Институт за воћарство у Чачку произвео је нову сорту шљиве, која је добила комерцијално име – „лана“. Ово је 18. по реду сорта шљиве, настале у овој научно-истраживачкој установи на Морави у последњих седам деценија. Комисија за признавање сорти Министарства пољопривреде Србије издала је решење у којем је хибрид 14/21 произвела у ову нову сорту. Према речима директора Института др Милана Лукића, лана има редовну родност, што је атипично за ране сорте, као и стабилну родност, релативно високу за ране сорте.
- Лана сазрева у другој декади јула, тачније, седам до десет дана после чачанске ране. Првенствено је стона сорта крупног плода, масе од 80 до 90 грама. Љубичасто је плаве боје, округластијег облика. Оно што највише занима наше воћаре, али и произвођаче у Европи, јесте чињеница да је поприлично толерантна на вирус шарке шљиве – каже др Лукић.
Плод по европском укусу
У Институту за воћарству кажу да је лана боља од својих родитеља. Др Лукић наводи да је, за разлику од чачанске ране, бујност стабла „лане“ мања, чиме је унапређена родност. Хибрид је настао укрштањем сорти рут герштетер из Немачке и калифорнијске плаве, америчког порекла.
- За разлику од родитеља, нова сорта има крупније плодове и знатно боље особине. Европско тржиште све више тражи округласти облик плода. Она то има, и то је још једна њена предност. Нова сорта рађа појединачно, а не у гроздовима, те стога и није претерано осетљива на монилију – додаје др Лукић.
Нова сорта испитивана је на неколико локалитета у Србији. Један је био у околини Ваљева, други у околини Новог Пазара. Аутори нове сорте су истраживачи из Института за воћарство у Чачку: покојни др Добривоје Огашановић, као и др Раде Милетић и др Светлана Пауновић. Њих троје су хибридизацију нове сорте започели пре више од двадесет година.
- Лана је рана шљива јако сочних и крупних плодова. Добра је за употребу у свежем стању. Врло важна њена особина јесте да је толерантна на вирус шарке који је веома раширен у Србији, али не само код нас, него и у многим европским земљама. С економског становишта то није занемарљива особина. Испољава симптоме на појединачним листовима, али нема никаквих симптома ни промена на плодовима. То је веома важно. Практично можемо да је гајимо и у Србији у којој је шарка ендемично присутна – каже коауторка сорте др Светлана Пауновић, научни саветник у Институту за воћарство.
Све шљиве из Чачка
У Чачанском институту за воћарство до сада створено 18 признатих сорти шљива. Признате сорте из ове установе јесу чачанска рана, чачанска најбоља, чачанска лепотица, чачанска родна, чачански шећер, ваљевка, јелица, валерија, милдора, тимочанка, боранка, крина, позна плава, златка, нада, дивна, петра – и лана.
Следи процедура сертификације
Да би нова сорта заживела у воћњацима, потребно је да прође још неколико година.
- Сада је неопходно да Институт у наредном периоду спроведе поступак сертификације. Потребно је и увођење у уматичење и производња садног материјала ове сорте. Можемо очекивати да ће се тај процес завршити за две до три године – напомиње још др Милан Лукић.
Стварањем нове сорте шљиве, у овој научно- истраживачкој установи је настављена давно започета мисија производње нових генотипова. Лана је 18. по реду сорта шљиве која је резултат рада Института за воћарство, а чак 46. нова сорта уопште у протеклих 70 година. Сорте шљиве, створене протеклих деценија у чачанском Институту за воћарство, веома су заступљене у домаћим воћњацима, али и у засадима Европске уније. Од 40 милиона стабала шљиве, колико има Србија, готово трећину чине сорте из Чачка.
Б. Ненковић
Добро јутро број 575 – Март 2020.
