О боровницама се у Србији све више прича као о воћу које је већ сада профитабилно за произвођаче, пре свега због сигурног пласмана и цене. Прогнозира се да ће и у будућности боровница имати стабилно тржиште. Ова воћка се све више сади, иако одгајивачи, како и сами признају, немају много искуства. Истичу да је ризик велики, јер су и улагања у засаде огромна, те да сваки данак неискуству скупо плаћају сувим новцем.
Поједини произвођачи држе се традиционалног начина узгоја, у земљи. Неки од њих одлучили су се за садњу на банковима, али се, најчешће у Шумадији, виђају и засади у хидропонији. Има у свему експериментисања и лутања, јер у нашој земљи још увек нема довољно стручњака који су вични одгајању боровнице, те се воћари уче на сопственим искуствима. Добро је што су расположени да их поделе са другима.
Слободан Тодоровић из села Влашка код Младеновца посебна је прича. Док произвођачи овог воћа још увек истражују најбоље начине узгоја у нашем поднебљу, одлучио је да неискоришћени пластеник претвори у засад боровница.
– Експериментално сам засадио боровницу у пластенику. Нисам нигде до сада видео овакав начин узгоја, али имао сам пластеник који није био заузет. Пошто ми од тог рода не зависи егзистенција, а о боровници сви причају, решио сам да пробам. Имам тренутно 280 садница на површини од 300 квадратних метара. Засад је у трећој години и биљке одлично напредују – каже Тодоровић.
Он је на банку засадио сорту дјук и увео систем за наводњавање. У банковима је, тврди Тодоровић, одговарајући супстрат и ђубрива која се топе на одређеној температури.
– Та ђубрива се топе изнад 18 степени Целзијусових. Споро се и константно разлажу и биљка увек има оно што јој треба. Наравно, подесио сам и да влажност земљишта буде оптимална. Кроз систем за наводњавање пуштам и прихрану повремено. Ове године имао сам принос од 600 до 700 грама по биљци, а у другој години пуне родности очекујем око три килограма – додаје Тодоровић.
Браћа Зоран и Борис Гвозденовић из Крагујевца експериментално су засадили боровнице по систему хидропоније. Гвозденовићи се надају да ће у будућности хидропонија због низа предности бити примаран начин садње. Они су високожбунасту боровницу засадили у пластичне вреће. Карактеристично за овај начин узгоја је што биљка нема никаквог додира са земљом. Врећа запремине око 22 литра садржи тресет и прегорелу борову пиљевину у једнаком односу.
– Вреће су на класичној парцели, у земљи. Могу да буду и пластични контејнери. Свеједно је. У врећи контролишемо услове који су најпогоднији за развој боровнице. Унутра су кисели тресет који њој одговара, чији је pH 3.5, и борова пиљевина која је прегорела и стара двадесетак година. Та мешавина је у сразмери пола-пола. Тако смо добили амбијент који одговара биљци, те је pH у врећи око 4.5 – каже Борис Гвозденовић.
Боровница не мора да буде жбун
Слободан Тодоровић каже да се за експериментисање одлучио и зато што сви тврде да боровница мора да буде жбунаста, а он мисли другачије. Зато се у ову авантуру упустио уз помоћ искусног пољопривредног техничара и свог комшије Радослава Јовановића. Истражујући о овој теми, наишли су на стабла боровнице у Немачкој, стара по 60 и више година, чији је пречник свега десетак центиметара, а висина биљке до 2,5 метра.
– Игром случаја наишли смо на тај податак и у разговору с њим видео сам да је расположен да пробамо. Дакле, боровница не мора да буде жбун. Код жбунастог начина узгоја, биљка је мање-више препуштена сама себи, а на овај начин желимо да докажемо да се њен раст и развој може строго контролисати правилном резидбом. Тако одређујемо шта ће где бити на биљци. Размак између биљака је 80 центиметара, а проред 1,5 метар – каже Јовановић који се деценијама професионално бави резидбом.
До сваке вреће је направљен систем заливања кап по кап и преко тог система долази и прихрана за америчку високожбунасту боровницу. Већ сада имају принос од пет килограма по биљци.
– Имамо већу контролу биљке. Знамо на време колико јој треба хране, а и корова је мање, тако да је физички рад сведен на минимум. Пошто смо обојица градска деца и никада нисмо имали додира са селом, нисмо ни навикли на тешке послове. То је још један разлог због кога смо се одлучили на овај начин садње, да бисмо могли поподне, тек кад се заврши радно време у фирмама у којима радимо, да се посветимо нашем засаду – објашњавају Гвозденовићи, чија се парцела од једног хектара налази у селу Лужнице код Крагујевца.
Борис објашњава да је хидропонски систем гајења боровнице, чије су саднице увезли из Холандије, далеко лакши и једноставнији. Размак између врећа је 1,4 метра, а проред је 2,8 метара. Уколико се нека биљка разболи, једноставно је изместе из плодореда. Оболелу биљку лече у некој врсти „карантина” и, уколико се опорави, враћају је на место.
У Шумадији има укупно око 15 хектара под боровницама, али има још заинтересованих одгајивача који би се опробали у овом послу. Тренутна цена боровнице на тржишту је око 5 евра по килограму и то већ четврту годину заредом.
Неки од произвођача, попут Луке и Марка Максимовића из Тополе одлучили су да боровницу посаде у банкове. Али, њихове саднице такође немају додира са земљом. Банкови су, наиме, направљени од мешавине тресета и борове пиљевине. Овај састав, тврде они, одговара боровници, те су правили дубоке бразде у земљи које су испунили мешавином. Са системом за заливање кап по кап и одговарајућом аутоматском прихраном за сада постижу резултате које су прижељкивали.
Б.Н.
Добро јутро број 572 – Децембар 2019.
