КЛИМАТСКЕ И ДЕМОГРАФСКЕ ПРОМЕНЕ МЕЊАЈУ НАЧИН УЗГОЈА ПОВРЋА
Заштићен простор у повртарству представља најразличитије објекте, изграђене с циљем да омогуће целогодишњу производњу свежег поврћа, и у време када објективно не постоје услови за раст и развиће биљака, дакле у предзимском, зимском и ранопролећном периоду. У последњих десетак година примена привременог заштићеног простора у гајењу поврћа постаје све масовнија. Пре свега, у питању су леје на породичним газдинствима, баштама, окућницама, викендицама, чак и на крововима зграда. Ове леје су такозваног париског типа, дакле, обично надземне. Праве се од једноставног материјала, углавном, дрвета, а попуњавају се различитим супстратима. Тиме се обезбеђује целогодишња производња свежег поврћа.
Србија под пластеницима и стакленицима има 5.422 хектара, а 2.422 је стални заштићен простор, који на једном месту остаје 15 до 20 година, па чак и преко пола века. На 3.000 хектара је привремено заштићен простор, пре свега непосредно покриваних биљака агротекстилом са биоразградивим малчом или без њега, и ниски пластични тунели. У заштићеном простору у Србији се годишње у просеку производи укупно око 367.000 тона најразноврснијег поврћа, док се у стално заштићеном простору произведе 245.000 тона поврћа.
Рационалније управљање природним ресурсима
У годинама које долазе може се очекивати повећање површина под заштићеним простором из више разлога: број становника и животни век је у сталном порасту, а површине за производњу на отвореном пољу постају ограничене. Производња у заштићеном простору не само да даје бољи квалитет поврћа, његову бољу и већу здравствену безбедност, већу нутритивну и биолошку вредност, већ остварује и неупоредиво веће приносе. Тако, рецимо, приноси парадајза могу бити и десет пута већи него у производњи на отвореном пољу, паприке 4 до 5 пута, краставца 6 до 7 пута већи. Јасно је да су то неки од разлога због којих површине на заштићеним просторима расту.
Фото: AdobeStock
Други разлог је рационално управљање природним ресурсима. У производњи у заштићеном простору могуће је рационално управљати земљишним капацитетима, а ако понестане земље, производња је могућа и без земљишта – на органским или неорганским супстратима, на различитим растворима воде и минералних хранива – хидропонски.
Трећи разлог је увођење аутоматизације и компјутерског вођења и контроле микроклиматских услова. На тај начин се повећава ефикасност производње и расту површине. Увођење аутоматизације и компјутерског вођења и контроле микроклиматских услова подразумева да су у ову производњу, поред агронома, укључени и електроинжењери, машински инжењери, грађевински инжењери, кибернетичари. Они учествују у подизању заштићеног простора, како би се обезбедила контрола микроклиматских услова.
Контролисано трошење енергије и воде
Против производње на отвореном пољу је и чињеница да су енергенти потребни за њу веома скупи. С друге стране, у пластеницима и стакленицима можемо читаве године контролисано трошити скупе енергенте.
Не треба заборавити ни наводњавање. У производњи на отвореном пољу то је скупо и тешко обезбедити. У заштићеном простору ми ову количину контролишемо и додајемо биљкама по фазама раста и развића у зону кореновог система тачно толико колико је потребно.
За који ће се начин производње определити професионални произвођачи зависи од квалитета објекта, опреме и нивоа технологије. У једноставнијим објектима, обично пластеницима тунелског типа, најчешће је организована производња уз смену две до три врсте, док се у пластеницима и стакленицима, уз максималну контролу микроклиматских услова организује целогодишња производња једне врсте. Грејање је предуслов целогодишње производње топлољубивих повртарских врста, док код производње врста са малим захтевима за условима успевања могуће је у пластеницима без додатног загревања производити поврће у време кад га на отвореном пољу нема. То су пре свега салата, рукола, млади лук из засада или главичурака, целер, празилук, ротквица.
Агротехнички значај ове производње огледа се у томе што је могуће произвести већи број врста, уз спровођење специјалних агротехничких мера, као што је вођење биљака како би обезбедили врхунске приносе. И биолошки значај је велики, јер се производи поврће високог квалитета читаве године и, што је посебно важно, ово поврће је најчешће без остатака пестицида у објектима са високом технологијом. Због чега?
Ова производња се одвија или на настираном земљишту, или у хидропонима, а у тим условима није потребна примена хербицида. Због одржавања оптималних миркоклиматских услова нема проузроковача болести, а ако се појаве, лако се решавају биолошким препаратима, док се штетни инсекти контролишу уношењем предатора.
Мања потрошња пестицида даје мању потрошњу хранљивих материја, пре свега водотопивих ђубрива, што значи да је ова производња и еколошки прихватљива.
Породични пластеник за 500 евра
Производња на окућници је могућа у пластеницима такозваног хоби типа, и то на површини од 80 до 100 метара квадратних, чиме је могуће обезбедити целогодишњу производњу свежег поврћа за потребе четворочлане породице. Ако сами правите, један пластеник тунелског типа кошта 4 до 5 евра по метру квадратном, што је на 80 до 100 метара квадратних износи око 500 евра. Неопходно је обезбедити носећу конструкцију од цеви које се савијају лучно, пречника 2 до 3цм. Са спољашње стране се ставља ПВЦ фолија 180 – микронска, још чешће 200 – микронска, а с унутрашње стране се навлачи 100 – микронска пластична фолија, како би ваздух између њих служио као изолатор. Оваква производња доноси изузетне финансијске ефекте, уз релативно мала улагања.
Пише: проф. др Жарко Илин
