigacije – kaže dr Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i jedan od naših najvećih stručnjaka za voćarstvo. – Navodnjavanje je obavezno u intenzivnim zasadima voća, pogotovo za rejone gde količina padavina ne prelazi 600mm. Nažalost, u Srbiji se navodnjava samo oko 11 posto voćnjaka, i to uglavnom u Vojvodini. Procenat pokrivenosti zasada sistemom za navodnjavanje veći je u ravničarskim delovima Vojvodine nego u opštinama na Fruškoj gori, zbog nedostatka vode. U savremenim intenzivnim zasadima, pogotovu gde se koriste vegetativne podloge i sadnice s prevremenim grančicama, navodnjavanje je obavezna agrotehnička mera. Na peskovitim, vetrovitim i južnim položajima su potrebe za vodom veće, nego na strukturnim zemljištima i severnim ekspozicijama. U svim našim voćarskim rejonima, da bi se postizali redovni i visoki prinosi, neophodno je navodnjavanje.

U nas se najčešće primenjuje navodnjavanje brazdama, potapanjem, kišenjem, kapanjem, mikrorasprskivačima, kombinacija kapanjem i orošavanjem i podzemnim navodnjavanjem. Koji će se način navodnjavanja primeniti zavisi od nagiba terena, tipa zemljišta i vrste koja se navodnjava.

Plastenici jedno od rešenja

Povrće se u Srbiji proizvodi na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. Ovaj drugi oblik proizvodnje poslednjih godina i u našoj zemlji dobija sve veće razmere, a omogućuje da se stvaranjem uslova u staklenicima i plastenicima biljke uzgajaju u optimalnim uslovima. Takva proizvodnja i omogućuje ostvarenje visokog prinosa i dobrog kvaliteta, s planiranim vremenom isporuke. Zato se povrtarima ona i preporučuje. Ipak, mnogi se i dalje drže starog, dobrog gajenja na otvorenom, kaže Ljiljana Vuksanović.

Pravilnikom Ministarstva poljoprivrede i vodoprivrede regulisano je ostvarivanje podsticaja poljoprivrednim proizvođačima za nabavku mašina i opreme za primarnu proizvodnju biljnih kultura u zaštićenom prostoru, sistema za navodnjavanje, konstrukcija za plastenika u iznosu od 50 odsto od vrednosti investicije. To je značajan podsticaj, koji bi mogao da ublaži negativne posledice suše, kaže i Ljiljana Vuksanović. Proizvođači koji osiguraju svoje useve takođe imaju pravo na subvencije u iznosu 40 posto od premije osiguranja.

Borba počinje pre setve i sadnje

– Od borbe protiv suše mala je vajda ako je se setimo samo u sušnim godinama, ali je moguća i neophodna znatno pre setve ili sadnje, odnosno, već prilikom  izbora parcele za proizvodnju povrća – ističe dr Ilin. – Treba birati izuzetno ravne parcele, bez depresija. I prilikom sprovođenja osnovne obrade obavezna mera je – razrivanje. To znači razbijanje plužnog đona, koje omogućava dobro oticanje suvišnih voda u dublje slojeve ako su godine kišne. U sušnim godinama razrivanje omogućava kapilarno podizanje mikropora vode iz dubljih slojeva u zonu korenovog sistema. Ako nije dovoljno razrivanje na dubini od 25 do 32cm, gde nam se taj plužni đon obično nalazi, moramo razrivač da pustimo na dubinu od 35 do 40cm, da bismo razbili plužni đon. Ako ni to nije dovoljno, može se, pogotovo na podvodnim terenima, koristiti podrivanje.

Kako kaže dr Ilin, za uspešan rod važan je i izbor zemljišta pogodnog za proizvodnju. Obično se biraju aluvijalna zemljišta, pa černozemi, pa crnice, pa tek zatim neka teža, hladnija zemljišta s više vode, kao što su glinovite, ritske crnice. Međutim, u pojedinim regionima moramo imati proizvodnju, a nemamo mogućnosti izbora zemlje, jer nemamo svuda svih tipova zemljišta, ističe profesor i dodaje da ponekad moramo da proizvodimo i na nepogodnim zemljištima. Zato imamo brojne agrotehničke mere, kako bismo to zemljište koliko-toliko priveli kulturi, a da bi proizvodnja na takvim zemljištima bila isplativa.

Foto: Pixabay

Ozbiljne države vode računa o održavanju primarne, sekundarne i tercijarne kanalske mreže koja prvenstveno služi za odvodnjavanje, a tek potom za navodnjavanje.

  • Još je Marija Terezija iskopala prvo Veliki bački kanal, a zatim napravila i ustrojila celu kanalsku mrežu. Nije ona to uradila zbog nas ovde, starosedelaca, već da bi mogla da naseli Nemce još 1711. – kaže dr Ilin i dodaje da je kanalska mreža i danas od suštinskog značaja. – Otkako je uspostavljen DTD sistem u Vojvodini, a tako bi trebalo raditi i duž Save i Dunava, primarni je zadatak uređenje osnovnih vodotokova, odnosno, održavanje primarne, sekundarne i tercijarne kanalske mreže. Nebitno je da li je godina sušna ili kišna.

Neophodna pomoć države

Postoje preko 65 najrazličitijih metoda za praćenje vlažnosti zemljišta, pošto je navodnjavanje izuzetno skupa agrotehnička mera – kaže dr Žarko Ilin. – Navodnjava se pri tehničkom minimumu vlažnosti. To je donja granica vlažnosti zemljišta pri kojoj neće doći do opadanja kvaliteta povrća niti do opadanja prinosa. On se prati, da bismo na najbolji način koristili zalihe vode od padavina i navodnjavanja, i da navodnjavamo baš kad moramo, racionalno. Cena koštanja milimetra dodate vode zavisi od energenta. Ako je energent električna energija, tada je cena milimetra dodate vode negde oko 15 centi, a treba da dodamo u ekstremno sušnoj godini čak 500mm. A ako se koristi eurodizel, milimetar dodate vode košta od 1,5 evra, a kod starih, neremontovanih agregata, cena ide čak do 4 evra po milimetru dodate vode. Znači, za nekih 500mm taj trošak za navodnjavanje može da iznosi i preko 2.000 evra. Ako se uzme neka prosečna cena povrća od 1 evro, treba dati 2.000 kg samo za sprovođenje ove agrotehničke mere, a gde su sve druge: osnovna obrada, predsetvena priprema, setva, sadnja, sprovođenje redovnih mera nege, zaštita od prouzrokovača bolesti. Zato je neophodna pomoć države.

Izbor načina i – mera vlažnosti

– Navodnjavanje brazdama primenjuje se na blago nagnutim terenima, gde se prvo u redovima otvaraju brazde i vrši navodnjavanje, a kasnije se brazde zatrpavaju – ističe profesor Keserović. – Navodnjavanje veštačkom kišom u voćarstvu se manje primenjuje. Navodnjavanje kap po kap koristi se u rejonima gde je isparavanje veliko, a vode za zalivanje malo. Ova vrsta navodnjavanja najraširenija je u savremenim intenzivnim zasadima voća. U Srbiji se, s obzirom na nedostatak vlage u toku vegetacije, preporučuje navodnjavanje kapanjem, orošavanjem ili mikrorasprskivačima, zbog niske relativne vlažnosti u toku jula i avgusta. Mikrorasprskivači su odlično rešenje, pogotovu na peskovitim zemljištima, kaže dr Keserović.

A da bi se pravilno odredila količina vode koja će se dati biljci, potrebno je odrediti tehnički minimum vlažnosti.

  • Naši proizvođači idu i korak dalje, jer moraju navodnjavati ne samo na osnovu vlažnosti zemljišta, po pojedinim fazama rasta i razvića, nego na osnovu potreba ili zahteva po fazama rasta i razvića.– ističe dr Ilin. –  Dok je biljka mala, njoj treba manje vode i tu možemo da održavamo na 70 posto. Ali, kad se formira bujna nadzemna vegetativna masa, s velikom masom plodova, preko 1-1,5kg po biljci, kao što je kod paprike, na primer, moramo da navodnjavamo većim količinama i češće jer je potrošnja vode izuzetno velika.
Foto: Shutterstock

Vlažnost zemljišta najjednostavnije se meri uzimanjem grumena zemlje sa sloja do deset centimetara. Dokle god je grudva čvrsta, stabilna, vlažnost zemljišta je optimalna, kažu stručnjaci. Ako se grudva rasipa, znači da mora da se navodnjava.

  • Prati se vlažnost zemljišta u zoni aktivne rizosfere, jer odatle biljka u vegetacionom periodu crpi vlagu – kaže dr Žarko Ilin.  – Povrće, koliko god zahteva vode, još više zahteva vazduha, a vazduh i voda su antagonisti. Drugim rečima, što je više vode, manje je vazduha. Treba gledati da vlažnost ne padne do tačke venjenja, koja je na nivou od 40 posto od poljskog vodnog kapaciteta, kada dolazi do propadanja biljaka i drastičnog smanjenja prinosa.

Vinograd i suša

Višemesečna suša, praćena visokim temperaturama, leti se odražava u slabijem porastu vinove loze, jer se biljka nalazi u fiziološkom stresu, uz postupno usporavanje fizioloških procesa u samoj biljci. Na grožđu koje je direktno izloženo štetnom uticaju visokih temperatura bez lisne zaštite, pojavljuju se ožegotine na bobicama, koje venu, a uz česti vetar pojačano je isparavanje i evapotranspiracija iz zemljišta i biljke. Sušno razdoblje utiče i na sve raniji početak berbe grožđa.

U evidentnim klimatskim promenama treba menjati dosadašnji pristup načina uzgoja vinograda, s ciljem ublažavanja štetnih posledica od visokih temperatura. U uslovima klimatskih promena svaki vinogradar mora da prilagodi sopstvenu vinogradarsku proizvodnju. Naročito je važno znati i potrebno primeniti stečeno iskustvo, znanje i potrebnu stručnu pomoć u vinogradarskoj proizvodnji.

Velike akumulacije umesto brojnih bunara

U poslednjih nekoliko godina u voćarskoj proizvodnji Srbije dešavaju se velike promene. Uvode se nove sorte i klonovi starih sorti, tehnologija proizvodnje se menja ka intenzivnijim zasadima s velikim brojem biljaka i visokim prinosima po jedinici površine. Koriste se slabo bujne podloge i visokokvalitetne sadnice, navodnjavanje i fertirigacija, a sve je više zasada pokrivenih protivgradnim mrežama, ukazuje profesor Keserović i poručuje da treba biti oprezan s navodnjavanjem voćki, jer se ravnoteža između rodnosti i vegetativnog porasta može poremetiti ako se doda velika količina vode u julu, avgustu i septembru, kada se kod većine kontinentalnih voćnih vrsta obrazuju cvetni začeci.

– S obzirom na promene u tehnologiji proizvodnje u narednom periodu u cilju postizanja kvaliteta i visokih prinosa voća navodnjavanje sa fertirigacijom treba da bude obavezna agrotehnička mera – kaže dr Keserović, a za to je, po njegovim rečima, potrebna pomoć države.

Kako ističe profesor Keserović, kada je u pitanju voćarstvo i vinogradarstvo, državne i pokrajinske institucije trebalo bi da daju prednost podsticajima u izgradnji akumulacija, umesto bunara za vodu (samo u Novom Slankamenu ima preko 50 bunara). U voćarskim rejonima valjalo bi stimulisati izgradnju velikih akumulacija, iz kojih bi moglo da se navodnjava 1.000 i više hektara, a za  navodnjavanje treba sve više koristiti alternativne izvore energije.

Primer Bugarske u Evropskoj uniji

Srbija treba, kao što je to u zemljama Evropske unije, da subvencioniše proizvodnju povrća, ali ne sa 5.200 dinara po jednom hektaru, nego kako je to u većini evropskih zemalja, na nivou između 270 do 400 evra po hektaru, a u sistemima organske proizvodnje i sa 900 evra po hektaru – smatra profesor Ilin, navodeći primer Bugarske. U konvencionalnim i integralnim sistemima proivodnje povrća u Bugarskoj, nekadašnjoj bašti Evrope, proizvođači od Evropske unije dobijaju do hiljadu evra po hektaru, kako bi iskoristili i nastavili izuzetnu tradiciju proizvodnje, dobro zemljište i znanje. Zato i dobijaju ovakve subvencije, kako bi revitalitovali tu proizvodnju, i kako bi svežim povrćem snabdevali Evropu čitave godine, kaže naš stručnjak.  

I. Radoičić

B. Nenković

Dobro jutro broj 579 – Jul 2020.