Много речи у претходној години потрошено је на изналажење разлога, па и криваца за стање у производњи нашег најзначајнијег воћа, али је од тога засад мало вајде. Бренд „српска малина”, по којем смо познати у читавом свету, а пре свега „квалитет Ариље”, креирали су наши купци, а не ми, јер су врло добро знали шта од нас добијају. Нажалост, још увек смо недовољно свесни због чега је наша малина толико тражена и шта то годинама испоручујемо странцима. Чини се, ипак, да сезона која је за нама и тешкоће у извозу које су настале по завршетку бербе, представљају прекретницу у малинарству наше земље.
Пише: др Александар Лепосавић
Нереална очекивања и медијски наступи појединих интересних група направили су огромне проблеме, јер је с порастом откупне и извозне цене дошло до значајног смањења извоза малине. Наши традиционални купци као главни разлог смањења куповине наводе превисоку извозну цену српске малине.
Откупљивачи пуно обећали, ништа нису дали
Окосница наше малинарске производње и извоза су сорте Виламет и Микер, неприкосновене по квалитету када су у питању технолошке карактеристике које привлаче купце. Многи извозници, међутим, мешали су Виламет и Микер са сортама Фертоди заматос, Полка, Глен емпл и другима, које по карактеристикама нису оно на шта су наши купци навикли. Због ове, може се рећи, својеврсне преваре, купци су се полако окретали другим тржиштима.
У последње време имамо збрку с висином домаће откупне цене. Откупљивачи су обећавали и писали на откупним листовима знатно вишу цену од оне постигнуте у извозу малине. А већина њих још увек није исплатила произвођачима испоручене количине. То ствара велику нервозу и неизвесност у сезони која је пред нама.
Чињеница је да у доста дугом периоду у нашој земљи не постоји озбиљан приступ и одговарајуће саветодавно тело које би давало смернице и упутства, не само у кризним годинама, већ и у годинама када је малинарство бележило знатно боље резултате. Тела као што су Национални савети за малину (па и боровницу, јагоду и друго воће од значаја за привреду одређене земље) постоје у Америци, Чилеу и другим земљама у којима се усклађују струка, произвођачи, прерађивачи и у којима не постоје велике осцилације произведених количина и осцилације цена, као што је то случај код нас. Због тога су, рецимо, Чилеанци у претходним годинама циљано смањивали производњу малине, јер су знали шта се дешава и како ће високе цене утицати на тржиште. У САД се маркетиншким активностима поспешује потрошња и због тога се залихе смрзнуте малине код њих, за разлику од Европе, месецима смањују.
Више малина на трпези – мање времена код лекара
Американци своје аргументе за повећање потрошње пре свега базирају на добро познатој чињеници да се плодови малине могу користити током целе године, свежи, смрзнути или у различитим прерађевинама. Други акценат је на хранљивој вредности овог воћа, која је позната још од најранијег периода људске цивилизације. Малина је храна и лек, и једна од најздравијих намирница доступних савременом човеку.
Лековити су не само плод, него и корен, стабло и лист. Малина се употребљава за лечење многих болести: артеријског притиска, срчаних обољења, цревних и желудачних инфекција, запаљење грла, назеба, за избацивање песка из бубрега, смањење холестерола, регулисање нивоа шећера у крви, побољшање крвне слике, стимулисање рада црева, смањење деловања слободних радикала, смањење pH (киселости) крви, регулисање рада штитне жлезде и простате, спречавање болести крви (леукемија, малокрвност), јачање имунитета.
Источна медицина одавно користи малину у лечењу неплодности, полне немоћи, неурастенија и других психогених болести. Плодови малине користе се и у лечењу астме, екцема, за побољшање апетита код деце и реконвалесцената, заустављање повраћања и смиривање болова у желуцу.
Од лишћа, корена и сувих плодова праве се чајеви за лечење хемороида, лишајева, осипа и других алергијских реакција, као и за јачање организма. Екстракт из плода малине активира панкреас на лучење инсулина, због чега се препоручује за снижавање шећера у крви.
Биоактивне супстанце (флавоноиди, кондензовани и хидролизовани танини, стилбеноиди и фенолне киселине) присутне у малини и другим врстама јагодастог воћа, имају велики значај, превасходно због доказаног редуковања ризика од добијања појединих врста канцера, коронарних срчаних обољења, улцера, можданог удара и других.
Све су то више него довољни разлози да се малина нађе у нашем свакодневном јеловнику, било као свежа и смрзнута или у облику различитих других производа.
Битне за бољи имунитет, јаче кости, нежнију кожу и мање сала
Бројни извори наводе да једна порција малине од 100 грама садржи 23 милиграма витамина Ц, што представља приближно 30% минималне дневне потребе у овом витамину за жене. Витамин Ц подржава имунитет и здравље коже и помаже у производњи колагена, који је веома важан у одржавању хидратације и еластичности коже, појачавању флексибилности зглобова и чврстоће костију. Поред тога, витамин Ц, апсорбован из малина, повећава способност људског тела да сагорева масти и на тај начин помаже смањењу гојазности која је све већи проблем, не само старијих категорија становништва.
Малине такође садрже манган, калцијум и витамин К, који играју важну улогу у одржавању здравља костију. Коришћењем малине организам се обезбеђује и мањом количином витамина Е, витамина Б, магнезијума, бакра, гвожђа и калијума.
Малине су воће с једним од најнижих садржаја шећера, са само 2,7 грама на 100 грама плодова, што је знатно мање у поређењу с око 13 грама у јабуци осредње величине. Овакав садржај шећера идеалан је за зависнике од његовог уноса, у циљу смањења укупног уноса на минимум.
Антиоксиданси у сваком залогају
Богатство плодова малине антиоксидансима је проучавано и доказано бројним истраживањима код нас и у свету. Таква истраживања су доказала да је већи унос воћа богатог антиоксидансима, а малина је једно од најбогатијих, повезан с мањим ризиком од хроничних болести повезаних са стресом. То укључује кардиоваскуларне болести, рак и друге узрочнике са смртним исходом. Антиоксиданси имају незаменљиву улогу у спречавању или одлагању неких врста оштећења ћелија.
Наиме, приликом вежбања, претварања хране у енергију, приликом изложености дуванском диму, загађењу ваздуха, претераном осунчавању, наше тело природно производи слободне радикале, веома нестабилне молекуле који узрокују «оксидативни стрес» и оштећење ћелија. У таквим ситуацијама се молекули антиоксиданаса супростављају оксидативном стресу и на тај начин анулирају или у великој мери умањују штетан ефекат дејства слободних радикала.
Антиоксиданси малине такође помажу у смањењу упалних процеса, познатих покретача прераног старења. Природне заштитне супстанце у плодовима малине подржавају стабилизацију наследне основе, али и блокирају ензиме који изазивају бол, рецимо, код артритиса.
Природна заштита од рака
Малине су, уз изузетно богатство витаминима и минералима драгоценим за здравље, међу ретким намирницама које садрже елагитанине и антоцијанине, благотворне у борби против рака. Бројни су докази да управо та једињења смањују репродукцију канцерозних ћелија. Према студији из 2005, урађеној у Институту за онкологију у Београду и Институту за воћарство у Чачку, само 130 грама плодова малине у дневном оброку има изузетну ефикасност у спречавању настанка рака дебелог црева. При томе је, захваљујући оптималном садржају елагинске киселине, најефикасније дејство испољила сорта Виламет.
Превенција дијабетеса
У америчкој студији из 2019. насумично су одабране 32 одрасле особе између 20 и 60 година, оболеле од дијабетеса, и даване су им различите количине малина за доручак, при чему је сваки оброк био сличан у калоријама и макронутријентима. Тестиране особе подељене су у три групе: једна група у оброку није имала малине, друга је добијала једну, а трећа две порције (шољице) смрзнуте малине. Резултат истраживања је да више малина у исхрани значи мање инсулина за контролу нивоа шећера у крви. Такође, показало се да је шећер у крви био нижи код групе тестираних који су конзумирали две шоље црвених малина, од оних који нису јели ниједну.
Храна за мозак
Доказано је да малине помажу и у борби против оксидативног стреса, у сузбијању слободних радикала који оштећују ћелије и јачању способности организма да се бори против њихових штетних ефеката. Пошто је оксидативни стрес фактор ризика за болести попут Алцхајмерове и Паркинсонове, малине су најбоља храна која подржава мозак. Томе доприноси и висок садржај флавоноида у плодовима који побољшавају координацију, памћење и добро расположење. Малина и друго јагодасто воће помажу у општем „одржавању” мозга и тако што уклањају токсичне протеине.
