Текст и фото: Биљана Ненковић
Кад бисте могли сав коров у дворишту да претворите у мекану, зелену или шарену подлогу, било би то уживање право. Било би, ако је могуће, а јесте. Треба само да посадите такозване покриваче тла, који брзо формирају густ живи тепих. Може да буде зимзелен и да вас сачека и следеће сезоне, или разнобојан који траје само једно лето. На сву срећу, дакле, постоје специјалне биљне врсте, такозвани покривачи тла, помоћу којих ћете се изборити с нежељеним гостима у дворишту.
Већина покривача су вишегодишње врсте, саме се рамножавају подземним ризомима и изданцима корена. За неколико година формираће густ покривач кроз који коров не може да продре. Предност садње покривача тла је и у томе што је потребно мање биљака за садњу, а самим тим и мање новца за њихову куповину.
Добре су перене, још бољи камелеон
– Када се саде разнолики покривачи тла, тај посао незамислив је без перена и седума. У тој групи биљака има ниских трајница, које ће формирати леп и издржљив тепих. Идеалне су за сунчана места и камењаре, поготово зато што не траже никакву негу, не воле претерано заливање. Кад их посадите, сами ће да се шире. Рецимо, sedum hybridum је ниска варијанта која цвета од јуна до августа. Цвет му је жуте боје, а висина биљке око 10 центиметара и изузетно је декоративан. Воли сунчана места. Али, постоји мноштво варијетета седума, па се може направити разнобојни трајни тепих, који ће се сваког пролећа сам обнављати и лепо изгледати до касне јесени – каже пејзажни архитекта Магдалена Ненковић.
Један од бољих покривача тла је и Houttuynia cordata, у народу познатија као камелеон. Ова биљка мења боју листова у зависности од јачине светлости и температуре. Листови су прошарани жутом, зеленом, ружичастом или црвеном бојом.
– Које ће боје бити лист камелеона, зависи од тога колико је биљка осунчана. У сенци ће листови бити зелено-крем боје, а на сунцу ће се појавити нијансе жуте, розе и црвене боје. Има ситне, беле цветове и покривач је тла у правом смислу те речи. Брзо се шири и достиже висину од 15 до 30 центиметара. Сади се на растојању од 60 до 90 центиметара. Садите је на земљишту где има доста влаге. Може бити и водена биљка. Зими мирује, а на пролеће се поново буди – додаје Ненковић.
Један од класичних прекривача тла, који формира тепих, јесте и Sagina subulata Aurea. Због мале висине и добре способности покривања, уз специфичну златну боју, ова перена је идеална за све неприступачне терене с мало земље. Зову је и звездаста маховина. Током лета има ситан бели цвет. Нема потребе да се додатно шиша јер јој је максимална висина око 1,5 центиметара. А њена блиска „рођака“ је ирска маховина, која има скоро исте карактеристике.
Све боје алтернантере
Биљке које не дају превише цветова ређе бирамо за садњу у двориштима, али оне су одличне за прављење „тепиха“. Називамо их структурним и уз добру планску садњу могу да пруже велико задовљство и, рецимо, прави црвени тепих у дворишту. Једна од њих је alternanthera. Зову је још шареница и цејлонски лист. Може се искористити и за прављење мозаика или геометријских облика.
Тајна ове једногодишње врсте је у шареним или једнобојним листовима, чија је структура таква да даје пуну и меку подлогу. Спектар боја и облик лишћа даје мноштво међусобних комбинација. Род ове биљке је добио назив од латинске речи alterno, што значи променљив. Цветови се појављују у збијеним цвастима, али су веома ситни, немају посебан значај и треба их орезивати, јер су листови главне звезде у башти.
Боје листова могу да буду црвене, бордо, жуте, наранџасте, зелене и љубичасте. Висина биљке је од 10 до 20 центиметара. Размножава се резницама, које се узимају с матичних биљака. Садња у дворишту почиње у мају, а важно напоменути да та биљка воли светла места и умерено заливање. Код нас најзаступљенија Alternanthera bettzikiana, чије боје варирају од жуто-црвено-зелених листова, затим бордо-црвених, као и жуто-тамнозелених. Врста Alternanthera ficoidea има јајасте листове с таласастим рубом, жуте, црвене и наранџасте боје.
Једногодишња је биљка и одликује је густ распоред гранчица и компактан раст. Добро подноси гајење на отвореном и резидба за њу није трауматична. Сврстава се међу ретке врсте које су идеалне за прављење мозаика или геометријских облика у дворишту, али и за каскаде
Христов монограм од 10.000 садница
У европским градовима Alternantheru ficoideu обилато користе за прављење монограма на травњацима или других знакова, попут грбова или натписа. Пример њене примене код нас је у Нишу. Од ње је направљен Христов монограм од 10.000 садница, поводом обележавања 1.700 година од доношења Миланског едикта. Тај монограм је за две недеље од садње добио свој прави облик.
Избор иза најпробирљивије
Плућњак
– Pulmonaria saccharata, формира густ тепих у прозрачној сенци. Од априла до маја цвета у плавој, пурпурној или белој боји. Посебно је декоративан варијетет с лишћем које има ситне флеке. Потребно је 10 до 15 комада по квадратном метру.
Плаво око
– Omphalodes verna, краси башту небоплавим цветовима. Положеницама покрива тло лишћем висине од 10 до 20 цм. Воли полусеновита или сеновита станишта, а потребно је 10 до 15 комада за квадратни метар.
Патуљаста медуника
– Astilbe chinensis pumila одлична је за мање површине испод дрвећа. Подноси добро и сунце. Од августа цвета розе цвастима и сади се 9 до 12 биљака по квадрату.
Вилин цвет
– Epimedium успева на полусеновитим стаништима, заштићеним од ветра. Од априла до маја изнад зимзеленог лишћа ничу нежни цветови, а потребно је 8 до 12 комада за један квадратни метар.
Патуљасти висећи звончићи
– Campanula poscharskyana лети прекривају тло плавим цветовима. Лишће је зимзелено. Успевају на сунчаним или полусеновитим местима. Потребно је 9 до 12 ком/м2.
Црвени геранијум
Екстремно густорастући црвени геранијум „Tiny Monster“ (Geranium sanguineum) погодан је за сунчана станишта и предње делове леја. Цвета од јула до септембра. Једна или две биљке покривају до једног квадратног метра.
Пркос
– Portulaca grandi flora је баштенски цвет који расте тек 10 до 15 центиметара у висину. Шири се по тлу и на тај начин прави прелепи покривач од цвећа. Одликује се невероватним спектром боја цветова, али и великом отпорношћу. Једногодишња је биљка, али врло често, због лаког размнажавања, годинама ниче на месту где смо га само једном посејали. Успева на изразито осунчаним местима.
