Dejan i Gordana Klajić iz Bačkog Gradišta, roditelji devetogodišnjeg Nemanje i četvorogodišnjeg Strahinje, pored poslovnih i porodičnih obaveza vode odgajivačnicu “Ready for a party”, koja broji dvadesetak razigranih biglova i nekoliko prefinjenih kavalira. Glava porodice kaže da je ceo život živeo sa psima. U vreme kada je njegov otac gajio stoku, imali su puno dvorište vojvođanskih pulina, s kojima je, priseća se, uvek voleo da se druži. Ipak, za rasu bigl odlučili su se pre dvanaest godina, zbog toga što su ovi lovački psi veseli i energični.
Prvog bigla uzeli smo iz Mađarske 2007. godine. To je bila naša Lili. Ona je tada bila kućni ljubimac kojeg smo mnogo voleli. Te godine kada je stigla u naš dom nismo ništa veliko planirali. Mužjaka smo uzeli 2010. godine, kako bi Lili imala društvo. Smatram da je upravo ta godina bila prekretnica u našoj priči ozbiljnog odgoja. Tada smo u roku od dve godine nabavili još tri kvalitetna psa, što iz inostranstva, što iz ozbiljnih srpskih odgajivačnica. Odgajivačnicu smo registrovali 2013. godine – kaže Dejan Klajić.
Country boy zvezda odgajivačnice
Kavaliri su, sa druge strane, velika ljubav njegove supruge Gordane.
Kavaliri su bili moja velika želja. U to vreme ih je bilo veoma malo u Srbiji i bilo ih je teško naći. Prvu ženku smo kupili u Beogradu, a zatim je došao mužjak iz Mađarske. Trenutno imamo pet ženki i jednog mužjaka. Zahtevaju puno vremena zbog dlake i osetljivi su. Doduše, moj suprug Dejan u velikom delu učestvuje u njihovoj brizi i nezi – objašnjava Gordana i u šali dodaje da su kavaliri postali i Dejanovi ljubimci.
Osim bezgranične ljubavi koje svakodnevno dobijaju od pasa, zahvaljujući njima obišli su pola Evrope i u svetu postali prepoznatljivi kao kvalitetni odgajivači biglova. U prilog tome govori i činjenica da su psi njihovog odgoja nalaze na tri kontinenta, a u svojim redovima imaju sedam internacionalnih šampiona, jednog evropskog juniorskog, tri multišampiona, a nisu im izmakli ni nacionalni šampionati za mlade i odrasle pse.
– Kada smo ulazili u ovu priču, pojavljivali smo se na izložbama u inostranstvu i prilazili većim odgajivačima, koji su u to vreme bili poznati i priznati. Tada smo se upoznavali i sticali kontakte. Sada smo došli u situaciju da nama prilaze neki novi odgajivači, i to nam je znak da ipak to što radimo vredi i da se isplati sav ovaj trud – s ponosom primećuje Gordana.
Išli su po ozbiljnim inostranim izložbama, obišli sve okolne zemlje i tu su njihovi psi bili među prvima. Imaju nekoliko zvezda odgajivačnice, a najponosniji su na Country boy-a, koji je oštenjen u njihovoj odgajivačnici . U izuzetnim inostranim konkurencijama, stizao je do najviših postolja u BIS programu, pobeđivao je gde god se pojavio – Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Bosna, Crna Gora.
Ni štenci istog rodovnika nisu svi isti
Da je porodici Klajić zdravlje pasa najvažnije govori činjenica da su u Češkoj testirani na genetske bolesti.
– Znamo kako da selektujemo pse i nije reč o pukom parenju, radi neke zarade. Ne radimo na kvantitetu. Imamo dva do dva i po legla godišnje, što je na broj pasa u našoj odgajivačnici minimalno. Ali, znamo kakvi su nam štenci i možemo da garantujemo za njih – kaže glava porodice Klajić.
Na pitanje da li se i kako može znati da li je štene vrhunsko, te da će na izložbama ostvarivati odlične rezultate, naš sagovornik ističe da je potrebno da štene više od tri meseca provede u odgajivačnici, kako bi mogla da se izvrši podrobna procena.
– Nije reč samo o izgledu, već i o karakteru, socijalizaciji. Sve to mora da bude savršeno da bi taj pas na kraju bio vrhunski. On mora da se pojavi u hali, odnosno u gomili gde su ljudi i psi, i u tom slučaju mora da se ponaša kao kada je sam u odgajivačnici. Na tome se mora raditi. To se ne može proceniti štene od dva-tri meseca. Svi imaju isti rodovnik, ali nisu svi štenci isti – kaže Dejan.
Biglovi su lovački psi, goniči i spadaju u VI FCI grupu.
– Iako nisam lovac, puštam ih da završe radne ispite jer je za njihovu rasu to veoma bitno. Samim tim što su goniči, puni su energije, lajavi. Nisu za svakoga. Kada objašnjavam ljudima koji žele da imaju ovu rasu, pre svega ističem šta dobijaju kada uzmu bigla. Dobijaju puno toga, ali mnogo čega moraju i da se odreknu, kako bi taj pas bio veseo kod njih i kako bi imali kućnog ljubimca kakvog su zamislili. Traže mnogo kretanja i ne vole da su zatvoreni – ističe naš sagovornik.
Izložbe kao porodični ritual
Brz način života i mnoštvo obaveza sa sobom vuku dosta odricanja, a jedno od njih je i slobodno vreme, koje Klajići uglavnom posvećuju psima.
– Zaposlen sam u ozbiljnoj kompaniji, a moja supruga Gordana ima svoju firmu. Kada dođemo kući, možda odmorimo sat vremena i onda sam ja do uveče sa psima, a Gordana je sa decom. Imamo vreme za letovanje i tada moj otac preuzme obaveze oko pasa, što on inače čini svakog dana – kaže naš sagovornik.
S druge strane, odlaske na izložbe pretvorili su u porodični ritual koji im omogućava da slobodno vreme provedu zajedno.
Izložbe se održavaju na poljanama, fudbalskim igralištima ili u šumarcima, i tada to vreme provodimo sa decom. Oni su uvek s nama, a kao ekipa smo vrlo prepoznatljivi jer smo veseli. Tako, na neki način, vreme koje deci oduzmemo u toku nedelje, kada se obavljaju svakodnevni poslovi oko kuca, nadomestimo koliko je to moguće – objašnjava Gordana.
Vrhunski uslovi za vrhunske pse
Porodica Klajić ima namenski napravljene prostorije za pse, otvorenog i zatvorenog tipa. Po ceo dan su pušteni u jednom delu dvorišta, gde se istrčavaju i igraju. Unutrašnje prostorije uglavnom koriste za hranjenje i noćenje. Sagradili su odvojene prostorije za štence, a sve se zimi greju i imaju ventilaciju.
Imamo i gruming salu s kompletnom opremom za sređivanje pasa. Sve smo namenski pravili za ovo čime se danas bavimo. I nastojimo da u kontinuitetu ulažemo u to, kako bismo psima obezbedili što bolje uslove i olakšali samima sebi, kada je reč o njihovom odgoju – objašnjava Dejan.
Stariji psi, koji se više ne takmiče, zauzimaju posebno mesto u odgajivačnici, gde uživaju u penziji i čekaju duboku starost.
Učestvuju tri generacije
Veliku pomoć imaju i od Dejanovog oca, koji brine o psima kada oni nisu kod kuće. Ova tradicija, kako sada stvari stoje, ostaće još dugo u porodici Klajić, jer najstariji naslednik Nemanja pokazuje sve veće interesovanje za pse. Na svoju prvu izložbu otišao je kada je imao samo četiri meseca.
– Pehari za prvo mesto koje sam osvojio u Gradiški veoma su mi važni. Na svakoj izložbi sam predstavio kako radim sa svojom kucom Hani, koja je vrlo poslušna. Volim da pomažem roditeljima oko pasa, nije mi teško. Zajedno s mamom, kupamo i sređujemo kuce. Umorim se, jer ih ima mnogo, ali volim da radim s njima – priča Nemanja.
Piše: Zorana Ljubojev
