Mикробиље могло би да буде храна будућности. Лако се сади и гаји, штеди енергију и не захтева пуно простора. Бере се само неколико дана после клијања, кад му израсту први прави листови, a његова нутритивна вредност је неколико пута већа од нутритивне вредности одрасле биљке.
Пише: Жељко Дулановић
Фото: Ивана Павловић
Микробиље су у ствари јестиви млади изданци поврћа и зачинског биља, стари од седам до 25 дана, богати витаминима и минералима. Због интензивних боја и ароматичног укуса микробиље је најпре имало декоративну улогу и њиме су украшавана јела у ресторанима. Велику популарност доживело је тек када се прочуло и за његову хранљиву вредност, па је данас посебно цењено код оних који желе да се хране здраво.
Хоби од којег се зарађује
За микробиљем је све већа потражња због чега се продаје на пијацама и у супермаркетима. Све више је и његових произвођача, заинтересованих за узгој у кућним условима, на потпуно органски начин, без примене пестицида и препарата.
Студенткиња Ивана Павловић из Ваљева је једна од њих. Микробиље је почела да гаји пре две године, у јеку короне, док је због полицијског часа највећи део дана проводила сама с мајком у кући. Семе које је поручила на једном домаћем сајту, засадила је у соби, у неколико пластичних чинија и тако је почело. Данас гаји петнаестак врста, а микробиље јој је хоби од којег зарађује студентски џепарац.
– Желеле смо да се у време пандемије здравије хранимо, па смо засадиле две-три врсте, и одмах нам се свидело. Убрзо сам пожелела да се гајењем микробиља озбиљније бавим па сада гајим амарант, босиљак, сунцокрет, грашак, цвеклу, броколи, слачицу, крес салату, шаргарепу, црвени купус, купус, луцерку, кинеску ротквицу, јапанску ротквицу, санго ротквицу, коријандер. Али, ретко када све одједном, јер нема увек потражње за свим врстама – прича за „Добро јутро“ Ивана Павловић, студенткиња информационих технологија.
Млади изданци поврћа и зачинског биља богати су гвожђем, магнезијумом и калијумом. Имају доста витамина А и К, док млади изданци црвеног купуса, примера ради, садрже чак 40 пута више витамина Ц него одрасла биљка. Нутритивна вредност такође зависи од врсте, па је тако нутритивна вредност једног листа младог броколија једнака оној коју има 1,5 килограма одрасле биљке.
– Довољно је да у салату, сендвич, на месо или у неко друго јело додате неколико листића и да имате довољан унос витамина и минерала за цео дан. Због своје хранљиве вредности, микробиље се може користити и као ужина, али не и као главни оброк, јер нема довољно протеина и угљених хидрата – каже Ивана.
Заблуда је, каже наша саговорница, да микробиље конзумирају само они чија се исхрана своди на веганске и вегетаријанске производе. Напротив.
– Људи су генерално још увек неповерљиви према микробиљу, али и ту се ствари лагано мењају, јер се све више људи окреће здравој исхрани. Када неком кажем да проба луцерку, зачуде се и питају како, када то једу краве. Али када пробају, хтели би још. Многи се изненаде и укусом ротквице, која има интензиван и помало љуткаст укус. Слично је и са другим врстама. Лично највише волим амарант и шаргарепу – каже Ивана.
Микробиље се обично гаји у кућним условима, јер не захтева пуно простора, а једна од предности таквог начина производње је што не зависи од годишњег доба. Када је почињала, Ивана је микробиље гајила у неколико кутијица, а данас на неколико полица.
Једна соба и неколико полица
– Микробиље, које гајим током целе године, највише продајем ресторанима и заинтересованим појединцима, а за тренутне потребе ми је довољна једна соба. Али, чак и када су у питању веома велике количине, није потребно много простора јер се микробиље гаји под лампама, на полицама. Микробиље није захтевно за гајење, залива се једном или два пута дневно, што не одузима превише времена, а када дође време за бербу биљке се једноставно „ошишају“ – прича Ивана.
Ивана набавља искључиво органско семе, од домаћих произвођача. Сади се густо, а као подлога се, каже, најбоље показала тресетна земља у комбинацији с перлитом. У зависности од врсте, семена се пре сетве потапају у воду на шест, 12 или 24 сата.
– По мом мишљењу, земља није нешто посебно битна. Пре него што сам почела да гајим микробиље, истраживала сам и пронашла да је најбоље да се користи кокосов тресет. Ја користим обичан с перлитом и задовољна сам како ми биље успева. Користим пластичне кутијице које имају имају мале рупе на дну, како би истицао вишак воде при заливању. Док посађено семе не проклија, држи се у мраку , а онда под лампе. Током гајења температура у просторији треба да буде од 22 до 25 степени – открива нам Ивана.
Клице све популарнија храна
Међу љубитељима здраве хране све популарније су и клице, под којима се подразумева младо семе или проклијали корен житарица, поврћа и зачинског биља. И клице су богате минералима и витаминима, једу се сирове (без претходне термичке обраде), најчешће пре главног јела. Међутим, постоје изузеци, јер се за клице пасуља, сочива, кукуруза и леблебије препоручује кратко бланширање од пола минута, како би се кувањем „убиле“ антинутритивне супстанце.
Клице имају краћи циклус, а ако се клица пусти да расте, из ње ће се формирати микробиље, односно, младо поврће с листовима. И клице се могу гајити у кућним условима, а траже светлост, топлоту и довољне количине воде.
