Неопходан предуслов за успешну другу сетву и садњу повртарских биљака је избор погодне сорте, оптимално време сетве и садње и правилно спровођење агротехничких мера. У овом месецу могу да се сеју спанаћ, салата, боранија, ротква, ротквица, а расађују празилук, кељ, кељ пупчар, броколи, карфиол…
Лиснато поврће се редовно гаји као пострни усев на великим површинама али и на малом поседу. Најчешћи су зелена салата и спанаћ.
Салата је скромних захтева у погледу услова средине: то је биљка кратке вегетације (35–90 дана) и високе биолошке нутритивне вредности. У плодореду долази на друго место и најбоље успева после биљака обилно ђубрених стајњаком као што су парадајз, паприка и купусњаче. Одговарају јој средње тешка до тешка земљишта, плодна, пХ реакције 5,8.
За јесењу производњу расада за узгој на отвореном пољу салата се сеје у јулу и августу, расађује у септембру, а за бербу пристиже у новембру. У заштићеном простору сетва и садња салате су сукцесивни, са размацима од 10 до 20 дана тако да се сече током више месеци. Ово поврће подноси температуре до –13 Целзијусових степени, те се због тога може гајити са или без покривања агротекстилом. Врло често се гаји у здруженој сетви, а најбоље успева уз празилук, лук, келерабу и радич. Размак садње је 10–20 цм између биљака и 20–40 цм између редова, док се у пластеничкој производњи користе специјалне фолије са размаком 30 д` 30 цм које се постављају на размак једна од друге довољно за несметано обављање послова.
За успешно гајење спанаћа најбоља су лака до средње тешка, плодна и пропустљива земљишта чија је пХ реакција 6,5–7. Не ђубри се директно стајњаком, а у плодореду долази на друго место, после поврћа ђубреног овим органским ђубривом. Спанаћ ваља гајити у јесењем периоду због малих захтева за топлотом и због тога што је ово биљка кратког дана. Спанаћ издржи мраз од –6 до –8 степени, а добро укорењене биљке подносе температуре и до –20. Производи се искључиво директном сетвом семена у више наврата (сукцесивна сетва), а рок сетве за јесењу производњу је од краја јула до краја септембра. Сеје се на растојању између редова 20–25 цм или у траке од пет редова са размаком између трака 40–50 цм и међуредним размаком 15 до 20 цм. Растојање између биљака у реду треба да износи од 10–15 цм. Непосредно после сетве ваља га редовно заливати јер због слабо развијеног корена који се распростире највише у површинском слоју, спанаћ захтева много воде. У условима ваздушне и земљишне суше, биљке се споро развијају, брзо старе и после формирања три-четири листа, на вишим температурама образују генеративне органе.
Купусњаче се такође често гаје као други усев. Производња расада почиње већ у јуну – за купус, или почетком јула за остале врсте. За производњу расада карфиола сетва почиње почетком јула, а ваљало би да се сеје сукцесивно, због продужене бербе. Расад који пристиже за месец дана, расађује се крајем јула или почетком августа на отворено поље, а руже почињу да се формирају крајем септембра. Када достигну пречник 3–5 цм, ваде се целе биљке и слажу у канале дубине 20–30 цм, после чега је потребно да се добро залију. Биљке у њима остају 30 до 45 дана, колико траје период дозревања. За то време хранива из листова прелазе у главицу и карфиол за сечу доспева у октобру, новембру и децембру, ако је била сукцесивна сетва. Осим у канале, карфиол може да се унесе и у заштићени простор са грејањем, што омогућава да главице дозревају целе зиме. У том случају приноси су много мањи.
Кељ је по биолошким особинама, а самим тим и по условима производње, сличан осталим купусњачама, највише карфиолу. Због релативно добре отпорности на високе и ниске температуре, може се производити током целе године. Гаји се на исти начин као и карфиол, са међуредним размаком 60–70 цм и размаком у реду 40–60 цм. Сеје се почетком јула у отворене леје, расађује крајем овог месеца, а берба почиње у октобру.
Кељ пупчар је одличан избор за јесењу и зимску производњу и потрошњу јер добро подноси мразеве до –10 Целзијусових степени и краткотрајне мразеве од –15 до –20 степени без већих оштећења које би смањиле квантитет и квалитет плодова. Гаји се из расада, али се може успешно произвести и директном сетвом семена. За зимску потрошњу сеје се крајем маја у нађубрену леју, а расађује почетком јула. Због дуге вегетације (период између расађивања и бербе траје четири месеца), садња не сме да касни, јер у супротном плодови, односно главичице остају ситни и неквалитетни. Размак садње између редова треба да износи 70–100 цм, а у реду 50 цм. Ово поврће је веома отпорно на ниске температуре, те се због тога препоручује сукцесивна сетва и тада берба може да почне у октобру и да траје све до јануара, па и фебруара.
Броколи даје најбоље резултате на плодним земљиштима са високим садржајем органске материје, која се по структури сврставају у средње тешка. У плодореду долази на прво место, а за производњу јесењег усева најбоља преткултура су стрна жита. Од осталих купусњача разликује се по томе што захтева ниже температуре, али је истовремено осетљив на јако ниске и јак мраз. Најбоље успева на температурама између 15 и 18 степени, а оптимална је 13. Да би броколи формирао ружу, мора проћи период с температурама нижим од 10 степени. Међутим, ако оне потрају 20 и више дана, долази до физиолошког поремећаја – пупољчења. Мање цветне руже се формирају прерано, а појављују се и бочни изанци. То се дешава и уколико су неразвијене биљке изложене водном стресу после расађивања. С друге стране, ако биљке расту на високим температурама, формирају се ситне, растресите цвасти које се брзо отварају. Код овог поврћа се често јавља још један физиолошки поремећај – шупљикавост стабла. То је последица недостатка микроелемента бора. Због тога би било добро да се, пре расађивања на тој парцели уради хемијска анализа земљишта, и у складу са резултатима унесе одговарајуће ђубриво. Сади се у редове размака 60–80 цм, док је у реду растојање између две биљке 40–60 цм.
С. Мујановић
Добро јутро број 543 – Јул 2017.
