Tekst i foto: Biljana Nenković
Inovativost u preradi poljoprivrednih proizvoda u malim gazdinstvima u Šumadiji postala je gotovo svakodnevna pojava. Proizvođači se usuđuju da od sirovina s imanja i iz prirode koje su im na raspolaganju osmisle novitete i ponude ih tržištu. Tako je porodica Jovanović iz sela Venčane kod Aranđelovca ove godine na listu svojih proizvoda uvrstila domaći džin, vino sa borovnicama i bukovače u jabukovom sirćetu. Preradom su počeli da se bave da ne bi, kako kažu, u sezoni zavisili od cena koje nude nakupci.
Jovanovići prave blizu 50 vrsta slatke zimnice, likera i voćnih namaza koje prave najvećim delom od voća sa svog imanja. Iako Vladimir i njegova supruga imaju redovne poslove, ne odustaju od ove dopunske delatnosti. Tržište je, kako kaže, veliko i zahtevno. Zbog toga su i odlučili da osmisle i nešto drugačiju ponudu od standardne. Letos su napravili svoj prvi džin i mušterije su ga ocenile kao odlično piće.
Jabuka, kleka i 11 trava
– Prijatelj Portugalac, koji živi u Švajcarskoj, nagovorio me je da probam da napravim džin. On mi je i pomagao u tome prošlog leta i dežurao pored kazana za pečenje, i to u srcu Šumadije, koja je najpoznatija po šljivi. Domaći džin se pravi kao i svaki drugi alkoholni destilat. U osnovi našeg džina je jabuka i, naravno, kleka. Dodali smo još 11 trava, među kojima su hajdučka trava, majčina dušica, sveža i suva borovnica s našeg podneblja, ali i kardamom, kim, korijander, anis. Za džin su mnogi bili skeptični, dok ga nisu probali – kaže Vladimir Jovanović.
Najviše muke zadavalo mu je pronalaženje recepta za pravljenje džina. Oslanjao se na internet i više na svoj osećaj. Uspeo je jer, kako kaže, kada je prijatelj Portugalac odneo džin u Švajcarsku i kada su ga probali njegovi prijatelji, usledile su pohvale.
– Tako je nastao naš šumadijski džin, piće skoro svih generacija i česti sastojak mnogih koktela – zaključuje Vladimir.
Njegova porodica ne libi se da se upusti u novitete. Tako su posle pet godina pravljenja domaćih likera i džemova od jagoda, aronije i borovnica sa svog imanja, odlučili da osmisle namaz „8 u 1“. Naime, od osam vrsta bobičastog voća prave slatki namaz. Kažu da voće ne melju i ne pasiraju, već ga malo zdrobe i u njemu često ostaju i celi plodovi. Potom su počeli da gaje bukovače, a preostale, koje ne prodaju sveže, mariniraju. Po savetu proizvođača micelijuma, umesto alkoholnog, koriste jabukovo sirće.
Viškovi u tegli, dok ne skoči cena
– Marinirana bukovača može da stoji i do godinu dana. Tako smo uspeli da višak svežih plodova sačuvamo u tegli i prodajemo ga kasnije. Naša osnovna ideja i jeste da sve što se ne proda u sezoni, ako je potražnja mala, ili ako su nepovoljne cene kod nakupaca, sačuvamo u teglama prerađeno i kasnije ponudimo na tržištu. Jer, nije isto ako za prodaju imate jednu nedelju ili godinu dana. Za godinu sigurno ćete naći kupce – kaže Vladimir.
Mnogi su nostalgični kada čuju stihove „jabuke i vino“, ali Jovanovići su osmislili novu kombinaciju – borovnice i vino. Razlog je, opet – višak borovnica koji su imali na imanju. Oni su ih kuvali s vinom i uz rum dobili specifičan i unikatan napitak.
– Naša prednost je u tome što imamo redovne poslove i ovo nam je dopunska delatnost. S druge strane, to može da bude i mana, jer tek posle radnog vremena pravimo svoje proizvode. Dosta koristimo plodove iz prirode, poput šipurka, drena, trnjina koje sami beremo. Sve radimo ručno, na običnom šporetu. U proizvode dodajemo minimalne količine šećera zbog konzerviranja, ali konzervansi su za nas nepoznanica, samo za pasterizaciju znamo. Kod nas nema tajnih recepata. Klasičnu slatku zimnicu pravimo kao što se od davnina pravila. Etikete su crtale naše četiri ćerke. Želimo da na tržištu budemo autentični i da budemo prepoznati kao porodična, a ne kao masovna proizvodnja. Mislim da će taj koncept u budućnosti biti još više cenjen nego danas. Uz to, potrebno je i malo inovativnosti. U današnjoj onlajn ponudi imate na stotine i hiljade malih proizvođača zimnice koji se bore sa svoje mesto pod suncem. Zbog toga nije loše malo se izdvojiti nekim unikatnim proizvodima, kaže Vladimir
Neizostavan u martiniju
Svake godine, 9. juna, proslavlja se Svetski dan džina. Najpopularnija kombinacija je džin tonik, a neizostavan je i u popularnom martiniju. Džin je staro žestoko alkoholno piće, koje vuče korene još iz 13. veka, iz Holandije. Prvi zabeležen recept za džin je iz 16. veka, kao napitak koji se koristio kao lek. Iz Holandije se proširio u Englesku, koja je danas jedna od zemalja u kojoj se džin najviše pravi i ispija. Dobija se destilovanjem žitarica ili voća, gde je već započelo alkoholno vrenje, a onda se dodaje kleka.
Kleka se na italijanskom jeziku naziva džinepro, pa otuda i ime džina. Kleka je začinska, ali i lekovita biljka pa se zato i džinu, odnosno klekovači, pripisuju i lekovita svojstva. Zanimljivo je da se izraz „hrabri Holanđanin“ odnosi na holandske vojnike koji su ispijali džin pred borbu, zbog njegovog umirujućeg dejstva.
