Коријандер се у кулинарству углавном везује за азијско подручје, али у ери глобализма полако се шири на све континенте, те више није непознаница ни у нашој гастрономији и баштама. Полако стаје раме уз раме уз стари, добри першун. Као зачин користи се од давнина, а уједно је веома лековит. Користе се лист у свежем стању и семе, из кога се цеди уље, или самлевено као зачин.
Пише: Биљана Ненковић
Коријандер (Coriandrum sativum) или, како га код нас још зову кинески першун, прати глас да је најбољи чистач отрова и тешких метала из организма, користи се у лечењу анемије, смањује холестерол и шећер, утиче на варење, лечи кожне и очне болести.
Штити кромпир од златице и парадајз од штеточина
Када се коријандер назива зачином треба имати на уму да се то не односи само на листове и стабло, који се упoтребљава у свежем стању, већ и на семе које се меље и потом користи. Реч је о отпорној биљци, која се у природи лако размножава.
Коријандер се узгаја у плодореду. Рано сазрева, па се може гајити као предусев. Стрна жита су најбољи предусев за његов узгој, а приликом одабира места садње, треба бирати биљке сличних потреба, као што су то першун или босиљак. Неке биљке, попут лаванде, рузмарина и тимијана, утичу на спорији раст, па коријандер треба сместити даље од њих.
Мирођија, попут коријандера, има цветове у облику кишобрана који привлаче корисне инсекте, те их треба садити једне поред других. Добре комшије коријандера су и спанаћ, зелена салата, купус, кељ и блитва, јер подједнако привлаче бубамаре које ће уништавати лоше штеточине, као што су купусов мољац, гриње, кромпирове златице и лисне ваши. Махунарке су пожељне поред коријандера, јер обезбеђују земљишту потребан азот. Коријандер природно штити кромпир од златице и треба га садити као одбрану од напада од ових штеточина. Слична је ситуација и с парадајзом, а он коријандеру узвраћа хладовином, јер ова биљка не воли врућине.
