Чачанска рана- јагоде детињства се враћају у моду
Аутохтона сорта јагода „чачанска рана“ ретка је на српским њивама и скоро да је више нико и не гаји. Један од малобројних произвођача, Иван Лукић, из Доње Сабанте код Крагујевца, наследио је ову производњу од баке и деде и не помишља да је замени са неком другом сортом. Признаје да се са чачанском не може рачунати на огромне приносе и зараду, али због традиције не жели да се одрекне слатке, ситне и миришљаве јагоде. Да би повећао приходе, осмислио је и нови производ- јагоде у саксији.
Иван Лукић је средња генерација породице која је одана аутохтоној сорти јагода. Каже да је већина одустала од ове домаће сорте и прешла на италијанске и турске због већих приноса. Чачанска се у газдинству Лукића гаји скоро пола века и то из више разлога, али и на више различитих начина – на отвореном, у пластенику и у саксијама.
„Чачанску рану су гајили моји бака и деда, затим моји родитељи, а ја наставио са своје троје деце. Некако сам емотивно везан за ову сорту, а ни приход није лош. Нисам се преоријентисао на увозне сорте, јер је ова врста веома отпорна. Не захтева никакав хемијски третман. Најважније је да има мирис и укус праве јагоде, какве памтимо из детињства и купци то знају да цене. Увозне сорте имају уједначене плодове и лепе су на око. Наше су ситније, али слађе и миришу. Зато су идеалне за слатко и џемове. Пласман на тржишту није никакав проблем, упркос конкуренцији са јагодама које изгледају као са фотографија, каже Иван Лукић.
Ова сорта није без мана, додаје овај произвођач. Род није сваке године исти и мора да се гледа у небо. Тим пре што јагоду углавном гаји на отвореном.Чачанскарана не воли претерано кишна пролећа, те су у таквим условима препоручује обавезно разређивање лисне масне и одстрањивање трулих плодова.
„Трулеж треба одстранити. Где је једна јагода трула, повући ће и остале. Треба разредити и бокор да што више сунца допре до плодова. Тада су слађе, јер зна се да јагода у време дозревања воли сунце, додаје Иван.
Мањи део производње Лукића је под пластеницима, али су улагања доста већа. Да би избалансирао расходе и приходе, одлучио је да тржишту понуди јагоду у мало другачијем паковању.
„Пре две године сам почео да је расађујем у саксијама и нудим купцима. Испоставило се има доста заинтересованих. Прошлог пролећа продали смо преко 2.000 саксија. Интересантно је да је купују подједнако и градски и сеоски домаћини. Некима је то декорација у жардињерама, уместо цвећа, а некима и начин да се на брзину и у пролазу засладе, додаје Иван.
Лукић свој засад јагода не прска никаквим пестицидима, ни хербицидима. Коров плеви ручно, што је у његовом случају могуће, јер има малу парцелу. Муштеријама у Крагујевцу и Јагодини нуди искључиво здраве и нетретиране плодове, који расту на преко 500 метара надморске висине. Област у којој живи и гаји јагоде километрима је далеко од фабричких и других загађења.
Сорта чачанска рана створена је 1968. године у Институту за воћарство у Чачку. Селекционари ове сорте били су др Асен С. Станчевић и проф. др Петар Д. Мишић. У званичном опису карактеристика творци су је описали као једнородну сорту умерене бујности, која ствара доста живића. Вегетација креће рано, зрење траје око 20 дана. Веома је отпорна на пегавост листа (проузроковач Mycosphaerellafragariae (Tul.) Lindau) и вертицилијум (проузроковач Verticilliumalbo-atrumReinke et Berth).
Даје плод средње крупноће чија је маса око 12 грама. Боја плода је пламено- црвена, а месоје чврсто, скоро без шупљине. Укус ове јагоде је врло ароматичан и садржи 7,2% шећера и 0,7% киселина.
Сазрева рано, већ крајем прве декаде маја и добро подноси транспорт. Током година показала је одличне резултате у различитим условима гајења, а погодна је за употребу у свежем стању, смрзавање и прераду.
Пре пола века, када је настала била је веома популарна и најзаступљенија код произвођача. Тада се на њивама није могла наћи ниједна друга сорта, али временом су је потиснуле италијанске и турске сорте, које се сада претежно гаје у српским засадима.
Биљана Ненковић
