Када је одређена оптимална зрелост грожђа и обављене све организационо – техничке припреме, почиње берба грожђа намењеног преради, односно прављењу вина и других прерађевина. Грожђе намењено производњи вина бере се у фази тзв. технолошке зрелости. Под тим се подразумева онај вид зрелости грожђа који за дати тип вина има најбољи однос шећера и укупних киселина.
Берба винског грожђа обавља се у једном наврату, при чему се свака сорта бере посебно. Ради се по лепом и сувом времену. Температура треба да је од 20 до 25Ц. Чим је температура већа од 25Ц, треба водити рачуна да не дође до прегрејавања грожђа у кљуку, или у амбалажи, јер се то може неповољно одразити и на ток ферментације, и на квалитет будућег вина. По киши и хладном времену не треба брати грожђе, осим када постоји опасност од наглог развоја сиве плесни.
Најбоље је да берба почне ујутру чим престане роса. Ако је сувише висока температура, прекида се око подне и наставља после подне све док услови дозвољавају да се она нормално изводи. По мразу грожђе не треба брати, сем ако се оно намерно оставља да га захвати мраз, да би дошло до повећања концентрације шећера. У убраном грожђу присуство лишћа и других нечистоћа треба да је сведено на минимум. Приликом бербе избегава се труло грожђе, јер ће то утицати на погоршање квалитета вина. Беру се сви гроздови, осим у ситуацијама када се ради о производњи специјалних вина, тада се обавља пробирна берба. У тим случајевима беру се само здрави и зрели гроздови, само презрели гроздови или само гроздови чије су бобице нападнуте плеснима. Код нас се берба винског грожђа углавном обавља ручно. Од алата користе се ножеви и маказе. У зависности од приноса грожђа, крупноће гроздова и организације бербе по хектару, за ручну бербу потребно је ангажовати 30 до 50 радника. Један берач, у току једног радног дана, може обрати 300 до 600 килограма грожђа.
Винско грожђе може се брати и механизовано што представља доминантан начин бербе у земљама ЕУ. У примени су два типа машина: машине које раде на принципу усисавања гроздова и бобица и оне које раде на принципу трешења бобица. Учинак њиховог рада зависи од више фактора, али највише од конфигурације терена, прилагођености наслона и узгојног облика. Машина у току једног радног дана може да обере три до пет хектара винограда и замени 100 до 150 радника. Приликом механизоване бербе није могуће избећи бербу натрулог грожђа, примеса лишћа и ластара. С друге стране оваквим начином бербе грожђе је већ доста оштећено још у винограду, па су утицаји на квалитет шире и вина доста негативнији у односу на добро организовану и спроведену односно реализовану ручну бербу.
Без обзира која сорта је у питању или о каквом је квалитету вина реч, од бербе до почетка прераде грожђа треба да протекне што мање времена, а оптимално је од два до четири сата. По завршетку бербе, грожђе се пажљиво транспортује до подрума где се обавља прерада.
Начин и пажња којом се обавља берба, транспорт и прерада винског грожђа, значајно утичу на квалитет будућег вина.
Р. Д. Ј.
