Маја Васић из Новог Сада се баштованством бави, мање-више, читавог живота. Као мала је често боравила код баке и деке на селу у Срему, а пошто је пре овог планетарног лудила с корона вирусом много путовала по свету, у своју градску башту у Новом Саду донела jе семена код нас ретких егзотичних биљака, као и старих сорти поврћа са свих континената.
Пише: Јелена Лукић
По професији је професор српског језика и књижевности, али никада није радила у струци. Авантуристички дух и љубав према природи водили су је по свету, где је имала прилике да упозна људе, њихову кухињу и биљни свет. Посетила је Мексико, Египат, Кубу, Костарику, Гватемалу, Ел Салвадор, Хондурас, Перу, Никарагву, Грузију, Кавказ, Шведску, Пољску, Мароко, Индију, Тајланд, Камбоџу, Вијетнам, Сирију и Блиски исток. Са далеких путовања је доносила најразноврснија семена.
Хиљаду квадрата за релаксацију и зараду
Моја башта у Новом Саду има скоро хиљаду квадрата, једна је од већих градских башта, где махом гајим биљке које не могу да купим на пијаци. Моја идеја је била да семена која сам доносила, путујући по читавом свету, сејем и гајим код нас. Тако у новосадској башти расту биљке из Бразила, Мексика, Камбоџе, Сахарске Африке – каже Маја Васић.
Башта је релаксација, али и извор хране за породицу и – извор прихода.
Последњих десетак година једино што радим за новац је продаја семена и садница тих биљака, за које прво докажем да могу да се гаје код нас, фотодокументујем њихов раст и развој па их тек онда продајем – објашњава Маја.
У њеној башти су биљке са свих континената, осим из Аустралије.
Веома волим парадајз, тако да у башти имам више од 200 сорти парадајза. То углавном добијам из размене и купујем старе сорте. Немам хибриде, већ само сорте које могу сама после узгајати из семена. Имам свашта: од сибирских врста, преко европских, до парадајза који сам донела из Азије. Такође имам парадајз који потиче из Холандије, Данске и Норвешке, као и из медитеранских земаља и централне Америке – набраја наша саговорница.
Маја воли узгој кинеских купуса, тако да тренутно има четири врсте. Најдражи су јој купуси по имену пак чоји и зелени мустард, чије семе се користи за израду сенфа, а лист је необичног укуса. Њена башта је богата бројним тропским врстама.
Гајим кареле, односно, горке диње које расту у тропским пределима средње и јужне Америке, Азије и Африке. Изузетно су лековите. Рађене су студије које су доказале да имају антиканцерогено дејство, користе се за снижавање шећера у крви, лишће се користи за регулисање тежине јер гаси жељу за храном. Прво семе сам донела из Индије 2016. и од тада их непрекидно гајим. У својој башти имам артичоку која је медитеранска биљка, врста чичка и јестива јој је само чашица цвета. То је деликатес и врло је скупа.
Шпанија јој је природно станиште, али ево, може да расте и у Новом Саду. Код мене је преживела зиму од минус 16 степени. Феноменалан је украс баште и лековита биљка.
Све тропске и суптропске биљке могу да успеју код нас јер су навикле и на ниже температуре него што су наша лета.
У тропима никада нису тако високе температуре као у Новом Саду лети, али је тамо већа влажност ваздуха. Све те биљке опстају код нас уз много мог труда и залагања. Највећи проблем је влага, али за одређене врсте биљака као што је луфа – сунђераста тиквица или индијске кареле, потребно је биљку исклијати већ крајем фебруара да би стигла да донесе плод због другачије смене годишњих доба код нас. Ја их држим у соби или на застакленој тераси до средине маја па их онда износим, тако да крајем лета формирају плодове – каже Маја.
Баштованство у доба короне
Пре две године Маја Васић је основала Фејсбук групу ,,Алтернативно баштованство у доба короне”, како би олакшала људима да дођу до квалитетног расада, до разних семена и како би размењивали искуства о алтернативним начинима узгоја поврћа и воћа који могу да се гаје и у становима, на терасама и другим просторима, где то није уобичајено. О томе колико људе интересује ова тема, говори податак да ова група сада има скоро 5.000 чланова.
На тераси у солитеру може да се гаји зачинско биље без икаквог проблема, попут селена који се користи уместо мешавине зачина. Затим батат, сладак кромпир може да се гаји у канти поликолора. На тераси успева и парадајз, поготово патуљасте сорте парадајза, чери. Могу да се направе ,,зелени зидови” са босиљком, рузмарином, тимијаном, мајчином душицом. У саксијама расту љуте папричице, јестиво цвеће као што су кадифице, невен, драгољуб. Чичока, слатки кромпир, расте усправно, с много цветова и може да се гаји на тераси – открива нам Маја.
У последње време све више људи размишља о томе шта једе због великих загађења. Маја каже да зна многе који, најчешће из здравствених разлога, гаје неку од необичних биљака. Она сама ужива у томе што ради, јер нема веће среће него узгајити себи и породици храну за коју знаш да је органска и на земљишту које никада није третирано хемијским средствима.
Већ 15 година обрађујем ту башту и никада нисам користила хемију. Имам најздравије што може у околностима у којим живимо. Сасвим сам сигурна да је моје поврће здравије од оног што можемо купити на пијаци. Феноменално је када докажете људима да биљке могу да се гаје без хемијских препарата, међутим, када бисте моје производе видели на пијаци, сигурно не бисте застали поред њих јер су их често изгрицкале бубице и друге штеточине. Половину морамо да бацимо на компост, а оно што је здраво поједемо – с поносом каже Маја Васић, алтернативна баштованка, гљиварка и светска путница из Новог Сада.
Коров за органско прскање
Против болести и штеточина борим се природним средствима, односно, препаратима на биљној бази, као што је коприва, гавез, маслачак, надземни део чичоке. Добри инсектициди су црни и бели лук, затим млеко и сода бикарбона. Припрема ових препарата можда је некад компликованија и дуже траје, али је све то изводљиво ако вам је приоритет да поврће буде здраво – истиче наша саговорница.
Боранија дуга један метар
Гајим индијску дугу, метарску боранију, чији плодови нарасту буквално читав метар. Укуснија је од наших врста, јер готово да нема онај влакнасти део у плоду. На Тајланду и у Камбоџи једу је пресну као додатак супама и салатама. Семе сам донела из Индије, али се гаји и у другим државама југоисточне Азије где им погодује клима. Пузавица је и може да се попне више од три метра. Плодови су танки, светлозелене боје – каже Маја Васић.
Маја гаји и луфу, сунђерасту тиквицу која личи на краставац. Биљка расте изузетно високо, до 7 до 8 метара, а плодови су мали, до 20 цм дужине и користе се у исхрани, а након тога, ако презри плод, имаћете природни сунђер који је добар за пилинг. Има перуанску јагоду дивног жутог плода, супер је укусна и богата минералима и витаминима, а воли и азијски дуги патлиџан, чије семе је донела из Турске. Лак је за узгој, а роди обилато.
