Пише: Биљана Ненковић
Када би запуштене ливаде и ледине биле засејане медоносним биљем, пчеле и људи би били срећна бића на планети. То кажу шумадијски пчелари који заговарају идеју да више сејемо биљке које дају највише нектара. Ово, дакле, није прича само о пчеларима и њиховим комшијама, него апел да о пчелињој паши размишљамо систематски и радимо системски.
Како добити довољно здравог меда – питање је које се намеће у ери када се све више сумња у квалитет ове намирнице. Пчелари кажу да је прво потребно обезбедити пчелама довољно здраве хране. Дугогодишњи пчелари Бојан Илић, Душан Ристовић и Иван Васиљевић, сви из Шумадијског округа, залажу се да се што више сеју медоносне биљке. Једна од њих је и фацелија.
Нова испаша далеко од загађења
Душан Ристовић из села Горње Голочело код Кнића тврди да нам је више него икада потребна организована садња или сетва медоносних биљака.
– У овом делу Шумадије има доста багрема, али ја ипак на својим ливадама сејем медоносне биљке. Годинама убеђујем и комшије да то исто раде, како би пчеле континуирано имале храну. Сетва медоносних биљака посебно је важна код стационираног пчеларства, где нема сељења кошница. Медоносне биљке треба сејати тамо где су и кошнице, дакле, у чистим и здравим срединама, далеко од загађења. Имате на стотине хектара запуштених парцела на којима расте коров, а оне би итекако могле да буду корисне – каже Ристовић.
Његов колега, Бојан Илић, из села Трска код Раче, на свом имању, где држи и кошнице, има пола хектара засејане фацелије. Она је значајан извор нектара и полена за пчеле.
– Фацелија обилно и дуго цвета. У току вегетације може да обезбеди од 100 до 450 килограма меда по хектару, а у добрим годинама и са две сетве до 1.000 килограма. Оптималне температуре за фацелију су од 16 до 24 степена Целзијуса. Позната је као једна од најмедоноснијих биљака и било би добро када би и комшије на слободним парцелама засејале фацелију или неко друго медоносно биље. А верујте ми, у нашем селу бар трећина парцела стоји необрађена – каже Илић.
Фацелија се сеје од краја фебруара до марта, а сазрева за 45 дана. У пуном цвату је преко месец дана. Али, занимљиво је да током целе године, па и када је готово крај децембра, може да се нађе понеки цвет, ако је време топло. Једногодишња је биљка, али након завршетка цветања поново се заоре и посеје средином јула. Тако крајем августа стиже за зимску пашу.
Пчелињаци без сеоба и без „празног хода“
Фацелија је идеална јер доспева у периодима када пчеле немају другу пашу. Зато апелујем на све који имају слободне парцеле да је сами посеју или да то омогуће пчеларима чије су кошнице у близини. Тако ће пчеле имати довољно хране од маја до септембра. Самим тим биће и мање сеоба пчела и имаћемо аутентичне производе с одређеног подручја – објашњава Илић.
Најбољи и најскупљи мед
Код пчелара фацелија је посебно цењена. Један цвет ове биљке даје до 4,5 милиграма нектара са концентрацијом шећера од 28 одсто. Многи пчелари се слажу с констатацијом да не постоји боља биљка за пчеле од ње. Потребно јој је 13 сати дневног светла да би започела цветање, а отпорна је на хладноћу и сушу. С друге стране, мед од фацелије спада у најскупљи и има специфичну прозирно белу или светложуту боју, док у кошницама даје љубичасту нијансу. Док цена за багремов или ливадски мед достиже 800 динара, за мед од фацелије је око 1.000 динара за килограм.
Тако бисмо имали стационарно пчеларство, што је далеко повољније и јефтиније. У том случају могло би да се говори и о биопчеларству, јер би нам поља медоносних биљака у окружењу била позната и сваки пчелар би био сигуран да нису третирана и да су далеко од извора загађења – каже Васиљевић.
Иван Васиљевић из села Илићево код Крагујевца десетак година је професионални пчелар и предавач у СПОС-у. Каже да би се сејањем медоносних биљака системски решио проблем континуиране испаше пчела. Његов пчелињак је близу багремове шуме, али када би у близини била поља медоносних биљака, које сезонски стижу, пчеле би током већег дела године биле намирене.
Фацелија (Phacelia tanacetifolia) једногодишња је биљка, пореклом из Америке, тачније, Калифорније. У Европи су почели да је гаје у 19. веку. У последње време гаји се за акумулацију азота у земљишту, и за ту сврху се сеје као пострни усев, јер током вегетације усваја око 150 килограма азота по хектару. Нема посебних захтева и може се гајити на свим типовима земљишта.
Због ситног семена, за сетву фацелије потребно је добро припремљено земљиште. Сеје се на дубини од 1,5 до 2 центиметра у редове на размак од 20 центиметара. Специфична је по томе што је клијање семена инхибирано сунчевим светлом, те оно не сме остати на површини. За сетву је потребно од 5 до 10 килограма семена по хектару.
Слична је корову. Нарасте од 60 до 90 центиметара. Почиње да се грана већ у доњем делу стабљике. Латице су у горњем делу љубичасте, а при дну прелазе у белу боју. Једна биљка садржи од 5.000 до 7.000 цветића. Она је легуминозна биљка, што значи да се на њеном корену развијају бактерије које су способне да вежу елементарни азот из ваздуха. Корен продире у дубину до 70 центиметара и сразмерно је густ.
На тај начин поправља структуру земљишта, а одумирањем оставља значајне количине органске материје и везаног азота, што ову биљку чини погодном за побољшавање лоших земљишта. По завршетку цветања биљка се заоре, због чега је погодна и за зеленишно ђубрење винограда или воћњака.
