Пише: проф. Дејан Крецуљ
За разлику од гриње варое, која је пчелињи паразит и која се може лако видети и голим оком, болести чији су узрочници микроскопске величине, бактеријске, знатно су већи проблем. И сам злокобни назив болести – куга – довољан је да код пчелара изазове нелагодност и зебњу, а и оправдани страх од губитка пчела, па и читавог пчелињака. То у пчеларству није ништа ново, нису савремене бољке.
Још 1897. године Р. Кречковић у “Српском пчелару”, у тексту “Нешто о чуми код пчела” описао је своје искуство с овом болешћу. Све до почетка прошлог века сматрало се да је реч о једној те истој болести, али је уочено да постоји блажи и опаснији облик. Тек 1912. године познати амерички ентомолог Вајт објавио је рад “О узроцима европске трулежи легла” и тиме заправо разграничио две болести: америчку и европску трулеж легла.
Уништавање оболелих друштава
Узрочник америчке трулежи пчелињег легла ја микроорганизам Bacillus larvаe, који се развија у ћелијама поклопљеног легла које је некомпактно, с улегнутим поклопчићима на којима је обично сићушна рупица. У поменутом Кречковићевом тексту с краја претпрошлог века сликовито су описани симптоми: “Буде ли имала трулежа, то ће после неколико дана видети у својој кошници не само угнуте и црне поклопце на ћелицама, већ и саме ћелице биће распаднуте у једну пиктијасту масу, а дуварови ћелица, кад их се дотакнемо, развлачиће се као неки конци. У исто време, док још није отворио кошницу, смрад ће га из исте тако рећи задавити. То су битни знаци ове болести. Такву кошницу не треба ни враћати на кованлук, већ је одмах утаманити.”
И заиста, дужност пчелара је да у случају оваквих симптома одмах обавести ветеринарског инспектора који ће предузети све законске мере на сузбијању те опаке заразне болести. Наша законска регулатива обавезује на уништавање оболелих друштава и, ако се испоштује поступак, пчелару ће бити исплаћена накнада у висини којом може надокнадити штету.
Европска трулеж је болест, како отвореног, тако и затвореног легла и узрокује је микроорганизам streptococcus pluton. Највише обољевају младе дводневне ларве које узрочника уносе с храном у средње црево, где се он умножава. Поремећене исхране, ларве имају повећану потребу за храном. Неговатељице овакве ларве препознају и обично их уклањају из легла, али неке и остају. Легло губи лепу, седефасту боју и постаје плаво-жућкасто, добијајући карактеристичан кислекаст мирис. Ако је легло достигло стадијум затварања, поклопци ће бити улегнути. Угинула ларва се мало развлачи, није чврсто залепљена за дно ћелије и има мирис на сирће.
Превентива поузданија од антибиотика
Повољна средина за развој болести су слабашна друштва с мало пчела које слабо покривају легло и лоше га хране, заједнице јако нападнуте вароом или често узнемиравана друштва. Болест се веома лако и брзо шири са друштва на друштво, па и на више околних пчелињака.
Као и код свих болести уопште, најбољи начин борбе против трулежи је превентива. То значи да и из овог разлога на пчелињаку не треба држати слаба друштва јер су непресушни извор проблема, а поред општих хигијенских мера, потребно је бити доследан у редовној смени старог саћа у кошници. И код европске трулежи долази до изражаја племенита наследна особина коју ваља неговати на сваком пчелињаку, а то је склоност ка хигијенском понашању. Друштва с израженом овом особином сама ће се изборити са болешћу тако што ће неговатељице уочити ларве код којих је дошло до поремећаја и избациће их из легла и кошнице. Ако је уз то друштво јако, а унос постоји, таква заједница имаће стални недостатак простора, како би сместила обилне количине нектара, па ће се свака ћелија легла сумњивог садржаја одмах ослободити, ларва избацити и тако направити место за мед, а болест спречити.
Нажалост, у борби против ових болести пчелари олако посежу за антибиотицима, а у многим земљама може се добити чак и од пчеларских инспектора програм здравствене заштите, у коме се такви лекови прописују као превентива, што директно угрожава здравствену исправност и квалитет ове благотворне намирнице. Срећом, код нас није тако.
