Келерабу, с необичном стабљиком и плодом у виду јабуке из које расту лиснате петељке, на први поглед препознају и клинци у вртићу. Знају да је то здрава купусњача и да може да се једе и као нарендана у салати, и као додатак чорбама и варивима, али не радују јој се када је виде на тањиру. За стручњаке то је Brassica oleracea, а за потрошаче – поврће које дуго држи осећај ситости, а с минималном количином калорија јача имунитет, регулише метаболизам, неутралише дејство слободних радикала, смањује лош холестерол.
Пише: Светлана Мујановић
Ово су углавном познате ствари, Али, да ли знате да постоји келераба чији плод расте у земљи, а зове се бросква, за стручњаке Brassica oleracea var. Rapifera, у народу позната и као подземна келераба, репа купусара, бруква.
Гаји се ради грудвастог корена под земљом, који се употребљава за јело, а који је у ствари задебљало стабло у облику округле репе. Из те подземне грудве прве године избија лист, а друге цветоносно стабло. Користи се као укусно поврће за исхрану људи, а припрема се исто као келераба. Према некима, она је и укуснија и хранљивија, јер расте под земљом, може да се риба на резанце и кисели као купус.
Како да је гајите?
Бросква воли плодну и влажну земљу, као и влажнију и хладнију климу. Велике врућине и суше јој не пријају. Препоручује се да се у нашим климатским условима гаји као пострно поврће. Парцелу, намењену за ово поврће, ваља дубоко и квалитетно обрадити плугом или ашовом, и унети 4 до 5 кг по једном квадратном метру, односно 400 до 500 кг по ару стајњака.
Често окопавање, повремено заливање
Најчешће се сеје на стално место, а за вађење приспева за три-четири месеца. Ако се гаји преко расада, треба обезбедити по 5 грама семена за сваки квадратни метар, а са два ара може да се произведе расад за хектар производне површине. Изникао расад треба разредити на 5 цм растојања. Кад дорасте до дебљине гушчијег пера, или највише танке оловке, може да се пресади на стално место. На извађеном расаду треба одстранити врхове листова и врх од корена. Током садње мора се пазити, да се корен не искриви завлачењем у земљу. Сади се на растојање 35 x 30 цм, што чини 9 струкова на један квадратни метар. Семе дуго задржава клијавост, чак и десетак година, а ниче за 5 до 6 дана.
Ово поврће тражи чисто земљиште па се мора често плевити и окопавати, по потреби и заливати. Осим тога, мора се штитити од бувача и других инсеката, којима је укусна посластица пре зиме.
Пошто ово поврће у нашим условима није толико раширено, нашим баштованима познато је само неколико сорти које се, осим по укусу, крупноћи и облику, разликују по боји, па су тако и добиле имена: бела крупна – конусног облика, бела с примесом зеленкасте боје на темену; бела црвенкаста- доле бела, на темену црвена или љубичаста; бела глатка – сa ситним листовима, раностасна, мало заравњена испод листова, беле боје; затим бела рана – раностасна с равним листовима, ситнија од осталих, с мањим приносом, али сочнија и укуснија за јело, спљоштеног облика, доле бела, горе зелена; жута пљосната- лепог пљоснатог облика, доле жута, горе зелена, раностасна и врло отпорна на зиму.
Трап јој није потребан
Пошто бросква добро издржава зиму, треба је оставити у земљи и вадити по потреби преко целе зиме. Да би се могла вадити и у случају када се земљиште благо смрзне, ваљало би пред зиму парцелу или леју покрити сламом. Када се чува на пољу, у земљи, укуснија је од оне која је утрапљена. За људску исхрану бросква се користи када је млада, а када остари, не односи се у компост, већ се њоме храни стока. Преко зиме мора да се потроши, јер с пролећа креће у семе.
