– За црни лук бирају се парцеле на којима најмање пет година нису гајени лукови. Нису добре ни оне на којима је сејан лук пре шест вегетација, ако је био болестан – каже Ђорђе Ђукић.
Италијанска истраживања показала су да је лук посејан од средине марта па надаље, чак 50 посто отпорнији на болести од оног, посејаног крајем фебруара.
За пољопривредно газдинство Лазара Ђукића не знају само мештани Госпођинаца, питомог села у срцу бачке равнице, већ готово сви повртари у Србији и шире, и не само они. У селу се прича да овај, један од највећих баштована у Војводини, уз швајцарске радне навике има и велико срце, и воли да помогне свима. Обучио је пуно баштована у региону, није сакрио ниједну тајну. А такав му је и син Ђорђе, још мало па дипломирани инжењер ратарства и повртарства који полако преузима посао. Јер, тако и треба.
И досад се с ових њива у складиште уносило стотине вагона првокласног поврћа, а откако Ђорђе више користи научна достигнућа, род је и тежи, и квалитетнији. Посебно црни лук, за који на овом имању нема неродне године, а гаје га искључиво из семена.
Принос за понос
Ђукићи су добро савладали производњу црног лука. Често се с њиховог хектара вади преко десет вагона главица. Али, такав принос није њихов циљ. Њихов план је да продају просечно 60 тона по хектару. То значи да се са сваког хектара извади просечно 75 до 80 тона. Лук се затим селектује, избацују се каменчићи и друге нечистоће, оштећене, деформисане и ситне главице. Селектовано се уноси у складиште, где чека купца.
Када се створе услови за продају, лук се поново селектује, а оно што оде на тржиште треба да буде квалитетно и здраво, као и да је тешко око 60 тона по хектару.
Највећа њива за хибриде куће „Хоја“
Иако смо их посетили усред зиме, план сетве био је направљен, парцеле одређене, пођубрене, узоране… Чекао се оптимални рок за сетву, а то је средина марта. На овом газдинству црни лук се гаји на 100 до 120 хектара, а највећу површину заузимају најновији хибриди куће „Хоја“. Сада су то еленка Ф 1 и амбрадор Ф 1, а по хектар-два се оставља за друге селекције, тек да се упореде захтеви, приноси… Није у питању помодарство, гледа се шта је најновије, најтраженије и најприносније, а што прихвата наше тржиште.
Црни лук, пасуљ и кромпир некада су били такозвано „сиротињско поврће“. Било их је у свакој башти, негде су боље родили, а негде тек нешто више од посејаног. Та времена су давно прошла и лук је постао прилично профитабилан, а приносом су задовољни прави домаћини, какав је Ђорђе.
Да би се добио висок и квалитетан род, ваља задовољити пуно услова. Наш саговорник почиње од парцеле.
– За црни лук бирају се парцеле на којима најмање пет година нису гајени лукови. Нису добре ни оне на којима је сејан лук пре шест вегетација, ако је био болестан – каже Ђорђе.
Одабране парцеле ваља обрадити. Оре се по сувом или што сувљем времену, од средине септембра до средине новембра. После се тешком дрљачом затворе бразде и оставе до пролећа. Тако се максимално чува влага. Ђубрива се уносе у зиму или у пролеће, а количине зависе од анализа земљишта које се на овом газдинству раде и више пута током године. Време ђубрења подређено је облику хранива – да ли се користе комплексна или појединачна ђубрива. А ту треба бити „мајстор свог заната“. Грешке направљене на почетку, касније се теже исправљају. Ваља знати који елеменат се где, у које време и колико дуго задржава.
Чим у пролеће мраз попусти, а то је најчешће под крај фебруара, земља се припреми до ситногрудвичасте структуре и остави двадесетак дана да се слегне, па око средине марта почиње сетва. Ових двадесетак дана јако су важни јер се за то време у земљишту стварају макрокапилари који, и ако падне јака киша, не дозвољавају да се створи покорица, већ воду брзо пропуштају у дубље слојеве.
– Италијанска истраживања показала су да је лук, посејан од средине марта па надаље, чак 50 посто отпорнији на болести од оног посејаног крајем фебруара – указује овај повртар. – Сада се види да они који посеју лук пре овог рока, отварају врата паразитима и тако смањују и принос и квалитет луковица.
Ништа одока и напамет
И поред вишегодишње праксе, на овом газдинству ретке су године када се сеје иста количина семена по хектару. Ови баштовани потребну количину семена не прерачунавају преко тежине, већ уз помоћ броја семенки, а тако се и купује семе. Тако, рецимо, за главице пречника пет и по до шест и по центиметара, у њиховој технологији производње, треба да се извади 800 хиљада биљака, што не значи да је потребно и толико семенки. Обично је то преко милион, јер у пољским условима не проклија свака семенка, нека даје слабију биљку која не успева да се избори с конкуренцијом…
Комплетна површина под луком премрежена је системом за наводњавање, кроз који се поврће и прихрањује. Тако на овом имању не постоји могућност да се биљке засуше, а трава не долази у обзир. Због густог склопа и високе влажности, рекло би се да болести „царују“, а услови погодују и инсектима. Али, наука и струка се успешно боре против ових проблема.
На парцелама су постављене разне „играчке“, како Ђорђе у шали зове мераче влажности ваздуха и земљишта, температуре на више слојева… а мала метеоролошка станица бележи, осим висине ових параметара, и њихово трајање. Тако се за час одреди најбоље време за прскање. Дакле, пестициди се користе, биљке су здраве, нахрањене јер честе вегетацијске анализе указују на то која хранива, где, и у којој количини недостају. Не прихрањује се и не прска напамет – у погрешно време лоше одређеном дозом или концентрацијом.
Лукови различите дужине вегетације
Када је у питању избор хибрида, ови баштовани, осим квалитетом, руководе се и дужином њихове вегетације. И поред савремене технологије, у којој су сви процеси производње механизовани, зло би било када би се с овако велике површине сав лук мораода се истовремено вади, селектује и складишти.
Од два носећа хибрида који ће се сејати ове године, амбрадор је средње рани ,а еленка средње касни. Они се разликују по облику и величини луковице, а заједничка особина је чврстоћа и такозвани дуг лагер.
Све, све, али заштита
Сви баштовани технологију производње релативно лако савладају. Највеће муке им задаје заштита. Посебно новајлијама. Она јесте компликована, али није несавладива. А за то је потребна литература, време и искуство. Ђорђу је све то, рекло би се, „дошло на тацни“. Уз оца, прекаљеног баштована,пекао је занат од малих ногу, а на факултету је научио како то да систематизује.
– Када је у питању заштита, сваки повртар прво треба да научи ком поврћу које болести и штеточине прете и да зна да их препозна. А затим да запамти који им услови одговарају, да помно прати метеоролошке прилике и тада избор препарата и време прскања нису проблем – саветује наш домаћин.
Захваљујући науци, савладаној струци и „одрађеној“ пракси, Ђукићев лук је увек здрав и здравствено безбедан за употребу. Неких година број прскања хемијским препаратима и против најопаснијих болести какве су пламењача и ксантомонас, минималан је, а никад претеран, јер то не прија ни произвођачу, ни луку, ни купцу и потрошачу. Добар баштован је само онај који је и одговоран и који мисли на све и брине о свима.
С. Мујановић
Добро јутро број 575 – Март 2020.
