Ово квалитетно поврће препоручује се као храна за болеснике, старије особе и децу. Од свежег карфиола праве се разнолика и врло укусна јела или служи као додатак другим јелима. У прехрамбеној индустрији користи се за маринирање, сушење и замрзавање. Јестиви део је бела, компактна, неразвијена и метаморфозирана цваст, тзв. ружа, коју образују етиолирани, веома скраћени и збијени делови цвасти (беле, зелене, љубичасте). То је биљка умереног климата. Клија већ на 1 степену, а оптимум за раст је око 18 степени. Захтева високу релативну влажност ваздуха од око 85 одсто и релативно високу влажност земљишта око 80 одсто ПВК. Температуре изнад 25 степени уз сушу негативно утичу на цваст. Важи за биљку дугог дана. Најбоље успева на средње тешким и богатим земљиштима. Долази на прво место у плодореду. За 10 тона приноса потребно је 28 кг азота, 10,3 кг фосфора, 30 кг калијума и 1,2 кг магнезијума. Ђубрење је као код купуса. Карфиол реагује на недостатак микроелемената и азота. Приликом његовог недостатка стварају се закржљале цвасти, а нарочито је осетљив на недостатак бора. Производи се из расада, а сетва се подешава према року расађивања, узимајући у обзир да је расад спреман за расађивање за пет-шест недеља.
С овом врстом, избором сорти с гајењем на пољу, у заштићеном простору и уз дорастање може да се постигне целогодишња производња. После ницања у почетној фази раст је мало спорији (првих 15 дана), а након тога је уједначенији и најинтензивнији пред образовање цвасти (30–60 дана).
Најбољи у фрижидеру
Оптимална температура за чување карфиола је 0 степена, а релативна влажност ваздуха би требало да се креће од 95 до 98 одсто. Биљка може успешно да очува квалитет током три недеље. Врло је осетљив на присуство етилена. Чак и услед његовог врло ниског присуства, током дистрибуције и краткотрајног чувања настаје промена боје цвасти, жутило и одвајање лисних дршки покровних листова од цвасти. Током чувања карфиол се не сме мешати с јабукама, дињама и парадајзом.
Контролисана или уређена атмосфера пружа мање погодности у чувању карфиола. Озледе измрзавањем настају на –0,8 степени, што укључује омекшавање и појаву сиве боје на цвастима и увенућа зелених листова око њих, а убрзо почиње и развој бактериоза (Erwinia и Pseudomonas).
Сеје се крајем јула на отвореним лејама, а расађује у августу и септембру. Пре великих хладноћа, вади се са груменом земље и пресађује у хладне леје, пластичне тунеле или подруме. Биљке се држе у мраку на температури од 1 до 3 степена. Дорастање иде на рачун преласка хранива из листова у цваст. Карфиол полако дораста и бере се од новембра до фебруара. На 1 м2 добија се 5 до 15 кг.
Гаји се из расада. За успешну производњу, избор сорте је од изузетног значаја (одређеног типа) на основу дужине вегетације, крупноће цвасти, збијености, обојености и осетљивости на биотичке факторе – пре свега на температуру. Нови хибриди омогућују истовремено образовање цвасти, као и једнократну бербу и примену механизације.
Према дужини вегетације од расађивања до бербе, сорте се деле на: ране (од 60 до 100 дана), средњекасне (од 101 до 130), касне (од 131 до 200) и озиме (више од 200 дана).
Од квалитетних особина карфиола за тржиште, пожељна је чврста, бела цваст, фине текстуре, средње величине, до 1 кг. За прераду користе се оне с већим цвастима, које се лако раздвајају на гране. Отпорност на растреситост и прорастање брактеја, као и отпорност на болести, штеточине и климатске аверзије спадају међу најзначајнија производна својства.
Размак садње зависи од бујности сорте. Ране сорте које су мање бујне углавном се саде на размак од 50 д` 50 цм, тј. око четири биљке по квадратном метру. За бујније сорте углавном се планира већи размак редова: од 60 до 80 и размак у реду од 40 до 70 цм. Најбујније озиме сорте саде се по две биљке/м2.
Данас је све популарније гајење „мини“ карфиола, величине цвасти 5 до 8 цм. Изабране сорте саде се у склопу од 20 до 40 биљка/м2. Приноси по јединици површине су мањи, али постиже се већа цена. Тај карфиол се нарочито цени у угоститељству и малим домаћинствима.
Бере се на основу величине и збијености цвасти. Она је приспела за бербу ако је остварила пречник од 11 до 15 цм. Губитак или извиривање одређених делова цвасти ствара „пиринчани“ изглед и указује на презрелост.
Биљке могу целе да се чупају, а затим се режу лисне дршке спољних листова у основи, остављајући венац од три до пет листова. Берба је сукцесивна, а принос је од 20 до 50 т/ха. Цваст карфиола мора да буде цела, здрава, чиста, без видљиве стране материје и страног мириса. За пласман на тржиште може да се припреми на неколико начина: са здравим листовима, који потпуно прекривају ружу; листови се обрежу на највише 3 цм изнад површине цвасти, а стабљика испод последњег листа; обрезују се сви листови осим највише пет листова светлозелене боје, који прилежу уз ружу; ружа без листова се обмотава терморезистентном ПЕ фолијом. Карфиол се пакује у летварице или картонске кутије.
Р.Д.Ј.
