Сви се сећамо стрипа и цртаних филмова о симпатичним Галима Астериксу, Обеликсу и њиховом сеоском друиду Аспириникусу, који им кува чудесни напитак од имеле (Viscum album) захваљујући ком добијају надљудску снагу.
Келтски култ имеле био је толико распрострањен и снажан да су се многи обичаји везани за ову биљку сачували до данас, а свакако је најпознатији обичај декорисања за новогодишње и божићне празнике. Ипак, имела је много више од обичне декорације.
Имела је полупаразитска биљка која живи у крошњама дрвећа. Примећено је да дејство имеле зависи од домаћина. Имела са јабуке и јеле је отровнија од оне која расте на тополи. Најчешће се користи имела са храста и крушке. Овај полупаразит се јако ретко јавља на лески и у нашем народу постоји веровање да испод таквог дрвета лежи змија са златном круном на глави. Онај ко јој ту круну скине, моћиће да лечи све болести.
Код нас се имела бере у зиму, док се у Француској то ради у септембру. Приликом сушења имеле потребно је уклонити бобице, јер су отровне. Цела биљка има јако физиолошко дејство и зато је потребно придржавати прописане дозе.
Имела је врло сложеног хемијског састава који варира. Садржи вискотоксин (kardiotonicni polipeptid), сапонин, алкалоид, холин, восак, хистамин, антитуморални протеин, олигосахарозу.
Користи се за регулацију крвног притиска, против артериосклерозе, за уједначавање срчаног ритма, лечење бубрега, делује на нерве и реакције неуротрансмитера. Примећено је да делује на крвне судове што објашњава употребу имеле у народној медицини против проширених вена. Чувена аустријска траварка Марија Требен тврди да је ова биљка од велике помоћи код дијабетеса. Не само што снижава ниво шећера у крви, већ делује и на панкреас, а самим тим и на узрок болести. Себастиан Кнајп препоручује имелу против епилепсије у комбинацији са валеријаном, божуром и цветом поморанџе. Амерички научници су утврдили да имела, поред сладића, зове, матичњака, кантариона и боквице, спада у групу биљака са антивирусним деловањем. Тестови су рађени са вирусима грипа и херпеса и резултати су били врло охрабрујући. Међутим, имела се не препоручује људима који болују од сиде или туберкулозе.
У народној медицини имела се користи у лечењу стерилитета. То вероватно има везе са тим што су плодови имеле пуни тешности која подсећа на сперму (стари Грци су веровали да је имела космичко семе).
Имела је поново привукла пажњу истраживача када је откривено потенцијално антиканцерогено деловање. Професор Роланд Гросман-Матицек, са универзитета у Хајдебергу, експериментисао је 27 година са овом биљком. Експеримент је обухватао 35.814 болесника од рака. 10.226 болесника је пило хомеопатски лек ISCADOR на бази имеле. Истраживање је показало да су они који су користили имелу живели барем 40% дуже од оних који нису. ISCADOR је лек направљен по принципима антропозофске медицине чији је творац Рудолф Штајнер. Примећено је да лек, поред тога што успорава развој болести, помаже и код депресије, затвора и терморегулационих поремећаја који прате ову болест. Иако би ове податке требало прихватати са резервом, о имели би требало размислити као опцији у лечењу.
Извор: Војводина уживо
Фото: Pixabay
