Јун је месец у којем су баште, дворишта, али и пијаце и пиљаре препуне популарних киселих бобица, најчешће црвене боје – рибизлама. Да нису само црвене побрину се грмови који нас обрадују жутим, розе и црним гроздићима. Углавном их једемо свеже, а од рибизле, и то оне црвене, правимо сокове или пекмезе. Право је освежење као додатак у салатама, а ако додамо да је рибизла нутритивни чаробњак за цео организам и све генерације, онда нема друге него да кренемо у потрагу и уживамо овог лета у њеном освежавајућем укусу.
Рибизла води порекло из северне Европе и Азије, где и данас може да се нађе као дивљака. Забележено је да су још у 11. веку црвену рибизлу користили као украс самостанских дворишта и градских вртова, али и као цењену намирницу од које се праве укусна јела и природни лекови.
Врсте се разликују по боји плода, и познајемо:
Црвену рибизлу – плодови ове рибизле имају изразито црвену боју, а величина бобице креће се од пет до седам милиметара у пречнику. Бобице имају киселкасто-сладак освежавајући укус, изузетно су сочне и то је најлековитији део биљке. У народној медицини рибизла је позната као воће које отвара апетит, јача организам и чисти га од нагомиланих штетних материја.
Бела рибизла – има жућкастобеле плодове специфичне ароме, веома укусне, с мање киселине, док је по осталим особинама слична црвеној рибизли.
Црна рибизла – има бобице црне боје, опорог укуса. Одликује се специфичним мирисом који плод цвене и беле рибизле немају. Црна рибизла има хранљиву, терапеутску и технолошку вредност, а први писани докази о благотворном дејтву ове биљке на здравље потичу из 1100 године наше ере.
Црна рибизла користи се углавном за замрзавање и даљу прераду. Црвена и бела рибизла намењене су углавном за свежу конзумацију, али могу бити спремљене и као џем, желе, па чак и као вино. Плодови могу на температури од +2 до +4 степена бити свежи и до 12 дана и при том одлично подносе транспорт. Рибизла се такође може замрзавати, а њена цена је констатно добра, јер је веома тражена. Највише се тражи црна рибизла, док се црвена тражи мање, односно кошта око 20% мање у односу на црну рибизлу.
Црвена рибизла се лако узгаја, али се бере ручно, за разлику од црне рибизле код које се плодови углавном механизовано беру.
Рибизла се гаји на хладним и влажним местима на надморској висини од 600 до 1000 м. Подноси делимичну сенку али су приноси већи на сунцу. На вишим местима сади се на јужне и југоисточне положаје, а на нижим местима северне и северозападне.
Успешно постављање засада захтева адекватно наводњавање, којим се обезбеђује задржавање 50% воде у земљи током прве вегетације. Црна рибизла је хидрофилна воћка и да би се успешно гајила потребно је више воде него за било коју другу воћку, чак више него за малину и зимске сорте јабуке. Сушу најгоре подноси црна рибизла, а боље црвена и бела. Једном посађена садница рибизле може да живи и рађа и до 20 година.
Фото: iStock
