Пише: Проф. Дејан Крецуљ
После багремове паше на већини пчелињака наступа затишје све до почетка цветања сунцокрета. Овај период благог времена, а и не само тај, поред уобичајених радова, штета је не искористити за убирање полена, како за резерву намењеног пчелама, тако и за тржиште. Петострука цена у односу на цену меда, али све већа тражња, разлози су више да се на сваком пчелињаку и сакупљање поленовог праха уврсти у обавезне радове.
То је веома једноставан и лак посао, а и сами хватачи нису сложене конструкције. Израђују се као унутрашњи или спољашњи, и постављају се на лето кошнице. Најчешће су од дрвета, с пластичним уметком с рупицама кроз које се пчеле прилком уласка провлаче и при томе губе товаре праха са задњих ножица. Лоптице полена пропадају кроз мрежицу у посуду у облику фиоке, одакле се полен вади и односи на сушење.
Хватач полена – слетна стаза за пчеле
Спољашњи хватач полена је лако направити. За то није потребна велика умешност, јер се умеци с рупицама могу јефтино набавити готови, а остали делови не захтевају посебну прецизност израде. С обзиром на то да су у употреби различити модели кошница настављача, биће приказана само конструкција, а стварне димензије треба прилагодити мерама кошнице.
Бочне странице „кућице” основа су читавог хватача. На њима се налазе и две летвице (А) за причвршћивање на кошницу. Дебљина им је онолика колико је висина од дна подњаче до доње ивице плодишта, тј. око 20мм. С овим додатком хватач се лако монтира и скида, благо подижући ножем тело плодишта. Између страница је тело хватача. То су летвице на којима су две жичане мреже окаца, величине 3×3 милиметра, кроз које сакупљена поленова зрна пропадају у посуду у облику фиоке (Б). И она је направљена од две странице спојене двема летвицама, од дрвеног рама, на који је учвршћена мрежица „комарника” у облику врећице. Оваква конструкција омогућена је великом горњом полетаљком која добро штити полен у спремишту од евентуалне кише. Замрежена фиока може се једноставно осматрати, пошто је довољно сагнути се испред кошнице па видети колико има полена и да ли га треба вадити. Осим тога, ако је кошница довољно подигнута од земље, сушење полена почиње већ у самом хватачу, јер ваздух слободно пролази испод палете с кошницама. Релативно велике димензије спремишта – хватач је широк скоро колико и кошница – омогућавају да сакупљени полен пада по великој површини у танком слоју. Тиме смо ослобођени свакодневног пражњења, што може да буде велика обавеза, а за топлих дана ту отпочиње сушење.
За разлику од уобичајених хватача, оваква конструкција предвиђа покретну горњу полетаљку (Ц). Приликом постављања на кошницу хватач има само мању, доњу полетаљку за излаз пчела. Пчеле, када излазећи одлазе с ње, па се ту и враћају, не примећујући неку промену на кошници. После кратког времена може се слободно поставити велика, горња полетаљка. Како је и она исте боје, а по димензијама је чак и већа од праве полетаљке кошнице, пчеле без проблема масовно „атерирају” на нову слетну стазу, не примећујући разлику.
После сакупљања – сушење
Код спољашњих хватача полена веома је изражен проблем нарушавања оријентације пчела. Зато и хватаче треба бојити у целости бојом којом су обојене кошнице – најчешће је то бела. На тај начин смањено је “збуњивање” излетница по повратку, када на својој кошници, уместо лета нађу неко непознато тело, нарочито ако је оно са сјајним кровом од штампарске фолије. Хватач треба да је ширине колико је широка полетаљка кошнице, како не би било потребно било какво затварање са стране.
Сакупљање полена обавља се само када за то постоје метеоролошки услови, по лепом времену. Тада је могуће и лако, једноставно и квалитетно сушење. За сушење већих количина користе се различите справе, али га је најлакше осушити коришћењем саме кошнице.
У ту сврху испод њеног поклопца постављају се по две уобичајене вентилационе мреже, направљене од рама летвица 20X20 милиметера, с разапетом пластичном мрежом, “комарником”, на које се разастире полен ради сушења. Мреже чине “сендвич”, тако да му онемогућавају приступ, а ваздух кроз кошницу циркулише веома брзо и, што је најважније, полен се природно осуши, без опасности да се оштети неки од драгоцених састојака и тиме наруши квалитет.
