Пише: Светлана Мујановић
Јесење кише вратиле су живот у баште па су многе спремљене тек крајем године. Сви здрави остаци биљака сакупљени су на стару, или потпуно нову гомилу, на будуће компосиште. Ту посао није завршен, јер компост није гомила органског отпада. Компостирање је биолошки процес потпуног разлагања органске материје уз помоћ микроорганизама. Процес је аеробан и тражи довољну количину кисеоника, влаге и топлоте. Крајњи продукт те аеробне разградње јесте квалитетно органско ђубриво за поврће, воће, цвеће.
Компост се може правити током целе године, али, без обзира на то колико органске материје – остатака из баште, воћњака, кухиње – има на гомили, не значи да ће крајњи производ бити добар. Да би био квалитетан, потребно је гомилу неговати, придржавати се одређених принципа. Зато је можда најбоље да се крене из почетка, да се сав прикупљени материјал премести на другу страну, а компосиште правилно припреми.
Прво га треба сместити у хлад и заштитити га од јаких ветрова. Површину одређену за компост прекопати или уклонити површински слој до 10 цм дубине, до половине је напунити камењем или песком ради дренаже. Компост се прави само од здравих биљних остатака. За припремање компоста могу се користити различити органски материјали – кухињски отпад – остаци воћа и поврћа, талог кафе, љуске јаја, покошена трава, коров очишћен од семена, картон и папир, слама, животињски отпад, измет кокошака, голубова, дрвени пепео, пиљевина… Крупни делови биљака се не разлажу него труле па их је, пре одлагања на гомилу, потребно уситнити. У компостну гомилу не треба убацивати љуске лешника и ораха, крупније гране, кости животиња, болесне биљке, кувано месо, рибу.
Када гомила достигне висину од 15 до 30 цм, потребно јој је додати мало стајског ђубрива или неколико лопата старог компоста, пуног бактерија које ће потпомоћи разлагање, равномерно распоредити шаку креча, а затим посути танки слој земље, дебљине два-три центиметра. Када се површински слој осуши, ваља га поквасити. Будући компост треба заштитити од спољашњих услова и гомилу одгоре и са свих страна обложити слојем земље не тањим од два центиметра.
И тако је завршен први. Следеће вегетације ће се радити опет по истом редоследу. Гомила не би требало да буде виша од једног и по метра, а у ширину може да иде до два метра. Када се формира, ваља је добро наквасити, прекрити најлон фолијом и оставити. За разлагање органских остатака потребан је ваздух па компост не треба сабијати. Ваљало би да се у процесу зрења компост неколико пута промеша.
Док траје зрење, смањује се и висина гомиле. Када она падне на трећину првобитне висине, треба је прекопати да би се компост проветрио. У зависности од временских услова, у року од једног до три месеца, настаје хумусна земља, а после шест месеци ствара се уједначена маса у којој се не препознају остаци, настаје компост који гајеним биљкама пружа све корисне хранљиве материје, поправља структуру земљишта, обогаћује га хумусо.м и корисним бактеријама. Користи се површински или се укопава у земљу
