Време активне пчелиње паше потребно је искористити и за постепену замену саћа у кошници. Да би саградиле свој дом, пчеле излучују восак. У читавој заједници једино младе пчеле радилице имају могућност његовог лучења, док матица и трутови немају ту способност. Радилице ово чине помоћу воштаних жлезда које се налазе на трбушном делу тела. Задак пчеле чини шест сегмената међусобно повезаних тананим кожицама покривеним хитинским плочицама. Сегменти један другог «телескопски» прекривају, што се лако уочава када се посматра како затком пулсира уморна пчела слетела на кошницу. Предњи део сваког сегмента са доње, трбушне стране завршава се повијеним испупчењем, а задњи удубљењем, што чини малену комору у којој се излучени восак сакупља формирајући танке плочице.
Пчеле радилице не луче восак током читавог живота, већ само као воскарице у узрасту од трећег па све до осамнаестог дана. Разлог је што се воштане жлезде развијају у том периоду, достижући највећи обим око петнаестог дана, и полако се гасе. Младе пчеле после извођења имају воштана огледалца. Потребно је неколико дана да ћелије нарасту и да се у њиховој маси оформе воштане жлезде. Течна излучевина попут људског зноја извире из ћелијске масе и разлива се по површини. Ако се друштву одузму младе пчеле, а постоје услови и потреба за градњом саћа, долази до регенерације воштаних жлезда пчела старијих од 18 дана.
Мењање воска услов опстанка
У природно заснованим сатовима димензије ћелија и број ћелија по квадратном дециметру, променљиви су у зависности од расе. Средње димензије ћелија за европске расе пчела су између 5,13 мм (Apis mellifera lingustica) и 5,5 мм (Apis mellifera carnica). Apis mellifera mellifera је негде између, са просечном величином ћелије од 5,37 мм, што даје 800 ћелија на дм², односно 875 код lingustica-е и 760 код carnica-е.
Све европске расе прихватају сатне основе са 800 ћелија по дм², што указује да је за пчеле најповољнија величина ћелије од 5,37 мм. Без обзира како сатне основе биле направљене, пчеле ће до извесне границе толерисати разне моделе вештачког саћа. Ако су превише мале, одбациће их, а из превеликих изводиће се само трутови. Сатне основе израђене од воска који није дезинфикован кувањем на 120 ºЦ нису дозвољене за употребу због ширења заразних пчелињих болести, а ако се у воску налази параффин, пчеле неће на таквим основама градити саће. Зато није свеједно од кога се сатне основе набављају.
Два су битна разлога за убацивање оквира са сатним основама. Годишње мењање воска у кошници услов је за одржавање здравља пчелиње заједнице. Стари оквири су идеални за развој спора гљивица, које изазивају болести. Такође, замена изграђеног саћа са сатним основама смањује ројење. Када је смањен број ларви које неговатељице треба да хране, у њима се акумулира масноћа и, ако тада нема оквира за градњу где би се ослободиле, друштво лако улази у ројевно стање.
Летња штедња – зимски губитак
Уобичајено је да се почетак градње везује за прве пролећне паше. Тако се од времена када замеде воћке па до смираја лета пчеле радилице ангажују на овом веома корисном послу. Сунцокретова паша је веома погодна за градњу квалитетних сатова. То је време када пчеле изграђују скоро искључиво радиличке ћелије, од сатоноше до доње летвице рама, стварајући идеално радиличко саће. Осим тога, велики дневни уноси нектара и полена обезбеђују изузетно брзу и обимну градњу. Током једног дана и ноћи јака друштва могу да изграде и по неколико рамова саћа. Зато се могу сложити медишни наставци тако што ће се наизменично ређати рамови изграђеног саћа и рамови са сатном основом.
Код десеторамних ЛР кошница то значи пет нових рамова, што са претходно урађених пет током воћне, багремове, репичине и паше багремца (аморфе) чини управо трећину саћа стандардне трокорпусне кошнице. За један килограм воска потребно је 3,5 килограма меда, па зато шкрти пчелари избегавају градњу младог саћа, што им се касније враћа кроз пчелиње болести, изројавања и зимске губитке. Један килограм пчела излучи ½ килограма воска током живота.
Приликом стављања рамова на градњу пожељно је да се рам са сатном основом нађе између два рама чије су ћелије такође правилне. Ово стога што се повремено уочава појава “копирања”, тј. градње неправилних ћелија и на новом раму ако је постојала деформација на суседном.
Восков мољац једина штеточина
Пчелињи восак је веома сложене хемијске грађе. По природи је липид и садржи засићене угљоводонике, киселине или хидрокси-киселине, алкохоле, пигменте, углавном из полена и прополиса. Његови састојци дуго остају постојани, отпоран је на хидролизу и природну оксидацију и у потпуности на воду. Осим ларве восковог мољца, нема других животиња које су кадре да га сваре. На собној температури је чврст, омекшава на око 18°Ц, а затим брзо постаје мек и савитљив на око 35 до 40°Ц. Густина му је око 0,95 кг/дм³, а боја се мења старењем. Девичански восак је бео, али временом брзо тамни, да би на крају постао црн.
Балсам за усне и други препарати
Чист пчелињи восак је незамењив у изради козметичких препарата јер садржи 4.096 интернационалних јединица витамина А и знатне количине витамина Ф. Витамин А се сматра заштитником епитела. Восак чини кожу меком, глатком и еластичном, посветљује је, исхрањује епидерм, заштићујући га од неповољних спољних утицаја, доприноси циркулацији периферних крвних судова и еластичности ткива, даје лицу баршунаст изглед и глаткоћу, спречава стварање и ублажава боре и пеге. Због тога су препарати на бази воска веома цењени. Восак има и конзерврајућа својства, па се његови препарати у личној изради не морају конзервирати. Природни, небељени восак је квалитетнији од избељеног. Може се применити у мешавини са бадемовим уљем, глицерином, ланолином, а могу му се додати и етарска уља појединих лековитих биљака. Ево корисног и једнставног рецепта за балсам за усне. Потребан је пчелињи восак, мирисно (етарско) уље по избору, кокосово уље и кутијица, амбалажа од козметике. Настружите восак у неку шерпицу. Ставите на слабу ватру и сачекајте да восак почне да се претвара у течност. Додајте две кашике кокосовог уља у загрејани восак. Промешајте и склоните са ватре. Сада је време да додате неколико капи неког миришљавог уља (од руже, лаванде, цимета…).
М. Даљев
Добро јутро број 567 – Јул 2019.
