Pritkare ukusnije i rodnije, puterica najomiljenija
Tekst i foto: Biljana Nenković
Aktuelne sorte boranije, koje se na veliko gaje u našim povrtnjacima, podsećaju na olovke i žute su, i zelene. Njima ne treba oslonac koji je za stare sorte, penjačice itekako potreban. Sorte takozvane visoke boranije, kao što su tačkare, plitkare ili lozane, cenjene su kod baštovana, ali u industrijskoj proizvodnji nisu omiljene. Tako su se ove sorte zadržale samo na malobrojnim imanjima ili kod hobista, koji su se opredelili da proizvode hranu za sebe.
Mahune bez konca
Kod gajenja boranije pritkare ima više posla. U prvom redu je obezbeđivanje pritki, odnosno špalira, koji će biti oslonac biljci. Kod nas se još ponegde može naći pokoja sorta ove boranije. Za većinu starih sorti karakteristično je da mahune nemaju konac, koji inače kuvare i domaćice najviše brine i nervira kod pripreme jela. Nabrojaćemo najčešće gajene:
Boranija kupasti oslonac foto Biljana Nenković
Puterica je žuta boranija, pljosnatog oblika, ima srednje dug i mesnat plod. Nema končića, a najukusnija je sveža.
Roze puterica je u stvari bela puterica, ali ima užu mahunu, bele do limun – žute boje, koja vremenom dobija roze nijansu. Ima manje mesnatu mahunu i retko ima konac. Najbolja je kada je sveža, a seme joj je braon boje.
Šarena pirgava puterica, koju još nazivaju i bugarka ili trešnjevka, ima polupljosnati plod bledozelene do belo-žute boje, s ljubičastim kratkim linijama. Takođe nema konac. Trebalo bi je koristiti svežu, jer zamrzavanjem značajno omekša. Prepoznaje se po semenkama šarene do braon boje, s tamnim pegama.
Zelena puterka ima široke i pljosnate mahune i karakterističan ukus boranije, bere se mlada i obilno rađa. Seme unutar mahune je belo i krupno i lako se kuva. Mahune koje se ne oberu mlade, treba ostaviti da sazreju i koristiti kao zrna od pasulja.
Ljubičasta boranija pritkara ima mahune izrazito ljubičaste boje. Obilno rađa i pogodna je za zamrzavanje. Seme joj je boje kafe. Isključivo se koristi mlada mahuna, pre nego što očvrsne i stvori konac.
Berba do prvih mrazeva
Visoke sorte boranije sukcesivno cvetaju i zameću, tako da berba može da traje i po dva meseca, sve do prvih mrazeva. Sama berba nije teška, ali mora da bude redovna. Tako će biljka preusmeriti hranu na tek zametnute mahune. Ove sorte kasnije, ali dugo cvetaju. Zato su osetljivije na nedostatak vlage u zemljištu i vazduhu, i navodnjavanje mora da bude redovno i kvalitetno, kako ne bi došlo do opadanja cvetova.
Najbolji položaj za pritkare je pravac sever – jug, kako bi u toplim danima bilo omogućeno samozasenjivanje. Dobro je ako su biljke zaštićene od vetra. Setvu treba obaviti na vreme, zato što pritkare imaju dug vegetacioni period. Razmak između redova može da bude oko jednog metra, a u redu od 20 do 30 centimetara.
Razume se da je pre setve potrebno prvo postaviti oslonac. Boranija može da se oslanja na pritku koja se postavlja za svaku biljku. Zatim, uz kanap koji visi sa gornje, dobro zategnute, žice i vezuje se za svaku biljku. Treći način su kružno postavljene pritke, u obliku kupe, koje su skupljene i vezane na vrhu. Ova boranija može da raste i uz mrežu za kornišone, i to je način koji se danas najčešće primenjuje.
