Чувар Тршића и традиције
Пише: Зорица Драгојевић
Жељко Матић, дипломирани туризмолог и дипломирани економиста у туризму, после два завршена факултета у Новом Саду, пожелео је да се врати у свој Тршић крај Лознице. Носталгија, породица и потреба да буде баш ту где припада, својом причом да помогне прво себи, осталим мештанима, па и туристима који долазе у Тршић, навела га је да то и уради. Схватио је и шта му недостаје у родном селу и шта му је потребно да би ту живео. Све то сабрао је у кафе и конак „Чуваркућа“.
– Конак је смештен на самом улазу у Тршић – каже за нашу ревију. – Посетиоце подсећа на чувара традиције и место које с пуним правом носи то име, које је настало плански и с пуно размишљања. Пошто је ово село богате историје, традиције, прошлости, овај назив се нашао баш у правом окружењу, јер је чуваркућа нешто што сви Срби носе са собом. Нису саградили кућу и подигли кров, а да нису ставили чуваркућу на кров. Неки су само сујеверни, да их штити од грома, неки од зла, неки да доноси срећу, а опет сви знају за њена лековита својства. И зашто да неки објекат, баш на оваквом месту, не носи тако дивно име које се савршено уклапа у амбијент.
Добар смештај за сваког госта
Од када је настала „Чуваркућа“, вратио се и живот у Тршић, вратили су се млади и око ње окупили, наставља Жељко:
– Наше село је постало место за окупљање младих људи, што пре „Чуваркуће“ није било правило. Некако је ова моја прича омогућила да се млади нађу и снађу у овом селу, које им, реално, није било привлачно, и поред свих лепота. Управо је то био мој разлог да останем, да живим и радим у месту рођења. Тим чином сам помогао себи, да ми дани буду овде лепи, а онда и другима, да осете колико је лепо на селу живети, само му треба дати шансу.
Жељко је то у Тршићу успео: остао је и поделио своју животну причу на две целине. Прва је конак који пружа услуге смештаја и преноћишта, а друга кафе. Оно што је Жељку најбитније је да „Чуваркућа“ прихвата сваког госта и да за свакога има оно нешто што га привлачи:
– Конак „Чуваркућа“ пружа услуге смештаја и преноћишта и понуду је прилагодио свим структурама гостију – за породичне људе, друштво, брачне парове, парове са децом. Ово је и друга кућа за студенте, младе екологе, људе свих генерација.
Кутак за нове љубави и бракове
Жељкова добродошлица и осмех, добра ракија и необични ликери, који су сада већ постали бренд „Чуваркуће“, као и иницијација – ракија из кутлаче за добродошлицу, оно су што његов кафе издваја од осталих угоститеља у Тршићу. И не раде све и свашта, пружају само услуге смештаја и пића. Храну су препустили ресторанима, којих у окружењу има доста..
Гости веома брзо препознају леп кутак у прекрасном окружењу, наставља наш предузимљиви саговорник. Они којима се свиди смештај, уживају и у кафићу који је место окупљања, склапања нових пријатељстава, али и нових љубави:
– Кафе „Чуваркућа“ има диван дневни боравак, у који би свако ко дође одмах пожелео да се завали и да ужива. Ту се људи друже и упознају, па и заљубљују. Кафе се током постојања може похвалити са 15 бракова и доста љубавних причица. Опремљен је у духу прошлости, али не етно прича, него неки леп живот старе Југославије. Дивни двоседи и троседи, фотеље и сав намештај који нас подсећа на мирне, прошле дане – све то чини да се овакав тип локала издваја понудом и изгледом.
Конак „Чуваркућа“ нуди свим бициклистима изузетно пријатан боравак са одличном кухињом, могућношћу бесплатног камп места уколико се циклотуристи одлуче за ноћ под звездама као и опцију сервисирања бицкла уколико постоји неки од кварова који је настао током вожње.
Ликери с лековитим биљкама и сто укуса
Жељко се поред угоститељства бави и производњом ликера и сокова необичних укуса, домаћих чајева, као и чајева по рецептима за одређене болести. За познавање биља захвалан је оцу и деди, који су му оставили у аманет љубав према природи и познавању биља.
– И, ево опет данас неко алхемише у Тршићу, вади неке рецепте, бакће се с неким чудним облогама, намешта желудац топлом црепљиком и теглом, лечи људе чудним саветима… Довољно је да изађем на ливаду, већ имам своју апотеку – више скромно него што се хвали, прича овај туризмолог, травар, угоститељ, наглашавајући да су гости „Чуваркуће“ и најчешћи купци његових чајева.
И није се зауставио на томе, упоредо је почео да прави и ликере, опет по дединим књигама. Од стрине је добио рецепт за један дивни ликер. У њеној кући је генерацијама, и кришом га чува. Ликер је више него добро прошао, првенствено код женског дела гостију. Наставио је да се игра и да истражује и после девет година може с поносом да се похвали са 100 различитих укуса ликера с лековитим травама.
