Пише: др Александар Лепосавић
Последњих година производња купине у свету има веома изражену цикличност. Највећи пораст производње плодова купине остварен је деведесетих година прошлог века, и то за свежу потрошњу у Северној Америци, а за прераду у Европи и Азији. У исто време, производња ове воћне врсте у Чилеу, који је до тог времена био главни снадбевач северне хемисфере свежим плодовима, доживљава пад, као последицу високих трошкова транспорта и пласмана. Због тога се развијају нова производна подручја, а највећи раст производње од 2000. године остварује Мексико, који убрзо постаје главни извор свежих плодова купине за северноамеричко тржиште.
Почетком седамдесетих година прошлог века у Србији, под утицајем светског тржишта, интензивира се производња основних врста јагодастог воћа овог поднебља: малина, јагода, купина и рибизла. Засади малине и рибизле убрзано се шире у западној Србији, јагоде у централној (Гроцка, Смедерево, Чачак) и купине у источној, а нешто касније у западној Србији и Шумадији.
Пандемија диже цене и подстиче садњу
За разлику од малине, обим производње купине у Републици Србији споро се мењао. До краја осамдесетих година производња купине кретала се око 5.000 тона, да би тек у другој половини деведесетих година достигла 10.000 тона. Након тога, Србија је за релативно кратко време постала највећи извозник купине у свету. Највећа производња остварена је 2007. године и износила је више од 28.000 тона.
Овакав тренд раста производње купине резултат је раста тражње купине на светском тржишту, хиперпродукције производње малине у најпознатијим малиногорјима, што је проузроковало опадање откупних цена ове врсте воћа, и појаве и увођења у производњу изузетно квалитетне и високородне домаће сорте купине „чачанска бестрна”. Нажалост, због нерегулисаних тржишних кретања, производња ове воћне врсте последњих година веома осцилира и нагло пада, што је нарочито изражено у сезонама од 2017. до 2020. године.
Производња купине у Србији претежно је сконцентрисана у Западноморавском, Подрињско-колубарском и Зајечарском региону у условима наводњавања. Мање количине производе се и у осталим регионима Србије. Преко 90 посто купина извози се у смрзнутом стању. Под утицајем светског тржишта и великог раста тражње, које је нарочито изражено у условима ковид-19 пандемије, цена смрзнуте купине последњих месеци значајно је порасла и па се у нашој земљи поново јавља интересовање за обнављање постојећих и подизање нових засада купине.
Чачанска бестрна (Сaсak Thornless) створена је у Институту за воћарство и виноградарство у Чачку. Настала је укрштањем сорти Dirksen Thornlles и Black Satin. Припада групи полуусправних сорти. Укрштање је изведено 1984. године, а селекционисана је 1987. године. Средњестасна је, самооплодна и веома родна сорта. Због родности и изражене отпорности на ниске температуре дуго година водећа је сорта у Србији.
Одликује се краћим временом дозревања, тако да успева да изнесе целокупан род и када се гаји на већим надморским висинама. Зри од последње трећине јула до краја августа. Плодови су изузетне крупноће, преко 9г, издужено цилиндричног облика, сјајноцрне боје, чврсти, с израженом аромом, веома квалитетни. Одличне је транспортабилности. Пошто црна боја плода при преради прелази у црвену, треба је обрати и складиштити на време. Погодна је за употребу у свежем стању, као и за различите видове прераде.
Врло је бујна сорта. Образује 4-5 јаких изданака који се од средине повијају. Има кратке интернодије. Родне гранчице се образују целом дужином изданка. Цветови су сакупљени у цвасти на врховима родних гранчица. Одликује се средње раним кретањем вегетације и средње позним цветањем. Приноси преко 28т/ха постижу се и у оскудним условима гајења. Отпорна је према нападу гљивичне болести која изазива жуту рђу листова и летораста, као и на зимске мразеве. Препоручује се као водећа сорта за гајење у производним засадима купине у Србији и земљама окружења
Лох Нес (Loch Ness) створена је у Шкотској (SCRI) 1990. године и прва је европска сорта без бодљи. Самооплодна је сорта. Плод је средње крупан, издужено цилиндричног облика, чврст, сјајноцрне боје, слатко накиселог укуса. Може се користити за свежу потрошњу, као и за различите видове прераде. Средње је бујна сорта. Изданци су дугачки око 3m, полуусправни. Касно цвета. Средње касно до касно почиње да зри, због чега је треба гајити у нижим и топлијим локалитетима. Умерене је родности. Осредње је отпорности према најзначајнијим болестима и штеточинама купине. Због варирања у приносима и осредње отпорности на зимске мразеве и већину болести, приликом избора локалитета за гајење ове сорте треба бити посебно обазрив.
Торнфри (Thornfree) насталаје у Мериленду (Beltsville, Maryland, САД) укрштањем сорти (Brainerd × Merton Thornless) × (Merton Thornless × Eldorado). У производњи је од 1966. године. Самооплодна је и веома родна сорта. Доста је гајена у свету, а код нас је све до увођења у производњу чачанске бестрне била најзаступљенија сорта купине. Плод је средње крупноће, тежине око 4,5г, лоптаст до благокупаст, сјајноцрне боје, изражене киселости, ароматичан и с постојаном бојом по брању. Погодан је за различите видове прераде, а мање за потрошњу у свежем стању. Жбун чини осредњи број средње бујних до бујних, полуусправних изданака, дужине око 3м. Одликује се раним до средње раним кретањем вегетације и касним цветањем.
У нашим условима берба почиње релативно касно, у августу. Она по правилу дуго траје, тако да није редак случај да се берба ове сорте обавља и у октобру. Због ове особине дешава се да у неодговарајућим временским приликама пропадне велики део рода. Раностасна је и добре родности.
Веома је осетљива према жутој рђи, љубичастој пегавости купине и сивој плесни. Због дужине вегетационог периода, проблем код ове сорте представља и веома висока осетљивост према ниским температурама. У годинама са дугим мразним периодом без снега може да измрзне читава биљка, што се десило у Мачви 2005. и 2015. године.
Двородне сорте купине
У свету се све већа пажња посвећује стварању двородних сорти купине. Поред две првобитно створене двородне сорте на Универзитету у Арканзасу (први џим (Prime-Jim) и први јан (Prime-Jan), из ове оплемењивачке куће створене су нове двородне сорте, са знатно побољшаним карактеристикама плода, и већом прилагођеношћу биљака на различите услове средине. Вредност двородних сорти огледа се у чињеници да је њиховим увођењем у производњу дошло до проширења сезоне употребе свежих плодова ове воћне врсте. Такође, произвођачи ових сорти постижу већу цену на тржишту пласманом током октобра и новембра (када временски услови то дозволе). Недостаци у односу на једнородне сорте јесу мањи принос и трнови на некима од њих.
Прајм-Арк 45 (Prime-Ark 45) умерене је отпорности на најзначајније болести купине. Трнатост и проблем враћања боје главни су разлози за масовније ширење ове сорте.
Прајм-Арк фридом (Prime-Ark Freedom) – Уколико се ова сорта гаји за оба рода, знатно већи род и квалитет добија се у другом (јесењем роду) у односу на први (летњи род). Осетљива је на антракнозу и жуту рђу. Може се препоручити за гајење у ограниченом обиму за употребу у свежем стању.
Ову сорту треба гајити у жупнијим подручјима с повољним топлотним режимом. Треба избегавати више терене, речне долине, дубодолине и терене на којима је учестала појава мраза.
Трипл краун (Triple Crown) сложеног је порекла, настала је 1996. године као резултат сарадње истраживачких центара Мериленд и Орегон (САД). Плод је средње крупан до крупан (6-8г), одличне ароме и укуса. Има висок садржај растворљиве суве материје. Погодна је за свежу потрошњу на локалном тржишту и за различите видове прераде. Због лошије конзистенције, плодови немају добру транспортабилност. Изданци су полуусправни, веома бујни, касног је времена сазревања. Велики недостатак ове сорте је висока осетљивост изданака на ниске температуре. Због осетљивости на ниске температуре треба бити и посебно обазрив при избору локалитета за њено гајење.
Сорте локалног значаја
Честер Торнлес (Chester Thornless) настала је 1985. године у САД (Beltsville, Maryland). Створена је укрштањем сорти Thornfree × Darrow. Генетску бестрност наследила је од сорте мертон торнлес. Одличне је родности и квалитета плодова. Једна је од најотпорнијих сорти купине према ниским температурама. Плод је средње крупан до крупан, тежине 5-7г. Мана ове сорте су плодови слабог укуса. Нема особину омекшавања и губљења боје на сунчаним данима, као ни после бербе. Бујна је сорта, одличне родности. Изданци су полуусправни, дугачки око 3м. Касно почиње да зри (слично торнфрију), због чега треба бити обазрив при избору локалитета за њено гајење. Изражене је отпорности на сушење изданака (проузроковач Leptosphaeria coniothyrium) и сиву плесан (Botrytis cinerea). Отпорна је на ниске зимске температуре. Предност ове сорте је отпорност на различите биотичке и абиотичке факторе, док је недостатак веома слаб укус плодова.
Дирксен Торнлес (Dirksen Thornless) створена је у САД, настала сложеним укрштањем сорти [[Merton Thornless × (Merton Thornless x Eldorado)] × Darrow] × Thornfree. Самооплодна је сорта. Плод је ситан до средње крупан, лоптасто издужен, дужине 25мм и 20мм ширине. Има сјајноцрну боју која донекле прелази у виолетноплаву. Плодови су квалитетни, ароматични, сочни, слатконакиселог укуса. Погодни су за потрошњу у свежем стању и различите видове прераде. Одличне је транспортабилности. Нема особину враћања боје. Жбун је бујан, с јаким, полуусправним изданцима, дугим преко 3м. Раностасна је сорта, задовољавајуће родности. Зри од половине јула. Берба се рано завршава. Веома је осетљива према жутој рђи, љубичастој пегавости купине (Septocita rubrorum) и сивој плесни. Релативно је отпорна на измрзавање. Због добре родности, отпорности на ниске зимске температуре и постојаности боје плода после бербе, препоручује се као једна од водећих сорти у купиногорјима Републике Србије и Републике Српске.
Блек сатен (Black Satin) створена је у САД. Настала сложеним укрштањем сорти [[Merton Thornless × (Merton Thornless x Eldorado)] × Darrow] × Thornfree. У производњи је од 1974. године. Самооплодна је сорта. Непостојане је боје плода по берби. У нашој земљи се све више потискује квалитетнијим сортама. Плод је крупан, сјајноцрне боје, тежине 6-7г, издуженокупаст, сочан, слатко накисео и непостојане боје по берби. Погодан је као стоно воће и за различите видове прераде. Веома је бујна и раностасна сорта, одличне родности. Изданци су полуусправни. Припада средње и раноцветним сортама. Берба се одвија од краја јула до почетка септембра. Успева да изнесе читав род и на већим надморским висинама. У односу на већину других сорти релативно је отпорнија према жутој рђи (Kuehneola uredinis). Услед неадекватне заштите страда од љубичасте пегавости купине (Septocita rubrorum). Отпорна је према ниским зимским температурама. Мекша конзистенција плодова и непостојаност њихове боје по берби чине да се ова сорта све мање гаји у нашој земљи.
Изузетно разнолики агроеколошки услови Републике Србије отежавају типизацију, односно свођење на мањи број сорти појединих врста воћа, што се односи и на купину. Практично, свако купиногорје (производни регион) требало би да има своје водеће и пратеће сорте купине за подизање производних засада
