Пољопривредници на пољима врло често имају велике проблеме са глодарима и штетним инсектима, а њихова бројност може да представља велики изазов. Њиховом несметаном развоју често погодују повољни микроклиматски услови. Последњих година имамо све топлија лета, јесени и зиме, што доводи до њиховог пренамножавања и нарушавања природне равнотеже. То за последицу има велике штете на пољопривредним усевима које доводе до смањења приноса и квалитета пољопривредних производа.
Данас, по речима Зорана Лазарова, саветодавца за ратарство у врањској ПССС, постоје различити приступи у сузбијању штетних организама, међутим, све више се намеће потреба за применом интегралног начина сузбијања и контроле штетних организама.
– Интегрални приступ заштите подразумева употребу превентивних, механичких, биолошких и хемијских мера. Данас употреба пестицида као једина алтернатива и могућност у сузбијању глодара и штетних инсеката није прихватљива јер не даје жељене резултате, а ефекат загађења животне средине и људи је често велики – каже Лазаров.
Превентивне мере
Превентивне мере имају за циљ уклањање коровске вегетације и биљних остатака који често представљају иделано станиште за развој великог броја глодара и штетних инсеката. Потребно је предузети све мере чишћења и одржавања опште хигијене око производних поља, како би се максимално редуковали услови за задржавање глодара.
– Мониторинг подразумева праћење и идентификацију штеточина. Данас у интегралном концепту сузбијања штеточина представља водећу меру – истиче Лазаров и додаје да замке представљају најстарију, али истовремено и најмање примењивану меру у сузбијању штеточина. Данас на тржишту постоје разне замке чија употреба уз примену других мера даје задовољавајуће резултате.
– Употреба пестицида је најпримењиванија мера у сузбијању штеточина -тврди врањски саветодавац. Међутим, због велике адаптивности и прилагодљивости штеточина њихова употреба често не даје жељене резултате.
Биолошке мере борбе представљају природни механизам одржавања равнотеже између корисних и штетних организама. Данас заузимају значајно место у интегралном концепту заштите. Увођењем природних непријатеља штеточина (корисни инсекти, птице и природни непријатељи глодара) може значајно помоћи у сузбијању односно смањењу бројности популације глодара и штетних инсеката што ће резултирати мањим притиском на пољопривредну производњу. Правилна и редовна обрада земљишта може помоћи у смањењу популације штеточина на тај начин што отежава њихово размножавање и задржавање на одређено место.
Потражити помоћ струке
Да би се прилагодили климатским променама потребно је да пољопривредници планирају производњу у виду дугорочних стратегија. То подразумева промену врсте усева, отпорности сорте или хибрида као и промену датума пољских радова сетве, жетве или садње, примену нових техника у очувању или смањењу влаге, спречавању утицаја температурних екстрема, применом различитих система. Укључивањем свих ових активности и мера треба дугорочно гледано да има за последицу смањење броја глодара и штетних инсеката.
– Често пољопривредници могу да дођу у безизлазну ситуацију и да се суоче са озбиљним проблемима услед напада глодара и штетних инската. У таквим случајевима пожељно је да потраже помоћ струке како би се добио савет и подршка за управљање штеточинама – наглашава Лазаров и поручује да је важно да ратари комбинују различите методе и поступке како би се ефикасно управљало штетним организмима и тиме сачувала продуктивност на пољима, а резултат рада у пољопривреди био исплативији.
Тексти и фото: Гордана Настић
