Bogato je imunoglobulinima, odnosno proteinima koji deluju kao antitela i jačaju imunitet. Veliki je borac protiv bakterijskih i virusnih infekcija, poput prehlada, bronhitisa, kašlja. Preporučuje se i pacijentima na hemoterapiji, ali i kod plućnih bolesti i astme.
Magareće mleko cenili su i rado pili još drevni narodi. Danas je ono na listi nekoliko najskupljih vrsta mleka na svetu i po tome je uglavnom poznato javnosti. Na žalost, retko je na trpezi i u redovnoj ishrani, jer se o njegovom značaju i dobrobiti za organizam veoma malo govori i eoma malo zna.
Stari Grci su magareće mleko smatrali odličnim lekom, a Rimljani luksuznim pićem, iako su one koji piju mleko nazivali varvarima. Hipokrat ga je preporučivao za razne bolesti, kao i za lečenje različitih oblike trovanja i za zarastanje rana. Vladarka Egipta, Kleopatra, kupala se u magarećem mleku, kako bi njena koža bila zdrava, negovana i lepa. Početkom 19. i tokom 20. veka magareće mleko se koristilo kao lek, a kasnije i kao dobra zamena za majčino.
Civilizacije su nastajale i propadale, a ovaj napitak nikada nije izgubio na svom značaju, samo je u manjoj ili većoj meri bio zastupljen ili popularan. Šta je to što magareće mleko čini tako posebnim, te se kroz vekove održalo kao važna namirnica u ljudskoj ishrani.
Magareće mleko sadrži 60 puta više vitamina C nego kravlje, iako ima upola manje masti od kravljeg. Bogato je vitaminima A, B2, D i E, mineralima kalcijumom i fosforom. Bogato je imunoglobulinima, odnosno proteinima koji deluju kao antitela i jačaju imunitet. Veliki je borac protiv bakterijskih i virusnih infekcija, poput prehlada, bronhitisa, kašlja. Preporučuje se i pacijentima na hemoterapiji, ali i kod plućnih bolesti i astme.
Mleko magarice sadrži nizak nivo belančevina i masti i to ga po sastavu čini najbližim majčinom mleku, te se može koristiti u ishranu dece koja imaju intoleranciju ili alergiju na proteine iz kravljeg mleka. Dobro je za decu koja pate od sezonskih alergija i astme. Ne izaziva nikakve alergije za razliku od kravljeg, a čak je tri puta bogatije kalcijumom i fosforom i sadrži značajan nivo gvožđa.
Ovo mleko može da se pije sveže, ali mora biti pomuženo u strogim higijenskim uslovima. Ohlađeno i proceđeno može da se čuva u frižideru dva do tri dana na temperaturi do plus 4 stepena. Magareće mleko može da se smrzava na -20ºC i tako da se čuva do upotrebe, ali u zamrzivaču ga ne bi trebalo da držati duže od 6 meseci. Važno je ne zagrevati ga na temperaturu veću od 40 stepeni.
A, ko su i gde danas u Srbiji žive odgajivači životinje koju daju ovo korisno mleko i namirnice koje se od njega prave?
U Šumadiji i Pomoravlju za kratko vreme pojavile su dve nove farme magaraca. Vlasnike pitamo zbog čega su ove životinje ponovo postale popularne? Da li ih je teško uzgajati, da li su im korisne? Jedna farma magaraca nedavno je otvorena u selu Čumić kod Kragujevca. Verovatno je među prvima u Šumadiji i to u kraju u kome su ove životinje decenijama unazad bile prava retkost. Toliko retke da bi se na prste jedne ruke mogli nabrojati ljudi koji su ih imali u svojim domaćinstvima.
Druga je pre dve godine zaživela u Pomoravlju, tačnije u selu Bobovo kod Svilajnca. Zajedničko ovim farmerima je što vole i poštuju magarce, mada svaki od njih ima i neke svoje, posebne, razloge zašto su se u eri neograničenih mogućnosti, odlučili da im magarci budu prvi izbor domaćih životinja koje će držati na svojim gazdinstvima i od njih dobijati mleko.
Ljubiša Petrović je povratnik iz inostranstva. Posle trodecenijskog rada u Švajcarskoj i zaslužene penzije, vratio se u Bobovo da, kako tvrdi, spasi od nestajanja životinju koja je u hrišćanskoj religiji bila veoma poštovana. U mladosti je imao dosta životinja, ali da je uvek želeo da ima magarca. Za njegovu želju, znao je neko od prijatelja i poklonio mu za 50. rođendan jednog magarca. Tako je počela njegova priča.
-Odmah posle tog jednog, kupio sam još tri magarice i nedavno još tri. Ideja mi je da napravim mesto gde će deca moći da se igraju, da ih jašu, a stariji da ih upoznaju. Želim da napravim mali park sa ovim životinjama, kao magareći zoo vrt. Nazovimo to elitnom farmom magaraca, jer oni zaslužuju da ih ljudi bolje upoznaju. Tako ću odati počast ovim životinjama koje su kroz vekove lečile dušu i telo sljudi – kaže Ljubiša Petrović.
Petrović nas uverava i da magarci odbijaju negativnu energiju, iako ih ljudi uglavnom poistovećuju sa glupošću ili tvrdoglavošću. Zaboravljaju, kaže, da su to nekad bile korisne životinje, koje su pomagale ljudima da opstanu i da ih zamene u nošenju teških tovara, a njihovim mlekom su se lečili kada apoteka nije bilo na svakom ćošku.
-Magarac nije životinja od juče. Ako malo bolje pogledate, on na leđima nosi krst, odnosno ima šaru u tom obliku. Magarac je pratio Isusa Hrista čitavog života pa i kad je on razapet na krst okrenuo se od žalosti da ne bi gledao stradanje. Tada je, kažu, pala senka od krsta na njegova leđa i ramena. Tako i danas svaki magarac nosi to obeležje. Ali nisu ove životinje samo važne u toj legendi, već je magareće mleko uistinu moćan lek – priča Ljubiša.
Ljubiša za sada muze samo jednu magaricu, ali planira da na svojoj farmi ima 100 životinja pa bi uskoro mogao da ima prihode od magarećeg mleka. U Srbiji ono košta i do 50 evra po litru, u Evropi ga plaćaju 120 evra.
-Retko ko ga kupuje u toj količini jer je preporučena dnevna doza tek oko dva decilitra. Jedna magarica dnevno daje tek do 300 grama ovog mleka, što nije mnogo, ali treba imati u vidu da je ova namirnica izuzetno moćna u očuvanju zdravlja – kaže takođe Ljubiša.
Zato, dodaje on, treba izbegavati poređenja magaraca sa glupošću. Kaže da su to jednostavne i umiljate životinje, ne preterano zahtevne. Na njegovoj farmi žive u poluotvorenim objektima ili na otvorenom.
-Vole slobodan prostor i zato je potrebno obezbediti im dovoljno velike parcele. U ishrani, najvažnije im je obezbediti pašu i seno, a vole i gruba hraniva, koja konji odbijaju da jedu. Pametne su, ljupke i pitome životinje i nemoguće ih je uzgajati ako ih ne volite i ne poštujete. Njihovo mleko je zamena za mnoge farmaceutske proizvode i o tome treba što više pričati i pisati – uverava nas Ljubiša.
Pita se naš sagovornik i zašto ne bi domaćinstva koja već gaje stoku mogla da imaju i po nekoliko magaraca na imanju. Na dohvat ruke bi im bili odani i umiljati prijatelji i njihovo lekovito mleko.
Godina muže za kilo i po sira
Od njega može da se pravi kumis. Reč je o blagom alkoholnom napitku. Ali u Srbiji ga koriste i za pravljenje nekih drugih proizvoda, poput sapuna, šampona, krema za kožu. U poslednje vreme govori se i skupocenom dimljenom siru, ali da bi se napravio kilogram ovog delikatesa potrebno je čak 25 litara magarećeg mleka. Jedna magarica dnevno daje svega 300 grama ovog zdravog napitka. Drugačije rečeno, magarica tokom laktacije za 2 godine može dati najviše 40 litara mleka.
B.N.
Dobro jutro broj 570 – Oktobar 2019.
