После резидбе, прихрана
Иако винова лоза још увек спава, за виноградаре је већ почела нова производна година. Док се чокоти не пробуде, лозу треба орезати, изнети орезане ластаре из засада, поправити наслоне и затегнути жице како би могла да започне пролећна исхрана и обрада земљишта. Дипл. инж. воћарства и виноградарства Сања Чокојевић из књажевачког „Пољосервиса“, каже да је за то сада најбоље време, јер коренов систем винове лозе је веома развијен и активан од раног пролећа до касне јесени, а у том дугом периоду има времена да лоза усвоји сва хранива која су јој потребна, па би требало да јој она буду доступна од самог почетка вегетације.
– Како би корен постао активан, неопходно је да температура земљишта буде од 8 до 10 степени – указује инжењерка Чокојевић.
– У раним фазама развоја ластара азот има кључну улогу за нормалан развој биљке, а с приближавањем цветања потребе за хранивима се постепено повећавају. Осим азота (Н), лози су потребни и фосфор (P), калијум (K) и калцијум (Cа), али и микроелементи – гвожђе (Fе), бор (B) и цинк (Zn) су такође важни у овој фази, јер активно учествују у свим процесима метаболизма.
Након цветања уреа не долази у обзир
Сања Чокојевић препоручује да се у пролећној прихрани користе NPK ђубрива с више азота, а мање фосфора и калијума. Уколико је укупна потреба за фосфором и калијумом подмирена у јесењем ђубрењу, рана пролећна прихрана обавља се чистим азотним ђубривом какви су Уреа, Кан и сл.
– Виноградарима треба чешће понављати да се после завршеног цветања не препоручује прихрана уреом, јер би се касним додавањем овог хранива продужила вегетација, што би неповољно утицало на дозревање и квалитет грожђа, као и на сазревање ластара – истиче она.
Ђубрењу азотом не сме се приступати шаблонски. Мора се водити рачуна о еколошким условима, својствима сорте, примењеној агротехници, посебно кад је у питању оптерећење родним ластарима. Важно је да се приликом пролећног ђубрења не претерује с овим елементом, посебно када прихрана није избалансирана с фосфором и калијумом. Прекомерна количина азота може испровоцирати пребујан раст ластара, а бујна лоза је примамљивија паразитима и штеточинама и појави рехуљавих гроздова. На таквим чокотима грожђе касни у сазревању, а вина добијена са земљишта у којима има вишка азота су мање квалитетна, имају слабо изражену арому, теже се бистре, стабилизују и чувају.
Уношење плитком обрадом
Да би се лози додала сва хранива у потребним дозама, неопходно је да се редовно контролише плодност земљишта. У пуној родности винова лоза захтева 20 до 70 килограма по хектару чистог азота, а уноси се у два наврата. Половину треба дати почетком вегетације, а остатак препоручене количине после цветања.
Чим се ђубрива растуре требало би их унети у подлогу. То значи да следи обрада земљишта на дубину од 20 до 25 цм у плантажним виноградима, а на 10 до 15 цм у виноградима са малим размацима садње. Истовремено с азотом, могу се унети и остали макро и микроелементи.
Као алтернативно решење за смањену употребу минералних азотних ђубрива може се препоручити затрављивање међуредног простора у винограду, травним смешама које су специјално намењене за то. Ове биљке, заједно с бактеријама које имају способност да фиксирају азот из атмосфере и земљишта на свом кореновом систему формирају квржице. Такви усеви обогаћују земљиште азотом, а заоравајући их додајете подлози винограда и комплексну, драгоцену органску материју.
Приредила: Светлана Мујановић
