ПРАЗИЛУК НАЈВЕЋЕ ЗАКЕРАЛО МЕЂУ ПОВРЋЕМ
Празилук је за потрошаче омиљено поврће, али га произвођачи нерадо гаје. Многи у шали кажу да је то најразмаженије поврће у башти, јер тражи пуно и све мора да буде на време. Ово поврће може да се произведе директном сетвом семена на отвореном пољу што се ретко ради, и из расада што је наша пракса из више разлога. Празилук се производи углавном на малим газдинствима и на малим површинама. Има дугу вегетацију – око шест месеци. Ниче за две-три недеље после сетве и у периоду до бербе треба одржавати редовну влажност сетвеног слоја, а да се не створи покорица.
Пре садње треба испланирати број потребних биљака расада, а то зависи од времена бербе, раностасности, густине садње, особине сорте или хибрида итд. За парцелу од 10 ари потребно је од 12.000 до 50.000 биљака. За сетву се користи свеже и квалитетно семе добре клијавости, јер је познато да семе празилука релативно брзо губи клијавост. Зато, ако смо принуђени да сејемо старо семе, претходно га треба потопити у воду и проверити клијавост. Семе које падне на дно има скоро стопроцентну клијавост, а штуро које плива по површини воде, није клијаво и мора се одбацити. За парцелу те површине довољно је 5 грама семена које се посеје на један квадратни метар и на дубину до једног цм.
Време производње расада, рачунајући од сетве до садње, а узимајући у обзир дуг период клијања, може да буде скоро два месеца. Наклијавање семена у млакој води у којој треба да одстоји најмање три дана, и третман биљним хормонима раста и осталим биостимулаторима, може знатно да скрати овај период, али и да осигура већи број квалитетних биљака за садњу.
Празилук није велики пробирач земљишта, али оно треба да има неутралну pH вредност, да је богато хумусом и оцедито. На мањим површинама може да се сеје сукцесивно, сваких десетак дана. Код нас се на отвореном сеје од краја априла или у мају, па до почетка јуна за јесењу или рану зимску потрошњу, односно сади се током јуна или до половине јула у пострној садњи. Има произвођача који празилук саде у пластенике у којима може да се чува све до јачих мразева. За ову, каснију садњу треба темпирати и сетву, јер од сетве до бербе прође 3 до 4 месеца.
Расад је спреман за садњу када достигне висину 15 до 20 цм а псеудостабло дебљину оловке. Пред расађивање биљке треба опрскати системичним инсектицидом против лукове муве. Расад може да се произведе с пикирањем уколико се сеје крајем зиме и гаји у грејаним просторијама у којима се температура, у време ницања подеси на 18 до 24 степена и он је намењен за рану производњу. Међутим, у нашим условима то је реткост, јер продајна цена празилука ретко када може да покрије трошкове производње.
Расад се обично производи без пикирања и чупа непосредно пред расађивање или продају.
Неки произвођачи, чим га расаде, биљкама скрате листове да би се смањила транспирација и расад лакше примио, али такве биљке болују 10 до 15 дана, што продужује производњу и тражи чешће заливање до примања. Како би се избегло боловање, ово поврће се све чешће производи сетвом у пластичне или стиропорске контејнере или у чаше, понекад и у тресетне саксије или коцке, нарочито кад је у питању хибрид. Сеје се се по једна семенка у рупу и ту расте до расађивања. Овакав начин производње расада има велике предности, највише због тога што се не повређује корен и тако биљка не болује, не заостаје у порасту и скраћује се време производње.
Пише: дипл. инж. Драгомир Радић
Foto: Shutterstock
