Хиљадама година начином живота пчеле задивљују човека. Тако сићушна бића, а толико сложеног и сложног понашања, оне никада нису остављале научнике равнодушним, али им нису ни откриле све своје тајне.
Италијански пчелар принц Чези још давне 1625. године начинио је цртеж пчеле какву је видео под микроскопом, а пре једног столећа научној јавности представљен је први студиозни научни рад о понашању пчела, Нобеловца Карла Ритера фон Фриша.
Сасвим је разумљиво да једна тако бројна, по много чему јединствена заједница животиња каква је пчелиња, мора да поседује неки начин комунукације међу члановима. Посматрајући током лета, посебно у време медобрања, извађени рам из кошнице, многи пчелари запазили су да се неке пчеле, управо приспеле с паше, чудно врте у круг. Ако су то поленарице с товарима јарке боје, онда је таква игра на саћу посебно уочљива.
Шта је узрок оваквог понашања? Обављајући експерименте са пчелама, професор Фриш установио је да се ради о посебном начину комуницирања. За посматрање је користио кошнице са застакљеним окнима, а пчеле које су долазиле на извор хране, хранилице, обележавао је бојом, управо на начин како се данас обележавају матице.
Утврдио је да извиђачице, излетнице које су пронашле извор хране, по повратку у кошницу положај хране саопштавају осталим пчелама у кошници, крећући се у круговима по саћу. При томе су уочене две врсте игре: у круговима и у облику броја осам. Изводећи своју игру оне трепере задњим делом тела, док их остале пчеле као хипнотисане следе у кружењу, додирујући их антенама.
Постављајући хранилице на разна места дошло се до задивљујућих закључака. Уколико је извор хране био на удаљености мањој од сто метара, кретање на раму било је у облику круга. Пчела се кретала у једну страну, а када би затворила круг, окретаала се и на исти начин, треперећи, ишла у другу. У овом случају брзина треперења затком била је 9 до 10 покрета у току 15 секунди.
Померање хранилице на удаљенсти преко стотину метара условљавало је и промену врсте пчелиње игре. Сада се она изводила у облику броја осам. Пчела је, треперећи затком, изводила један део круга, а потом, пролазећи преко средине, ишла другим кругом, затварајући петљу. У односу на хоризонталу ова путања подсећа на положену осмицу или на елипсе које се додирују, одређујући средишњу линију додира.
И брзина треперења затком била је различита. На удаљености од 200 до 500 метара пчеле су изводиле од 8 до 9 покрета током 15 секунди. Удаљеностима од пола километра одговарало је шест покрета, а за даљину од једног километра од четири до пет покрета затком, за исто време.
Занимљиво је да пчелама за удаљеност хране од кошнице није важно колико је то далеко у простору, већ колико треба летети до ње. Слично потрошњи горива код аутомобила, која зависи не само од километраже већ и од услова пута, ветра и успона, и пчеле интересује колико ће енергије потрошити да би до хране дошле. Информације коју оне дају треперењем у директној су вези с потрошњом шећера у хемолимфи пчеле, пчелињој крви.
Игром на саћу пчеле саопштавају осталим излетницама којим смером треба да се крећу. Средишња линија путање заклапа с хоризонталом угао који одговара углу између положаја Сунца и путање која води ка храни. Без обзира на то да ли је сунчан или облачан дан, пчелиња оријентација непогрешиво се води спрам Сунца.
Ако је извор хране у правцу Сунца, средишња линија биће оријентисана вертикално. Уколико је до хране потребно летети тако да Сунце буде са десне стране, тада је средишња линија отклоњена за толико степени улево. У случају да је извор хране на таквом месту да је потребно да пчела лети, држећи Сунце с леве стране, угао средишње линије повећава се, отклањајући се сада у десно. Коначно, ако се до хране стиже тако да пчели Сунце остаје иза леђа, средишња линија окренута је вертикално на доле.
Заиста задивљујуће. Не каже се без разлога „паметан као пчелица”, зар не?
Проф. Дејан Крецуљ
Добро јутро број 571 – Новембар 2019.
