Јунице пореклом из Француске одомаћиле су се у Божетићима код Нове Вароши. Овде имају доста сочне траве, прија им и планинска клима, па ће их у село вредних сточара ускоро стићи још. А и рачуница каже да су једноставније и исплативије за гајење од осталих раса говеда.
Од прошлог децембра предузимљиви Лазар Крстић (37) на породичном имању у Божетићима гаји двадесетак грла, једини у југозападној Србији, а помажу му отац Рашо и мајка Стоја. Лимузин је товна раса, карактеристичне црвено-смеђе боје длаке тела, која је на наше просторе стигла пре четири, пет година. Захваљујући својим карактеристикама идеалан је избор за гајење у систему „крава-теле“, који је све популарнији.
– Старт је тежак, али се касније исплати. За 20 јуница и бика, са транспортом из Војводине, морао сам да издвојим 45.000 евра, што је за овдашње прилике огроман новац. Срећом држава сунбеционише куповину у износу до 50 посто, а солидан је и износ других подстицаја – каже за „Добро јутро“ Крстић.
Мада лимузин гаји тек десетак месеци, Крстић је више него задовољан. Због тога и не намерава ту да стане. До краја године требало би да купи још десетак јуница, а касније и више и да се у потпуности посвети производњи говедине.
– План је да преко лета гајимо до 100 крава и јуница, а да зазимимо 60 јер за толико грла имамо места у товилишту и можемо да укосимо сена на имању. Како би обезбедили део новца за првих 20 јуница лимузин продали смо петнаестак музара које гајимо. Остало нам је још 35 грла сименталске расе, бикова и јуница које планирам такође да продам након што остану стеоне. Међу првима смо деведесетих имали млекару и преко локалне задруге на београдско тржиште испоручивали 20 тона паприке у павлаци, па је ред и да са лимузином будемо пионири у послу – каже Лазар.
Лазареве јунице су од раног пролеће на паши и у стају ће тек са првим снегом. На око 15 хектара ограђених електричном чобаницом имају све што им треба. Ту и коначе, под ведрим небом.
– Током пет, шест месеци које проведу вани, само пасу и не требају им жито и концентрат, па је захваљујући томе на годишњем нивоу и до 30 посто мањи утрошак хране, него у класичном начину узгоја. С друге стране, приликом продаје за клање цена им је већа око 30 евро центи по килограму него за друге расе говеда, јер им је месо бољег квалитета а имају и изузетно висок рандман клања од 62 до 65 посто. Због тога их све више и траже – објашњава своју рачуницу Лазар.
Краве лимузин се теле и одгајају младе на пашњаку. „Францускиње“ из Божетића старе су 16 месеци и у мају идуће године донеће на свет прво потомство. Лако се теле, а струка каже да чак 92 посто порођаја протиче без потребе за помоћи, док су код првотелки тешка тељења испод пет посто.
– Грла лимузинске расе имају добар прираст, а што је паша боља брже се тове. Телад доје до шест месеци колико и краве имају млека, и до јесени постигну телесну масу од преко 300 килограма, скоро десет пута већу него на рођењу. Након прве године имају у просеку око 600 килограма, што их чини изузетно исплативим за гајење – закључује Лазар.
Текст и фото: Жељко Дулановић
