Сортимент бораније, барем када је у питању Србија, прилично је богат и шаролик. Од аутохтоних, преко одомаћених па увезених сорти и хибрида… тешко је и побројати их. Танке, дебеле, округле, пљоснате, кратке дугачке, па све до оних метарских. Све се оне гаје у мањим или већим баштама и њивама. Сви вишкови износе се на пијаце па тако ове „новотарије“ постају доступне многобројним купцима. Међу њима погледе најчешће привлаче такозване метарске бораније – зелене, црвене, жуте, љубичасте… Све су оне настале природном селекцијом, пореклом су махом из Азије где се гаје хиљадама година, ретко су плод селекције научника. Нису генетски модификоване и нису опасне по здравље купаца, а ботанички су вигне, припадају роду бобова, и веома су сличне пасуљима.
Зелена метарска боранија познатија као шпаргласта вигња (Vigna sesquipedalis), потпуно је нова на нашим просторима и за сада је отпорна према суши, болестима и штеточинама. Вегетација траје од 75 до 140 дана, семе може да буде беле, жуте, мрке и црне боје. Зрно се користи као пасуљ, а махуна као боранија. Стабло јој је високо, као код свих метарских боранија, због чега се гаји уз потпору. Ова биљка има јако занимљиве цветове ружичасте или љубичасте боје, због којих је украс у башти. Сеје се у мају и у јуну, у редове 50 x 10цм, или у кућице 50 x 50цм с пет-шест зрна. Махуне се беру сасвим младе у току лета, а семе сазрева у августу. Погодна је за припрему варива, чорби, а најбоља је када се бланширана, од ње припреми салата.
Метарска боранија црвена је азијска сорта која веома добро успева код нас. Махуне црвене боје прилично су дуге, порасту до 80цм. Бере се док је млада, као и свака друга боранија. Препоручује се да се са бербом не чека јако дуго, да махуне порасту што дуже јер тада огрубе, постају плутасте, стварају „конце“ и нису укусне. И код ове бораније ваља поштовати особину биљке – што је чешћа берба, то је принос већи и махуне укусније. Припрема се као и све остале бораније, посебно је „запажена“ у салатама, а може и да се убацује у туршију. Веома је уксуна и јако родна, није захтевна према условима земљишта, а махуне веома брзо расту, буквално један центиметар на сат. Сеје се директном сетвом од половине маја, не пре јер је осетљива на мраз. Има јако интересантно семе, које се може користити као пасуљ. Код нас је јако ретка сорта, све до недавно била је потпуно непозната. Стабљике знају да порасту чак до четити метра, најчешће су око два, тако да јој требају притке.
Вигна (Vigna unguiculata var. sesquipedalis) је једногодишња повртарска биљка, а позната је под називима метарска махуна, кинеска махуна, змијски пасуљ… Као и остале махунарке, и вигна обавља азотофиксацију преко корена – земљиште обогаћује азотом. Листови су слични листовима обичног пасуља. Махуне могу бити дуге 30-100цм и формирају се интензивније него што је то случај код обичног пасуља махунара. Боја им је различита – зелена црвена, љубичаста… и формирају се у паровима. Зрно је ситно, најчешће црно, а може бити различитог облика. Биљке су веома родне. За вигну се каже да су четири биљке довољне за четворочлану породицу. Махуне вигне богате су протеинима, скробом, витаминима А, Ц и Б комплекса, минералима – гвожђем, калцијумом, и разним другим материјама, неопходним људском организму. Семе пре сетве ваља дезинфиковати у чају од камилице или у раствору калијум-перманганата, у трајању од 15-20 минута. Оно клија на температури 15-17 степени, а сетва се обавља на дубини од четири до шест центиметара, у зависности од квалитета земљишта. Вигна је отпорна на сушу и, за разлику од других махунарки и у условима суше, боље роди од класичних махуна. Није захтевна када је реч о светлости, односно, добро подноси сенку и хлад. За раст јој је потребно обезбедити висок наслон, током вегетације усеве треба окопавати, ђубрити и наводњавати. Доњи спратови биљке могу се орезивати како би се подстакао раст, развој и продуктивност. Махуне се беру док зрно не буде веће од зрна пшенице. Берба се обавља сваког дана и то треба треба чинити пажљиво, одсецањем, никако кидањем јер се на месту развијених и одрезаних махуна стварају нови цветови који ће дати нове махуне. Током врелог лета махуне доспевају за бербу 60 дана после сетве.
Љубичаста боранија „тријумф“ је стара, италијанска сорта, код нас готово непозната. Дефинитивно се убраја у најродније старе сорте. Махуне су љубичасте са светлосмеђим зрнима. Овај пасуљ може да се сеје уз кукуруз као потпору, као аутохтони тетовац. Рађа редовно и обилно, а подједнако добра је и као боранија и као пасуљ. Има изузетно високу нутритивну, лековиту и хранљиву вредност.Одлична је за дијабетичаре због садржаја инсулина. Иначе рана сорта, која расте у висину до око два метра.
