Јесте ли већ користили микробиолошке препарате, засноване на корисним бактеријама које садрже? Пољопривреда све више нагиње ка њима. То су препарати који немају каренцу и прилагођени за ово време, с обзиром на то да је ситуација у заштити биља таква да се велики број активних материја укида и произвођачи користе оно што јесте на биолошкој основи и токсиколошки потпуно безбедно за човека и његову околину, објашњавају за Добро јутро Татјана Марић и Милица Балаш, које раде у Стручној служби за ратарство и повртарство за регион Јужна Бачка и средњи Банат. Испред фирме Агроуник која се бави истраживањем у области биотехнологије, производњом, дистрибуцијом и продајом микробиолошких препарата оне причају о производима безбедним по човека и околину.
– Први препарат био је славол, микробиолошко течно ђубриво за повртарство. Након њега је настала читава палета. Он је најпре коришћен за повртарске културе, да би касније из њега произашла цела палета биостимулатора намењених за воћарске културе. Од ове године направили смо комплетну палету, за ове прилике, биолошких пестицида. То су биолоши пестициди, фунгициди и инсектициди који су намењени различитим проузроковачима биљних болести, као и штеточинама биљних врста а на биолошкој су основи. Као продукти су ПГПР бактерија, њиховог метаболизма, безбедни за човека, за околину и немају каренцу – када и како се користе зависи од воћне или повртарске културе.
– Зависно од воћне културе или повртарске врсте или ратарске културе, користе се онда када је време и кад постоји могућност да проузроковач болести направи инфекцију. Дакле, примењују се као и класични синтетички пестициди, сем што су биолошког порекла и потпуно безбедни. Значи, зависи да ли проузроковач ствара инфекцију у цветању културе, или касније, или раније, у фенофазама када се примењују и синтетички – за сада се, по тврдњама Татјане Марић и Милице Балаш, најбоље показао Ервикс који је намењен за сузбијање проузроковача бактеријског обољења ервиније аминолора, која је проузроковач бактеријске пламењаче јабучастог воћа.
– Први биофунгицид и биобактерицид који је регистрован у нашој компанији је Ервикс који је намењен за сузбијање проузроковача бактеријског обољења ервиније аминолора која је проузроковач бактеријске пламењаче јабучастог воћа. Значи код јабука, крушака и дуња врло је велики проблем у заштити биља и нама заштитарима, с обзиром на то да комплетна заштита биља првенствено почива на синтетичким препаратима на тржишту намењеним сузбијању гљивичних обољења, дакле бактериозе су у великом проблему за сузбијање – у тим случајевима Ервикс се показао веома ефикасним.
– Ервикс биолошки бактерицид и показао се као веома ефикасан, примењује се у цветању јабучастог воћа, јабука, крушка, дуња два до три пута у току фенофазе сходно условима за остваривање инфекције. Након тога увидело се да продукти бактерија који се налазе у Ервиксу показују значајну ефикасност према другим различитим проузроковачима, тако да сада имамо и Розаликс који је намењен сузбијању монилиоза коштуњавог воћа у цветању, затим Сладикс који је намењен сузбијању складишних патогена воћних и повртарских култура – поред њих ту је и биоинсектицид који је званично регистрован за сузбијање јабукиног смотавца.
– Ту је и први биоинсектицид Бионикс, који је званично регистрован за сузбијање јабукиног смотавца и грожђаног мољца. Показао је високу ефикасност у сузбијању ваши, код штеточина парадајза – тута апсолутаи за ваши код паприке. Имамо и биофунгицид који се зове Цевикс и намењен је сузбијању церкоспоре бетиколе која је значајна болест код шећерне репе. Као такав ушао је у званични програм шећерана – поред шећерана Агроуник сарађује и са великим бројем института.
– Сарађујемо са великим бројем института, јер само акредитоване установе као што су институти могу да обаве огледе који су везани за ефикасност и да ураде регистрацију. Производња је наша, код нас ради 30 агронома са компанијама које су у региону познате. То су компаније из Хрватске, Грчке и других земаља, укупно девет. Препарате извозимо сходно томе како су регистровани у другим земљама – за њихове препарате осим произвођача из околних земаља, заинтересовани су и наши пољопривредници.
– Пре двадесетак година када смо покренули производњу, то је био период коришћења тешке хемије, а сада је дошло време да се вратимо здравијем начину прскања и заштите. То је нешто што је неминовност и правац којим се иде, светски тренд. Екологија, здравствено безбедна храна за човека и за околиину – објасниле су Татјана Марић и Милица Балаш за Добро јутро.
Текст и фото: Зорица Драгојевић
За сигуран род и крупан плод
– Да, род је сигурнији и плод је крупнији јер се ми бавимо и производњом биостимулатора. То су врло озбиљни препарати, пажљиво избалансирани. Кад кажемо крупан плод наравно да то зависи од присутва различитих биљних хормона које ми добијамо из бактерија које су аналогне биљним хормонима који се налазе у биљци. Дакле оно што ми радимо је озбиљан научни рад који се примењује у пракси у нашој пољопривреди – рекле су за наш портал.
