Како произвести храну за нарастајућу светску популацију уз ограничене ресурсе и поштовање економског, социјалног и еколошког стуба, суштина је одрживости пољопривредне производње, речено је на онлајн панелу „Од њиве до кухињског стола“.
Панел је део серије вебинара под називом „Зелени план за Србију“, а организује га ЕУ инфо мрежа.
Говорећи о одрживости пољопривредне производње професорка Пољопривредног факултета у Новом Саду, Весна Родић је рекла да као што производња која није економски и социјално оправдана није одржива на дужи рок, тако она мора задовољит и еколошку компоненту.
Према њеним речима, развој свести је кључан у очувању животне средине а он је код нас у неким сегментима и бољи од очекиваног. У прилог томе је навела да су домаћа истраживања показала да наши људи, како обични грађани тако и пољопривредни произвођачи, високо вреднују важност здраве животне средине.
Ипак, пуно је неправилности од стране произвођача када је реч о примени хемијских средстава. Тако у Војводини само осам одсто газдинстава уради анализу земљишта пре него што га третира минералним ђубривом а исправно би било да то уради свако газдинство које користи ову врсту ђубрива. Такође је лоше и што петина газдинстава питање амбалажног отпада од пестицида решава на, како су рекли неки други начин, а не онај који је прописан.
Извршни директор Европске тренинг академије и представник Strength2Food пројеката, Хоризонт 2020, Ратко Бојовић је представљајући овај пројекат рекао да је реч о великом истраживању у пољоопривреди у коме учествује 30 партнера, од којих је пет из Србије.
Међу главним циљевима пројекта су унапређење исхране у школама које саме припремају оброке, унапређење система јавних набавки како би школе куповале не само најјфетније него и најквалитетније произвоиде.
Циљ су и тзакозвани кратки ланци снабдевања храном, којима би се омогућило да произвођачи, а пре свега они мали, директно продају храну школама и другим јавним институцијама на локалу. Додао је да се у оквиру пројекта ради са 30 школа и то у Београду, Новом Саду и западној Србији.
Истраживања која су рађена показала су да има доста места за побољсање ситуације јер деца не поједу око 30 одсто хране која им се у школама спреми, доста те хране се увози а требало би да буде локална.
Као занимљиво тржиште за могуће снабдевање школа навео је органску производњу, али само удружене произвођаче пошто појединачни произвођачи нису у стању да обезбеде ни неопходан асортиман ни количине.
„Срећан сам што смо окупили седам, осам најбољих органских произвођача из Србије који испоручују намирнице великим трговинским ланцима, а могли би и школама. Иако се органски производи сматрају скупим, цене су мање када произвођачи школе снабдевају директно јер нема посредника“, указао је он.
Извор: Танјуг
Фото: Freeimages
