Оплемењивачи широм света више од 100 година неуморно раде на реализацији идеје КВАЛИТЕТ + ОТПОРНОСТ сорти винове лозе на биотичке и абиотичке факторе стреса, имајући у виду основне принципе одрживе пољопривреде.
До сада су детерминисани генетички извори отпорности на најважније гљивичне болести винове лозе у оквиру већег броја северноамеричких врста рода Vitis и потврђена је могућност оптималног комбиновања отпорности и доброг квалитета. Створен је велики број нових винских и стоних сорти винове лозе (тзв. интерспециес хибрида), отпорних или толерантних на најважније патогене, са квалитетом на нивоу најбољих винифера сорти.
Ове сорте су погодне за производњу грожђа уз редуковану хемијску заштиту или без ње. Посебно су интересантне за гајење на малим површинама у оквиру органске производње грожђа и вина.
У Сремским Карловцима, на oгледном добру новосадског Пољопривредног факултета, већ дужи низ година се испитује велики број интродукованих интерспециес сорти у условима без икакве хемијске заштите због разраде модела органске производње грожђа и вина код нас. У последње три деценије на овом огледном добру је створен већи број нових интерспециес винских и стоних сорти које се уклапају у концепт органске производње грожђа и вина .
Новостворене домаће интерспециес сорте
Ласта је призната 1991. Аутори су П. Циндрић и Н. Кораћ. Ово је бела стона сорта умерене бујности, са нешто већим бројем заперака. Захтева формирање уредног, пљоснатог шпалира, чиме се поспешује оплодња, олакшава заштита и омогућава боље сазревање грожђа. Средином септембра чокоте красе растресити гроздови са крупним, хрскавим, овалним, жутозеленим бобицама, финог, благо мускатног укуса. Грожђе не трули и може се чувати на чокоту све до првих мразева. Добро се транспортује. Ово је сорта отпорна на пламењачу и сиву трулеж грожђа, а осетљива на пепелницу. Препоручује се за гајење на окућници и мањим површинама. У органској производњи стоног грожђа обавезна је заштита сумпором против пепелнице.
Кармен је стона сорта настала укрштањем кардинала и молдове. Аутори су П. Циндрић и Н. Кораћ. Призната је 2003. године. Од кардинала је наследила врло рано сазревање (средина августа). По родности, изгледу грозда и бобице и укусу врло је слична молдови. Има средње крупне растресите гроздове, крупне издужене бобице тамноплаве боје, неутралног укуса. Изузетне је родности и даје велики проценат тржишно вредног стоног грожђа. Средње је отпорна на пепелницу и ботритис, а осетљива на пламењачу. Може се препоручити не само за гајење на окућници, већ и као комерцијална стона сорта, на већим површинама уз редуковану заштиту против гљивичних болести, применом бакарних препарата, сумпора или органских раствора.
Петра је бела винска сорта, призната 1991. Аутори су П. Циндрић и В. Ковач. Сазрева приближно у време када и траминац, али га надмашује по приносу. Неких година се слабије оплоди. Накупља више од 20 одсто шећера. Превазилази рајнски ризлинг по отпорности на мразеве. Толерантна је на пламењачу и сиву трулеж грожђа, али осетљива на пепелницу. Вино има врло изражену, фину мускатну арому. Погодна је за производњу природних, полуслатких, ароматичних вина. Ракија од грожђа петре такође има изражену арому.
Петка је бела винска сорта. Аутори су П. Циндрић, Н. Кораћ, В. Ковач, М. Медић. Призната је 2001. године. Бујна је сорта велике родности. Редовно накупља више вод 20 одсто шећера у шири, уз умерен садржај киселина. Даје хармонична, квалитетна бела вина. Отпорна је на сиву трулеж грожђа, изузетно толерантна на пламањачу и пепелницу. Може се успешно гајити без икакве заштите против гљивичних болести или уз редуковану заштиту у годинама повољним за развој патогена.
Рубинка је настала из исте комбинације укрштања као и петка. Аутори су П. Циндрић, Н. Кораћ и В. Ковач. Призната је 2002. године. Сорта је умерене бујности, средње али редовне родности. Формира редак, уредан шпалир. Добро накупља шећер и даје висококвалитетна, хармонична вина. Грожђе сазрева нешто пре ризлинга италијанског. Отпорнија је на зимске мразеве од ризлинга италијанског. Одликује се отпорношћу на сиву трулеж грожђа и високом толеранцијом на пламењачу и пепелницу, па се може гајити уз врло редуковану заштиту, а у неким годинама и без ње. Погодна је за органску производњу вина.
Космополита је настала као резултат заједничког рада мађарских и домаћих селекционера. Призната је 2001.године. Аутори су П. Циндрић, Н. Кораћ, В. Ковач и П. Козма. Сорта има снажан чокот са великим бројем усправних ластара и већим бројем усправних заперака. Листови су мали, петоделни, сјајни и кожасти. Грозд је ваљкаст, издужен, средње растресит, понекад и рахуљав. Бобице су округле, ружичасте боје, са дебелом покожицом, финог мускатног укуса. Сазрева рано, средином августа, и тражи бербу у правом тренутку, иначе губи киселине. Накупља велику количину шећера. Захтева дугу резидбу. Веома је отпорна на мразеве и сиву плесан, а средње отпорна на пламењачу и пепелницу. Даје квалитетно вино са веома фином мускатном аромом. Погодна је за интегралну производњу грожђа и вина.
Бачка је настала из исте комбинације укрштања као рубинка и петка. Призната је 2002. године. Бујна је сорта, велике и редовне родности. Сазрева у другој епохи (друга половина септембра). Накупља око 20 одсто шећера уз довољно киселина за производњу квалитетног вина, неутралног мириса и хармоничног укуса. Испољила је изузетну отпорност према ниским зимским температурама и гљивичним болестима. Ова сорта се може гајити у складу с принципима органског виноградарства чак и у рејонима са високим ризиком од зимских мразева.
Панонија је резултат укрштања рајнског ризлинга и домаћег генотипа високе отпорности на гљивичне болести и ниске температуре (аутори су П. Циндрић, Н. Кораћ и В. Ковач.). Призната је 2003. године. Сорта је умерене бујности са усправним растом ластара и малим бројем слабих заперака. Формира редак, уредан шпалир, лак за одржавање. Грозд је растресит, бобице округле, жутозелене, сочне, пријатног укуса. Сазрева неколико дана пре рајнског ризлинга. Добре је родности. Редовно накупља више од 20 одсто шећера у шири, уз висок садржај киселина. Даје висококвалитетна вина. Панонија се одликује отпорношћу на пламењачу и пепелницу и високом толеранцијом према ботритису. У већини година се може успешно гајити без примене пестицида. Врло је погодна за органску производњу грожђа.
Морава је настала из исте комбинације укрштања као и панонија. Умерене је бујности. Грозд је растресит, бобице округле, зелене, сочне. Вегетацију започиње мало раније од рајнског ризлинга, а грожђе сазрева приближно истовремено са њим. Родност у знатној мери осцилира по годинама, од скромне до врло високе. Накупља око 20 одсто шећера, уз висок садржај киселина у шири (10–20 г/л). Вино је врхунског квалитета, са карактеристичним мирисом који подсећа на совињон. Сорта је врло отпорна на сиву трулеж грожђа и пламењачу, а средње осетљива на пепелницу. Са неколико третмана сумпором ова сорта би се могла врло успешно гајити у органској производњи грожђа.
Фрајла је призната је 2015. године. Аутори сорте су П. Циндрић, Н. Кораћ и Д. Иванишевић. Средње је бујности. Формира густ шпалир, слично као т раминац. Грозд је средње величине, средње збијен или растресит. Бобице су ситне, зеленожуте боје, сочне, врло слатке, са финим, специфичним укусом. Бобице у пуној зрелости формирају суварак. Сорта је средње, али редовне родности, раног сазревања (прва епоха). Накупља велике количине шећера у шири (често и више од 25 одсто), уз релативно велики садржај киселина (8-9 г/л).У експерименталним и производним засадима сорта је до сада испољила висок степен толеранције према гљивичним болестима и мразевима. Поред елегантних сувих и полуслатких вина, од ове сорте би се успешно могла производити природна слатка вина. Такође, фрајла може бити веома корисна у купажи са сортама које имају проблем са накупљањем шећера. Фрајла је погодна за органску производњу вина.
Дионис је сорта која је призната 2017. године. Чокот је средње бујности, формира редак, прозрачан и уредан шпалир. Лист је средње величине, изразито петоделан. Грозд је растресит, бобице ситне, тамноплаве, сочне. Средње је родности. Сазрева позно (у исто време кад и каберне франк). Садржај шећера у шири је преко 20 одсто. Отпорна је на ниске зимске температуре и гљивичне болести. Вино је висококвалитетно, хармонично, лепе рубин црвене боје.
Инoстране стоне сорте
Љана је створена у Молдавији. Првих дана септембра, када грожђе ове сорте сазрева, чокоте красе растресити средње крупни гроздови са лепим, беложутим, крупним, издуженим бобицама. Грожђе се може дуго чувати на чокоту и брати према потреби. Не трули и не нападају га осе и птице. Може се гајити без заштите против пламењаче, пепелнице и сиве трулежи. Нажалост, осетљива је на ниске температуре, а понекад се слабије оплоди. Препоручује се за гајење на мањим површинама, на теренима где нема опасности од измрзавања. На основу резултата испитивања на огледном пољу у Сремским Карловцима, љана је стављена на домаћу сортну листу.
Молдова је квалитетна стона сорта која се већ знатно проширила у Србији, Македонији и другим балканским земљама. Ово је врло бујна и врло родна сорта. Грожђе сазрева почетком октобра, дуго се може чувати на чокоту, добро се транспортује и добро се чува у хладњачи. Чокоти су богато окићени крупним, растреситим гроздовима. Бобице су велике, јајасте, тамноплаве, са обилним пепељком. Пулпа је меснато сочна, неутралног укуса. Молдова је комплексно отпорна сорта на гљивичне болести и може се гајити без хемијске заштите. Као и већина стоних сорти, осетљива је на мрзеве. Стављена је на домаћу сортну листу. Изузетно је погодна за органску производњу грожђа, на окућници али и на већим површинама.
Неро је нова мађарска сорта која је у испитивањима на еко-парцели у Сремским Карловцима показала одличне резултате. Добре је и редовне родности, врло раног сазревања (август), отпорна на гљивичне болести. Грозд је средње збијен, средње величине, као и бобице, које су тамноплаве боје, са много пепељка, пријатног укуса. Ова сорта је врло интересантна за органску производњу стоног грожђа.
Терез је нова мађарска стона сорта створена у Кечкемету. Велике је и редовне родности. Има крупне, растресите гроздове, овалне, крупне, зеленожуте бобице и неутралан укус. Сазрева у другој половини септембра. Отпорна је на сиву трулеж грожђа и пепелницу, а средње осетљива на пламењачу. Грожђе се може дуго чувати на чокоту. Уз неколико третмана бакарним препаратима или алтернативним био-препаратима, ова сорта се може успешно гајити у органској производњи.
Проф. др Нада Кораћ, Пољопривредни факултет, Нови Сад
Добро јутро број 557 – Септембар 2018.
