– Правовремену и квалитетну обраду земљишта веома често отежава неравност терена, сувише плитка, врло тешка земљишта, слабе аерације, најчешће киселе реакције. Зато је веома важно да се земљиште обрађује у оптималним агротехничким роковима, на одговарајућој дубини и са одговарајућим оруђима уз примену адекватних ђубрива- поручује Нада Лазовић Ђоковић из врањске ПССС, која истиче да се гајење гајење кукуруза у плодореду одражава на плодност земљишта, рационалније коришћење воде и минералних хранива из дубљих слојева земљишта и превентивна је улога плодореда у сузбијању корова и других штетних организама. Због високог учешћа у структури сетве, кукуруз се још увек на значајним површинама гаји у монокултури која није пожељна и треба је избегавати јер је у последње време велики удео монокултуре кукуруза, уз константну примену хербицида истог или сличног механизма деловања у борби против корова, допринео измени коровске флоре у корист вишегодишњих корова.
– Најбољи предусеви за кукуруз су вишегодишње и једногодишње легуминозе и зрнене махунарке луцерка, црвена детелина, сточни грашак…стрна жита , кромпир, травно – легуминозне смеше. После ових усева земљиште је обогаћено органском материјом, повољних физичких особина и по правилу незакоровљено – каже Лазовић Ђоковић.
Ђубрење
Принос кукуруза у највећем степену зависи од азота. Фосфор и калијум примењују се искључиво на основу њиховог садржаја у земљишту и изношења планираним приносом. Просечне потреба кукуруза у хранивима су 120 -180 кг/ха азота, 90 – 120 кг/ха фосфора и 80- 110 кг/ха калијума. Целокупну количину P2 О5 и К2О, као и једну трећину азотних ђубрива потребно је унети под основну обраду земљишта, док се преостала количина азотних хранива примењује предсетвено или у виду прихрањивања у току вегетације. У изузетним случајевима, минерална ђубрива могу се применити и у пролеће непосредно пред севу и то полагањем у траке( најмање 5цм о семена).
– За предсетвено и стартно ђубрење и прихрањивање кукуруза најповољнија су азотна ђубрива која садрже амонијачни и нитратни облик азота (KAN, AN) док је за основно ђубрење уреја. Будући да биљке кукуруза усвоје више од 50% азота и фосфора, као и до 80% калијума пре уласка у репродуктивну фазу, неопходна је довољна количина ових хранива већ на самом почетку вегетације – тврди Лазовић Ђоковић и истиче да са друге стране иако се мале количине хранива усвајају у почетним фазама раста, у зони кореновог система је неопходна већа концентрација хранива, јер је корен у почетку слабије развијен, а веома често је и земљиште по правилу хладније.
Предсетвена припрема земљишта
Она наглашава да ратари предсетвеном припремом земљишта треба да формирају растресити слој изнад зоне семена, дебљине 4 до 6цм, који треба да обезбеди и лакше ницање младих биљака, брже понирање воде у дубље слојеве, али и да превентивно онемогући формирање покорице. Применом ове агротехничке мере не могу се исправити грешке основне обраде, јер и поред поравнатости површинског слоја веома често дубљи слојеви остају неуједначени. То за резултат има лошију сетву, неуједначено ницање и слабије укорењавње. У зависности од стања парцеле примењују се лаке тањираче, дрљаче или сетвоспремачи. Површинску, односно предсетвену припрему је најбоље обавити у једном проходу, по могућству комбинованим сетвоспремачем. Након припреме парцеле сетвоспремачем, пожељно је оставити земљиште да одстоји краћи временски период (бар 24 сата) како би се слегло и стисли “ваздушни чепови” између земљишних агрегата.
Текст: Гордана Настић
