Заинтересованост за овакву производњу из године у годину је све већа, а стручњаци сматрају да ова грана у Србији има веома добру перспективу. У Европу се највише извози воће – свеже јабуке и смрзнуте малине и купине, а веома су тражене и соја, житарице, поврће, лековито биље… У Удружењу „Serbia Organica“ тврде да заинтересованост за овакав вид производње расте, што потврђује и податак да су се у протеклој години површине под органским усевима удвостручиле.
Генерални секретар Удружења Ивана Симић рекла је да се нада да је будућност ове гране пољопривреде у Србији перспективна, узимајући у обзир агроеколошке и извозне потенцијале, али и потражњу на домаћем тржишту.
– Неопходна је већа подршка државе – не само мере подстицаја, већ једна свеобухватна национална стратегија, која би спровођењем различитих мера интензивно покренула и осигурала дугорочан и стабилан развој – нагласила је Симић. Она је додала да за ову област производње нису потребни одређени услови, осим да производне парцеле нису близу великих индустријских загађивача или превише близу интензивних пољопривредних засада и да је обезбеђена вода за заливање.
– Важно је да се поштују начела органске производње и законске регулативе, која подразумевају примену свих превентивних и агротехничких мера, принципа одржавања и подизања плодности коршћењем природних средстава, превентивних мера заштите од болести и штеточина увођењем корисних организама итд. – објаснила је Симић.
Члан Одбора за село САНУ Бранислав Гулан каже да је заинтересованост за ову производњу већа сваке године. Томе у прилог иде и чињеница да се са око 9.000 хектара у 2014. години „стигло“ на око 15.000 у 2015. Ипак, учешће органске производње у укупном земљишту је тек око 0,44 одсто, али овај проценат непрекидно расте, као и реални потенцијали сектора чији извоз је за три године порастао за око 500 одсто. У почетку је било око 300 произвођача, а сада их има више од 2.000.
– Сектор има брз и незаустављив раст, а потребе за извозом су толике да када бисмо целу Србију покрили органском храном, вероватно би све извезли без проблема. Сада највише извозимо у земље ЕУ. Да би се произвођачи овластили за овакав вид производње, неопходно је да добију сертификат у једној од шест сертификационих кућа које је Министарство пољопривреде и заштите животне средине овластило за тај посао. Они плаћају трошкове сертификације и потребно је да прође једна до три године док се земљиште не „очисти“, тј. да у том периоду произвођачи раде на свим принципима органске производње, после чега добијају сертификат. Овај посао могу да ураде и преко већих произвођача с којима склопе уговор о кооперацији, где постоји неколико предности за мале произвођаче. Једна од њих је то што не сносе трошкове сертификације, а друга што не морају да се баве пласманом, јер је он мање-више загарантован – нагласио је Гулан.
Органска производња у Европској унији
За органску биљну производњу користи се чак 6,2 одсто пољопривредног земљишта, тј. око 11 милиона хектара. Површине намењене оваквој производњи повећале су се у протеклих пет година, као и број пољоприведника који се њоме баве. Све је више произвођача органске хране. На крају 2015, у Унији било је 271.500 оних који су се бавили органском биљном производњом, што је за 5,4 одсто више у односу на 2013, и 23,4 одсто више у односу на 2010. годину. Половина органске производње заступљена је у Шпанији, Италији, Француској и Немачкој. Од укупно обрадивог земљишта за органску биљну производњу, највећи удео је у Аустрији, Шведској и Естонији. У Аустрији је 20 одсто земљишта намењено органској производњи, тј. 552.000 хектара. Њу следи Шведска са 17 одсто површина (519.000 хектара), а у Естонији се одвија на 16 одсто (156.000 хектара). У само три државе ЕУ, органска пољопривреда је заступљена у уделу мањем од 2 одсто – Малта (30 хектара), Ирска (73.000 хектара) и Румунија (246.000 хектара). Површине под органском производњом су се смањиле за 4 одсто у Холандији.
Б. Гулан
Органска производња најразвијенија је у Војводини (10.163 хектара), али има огромне потенцијале у јужној и западној Србији. Ипак, с тренутним учешћем у укупној производњи, наша земља је далеко од европског просека, који је скоро 6 одсто, док неке земље, попут Аустрије или Италије, прелазе четвртину укупног земљишта. Данска и још неке земље планирају да у наредним годинама у потпуности пређу на овакав вид производње.
Контрола и сертификација
Министарство пољопривреде утврдило је списак овлашћених организација за контролу и сертификацију органске производње у 2017 години. Како је објављено, ове делатности ће обављати „Organic Control System“ из Суботице, ТMS CEE, „Control Union Danube“, „Ecocert Balkan“, Центар за испитивање намирница и „Ecovivendi“ из Београда. Списак је објављен у Службеном гласнику број 96/16, 2. децембра 2016.
Српско тржиште расте, те је у неким маркетима учешће органских производа у воћу и поврћу од 5 до чак 25 одсто. Према подацима ресорног министартва, укупна површина под органским усевима у 2015. била је 15.298 хектара – житарице 32 одсто, воће 22 одсто и индустријско биље 20 одсто. Вредност извоза прошле године била је 19.600.000 евра, а скоро целокупан извоз органских производа чини смрзнуто и сушено воће, нарочито малина. Највише се извозило у земље ЕУ (Немачка и Холандија), и у САД. Вредност увоза у 2015. била је око 4.400.000 евра.
Увезени органски производи могу да се нађу пре свега у великим трговинским ланцима. Разноврсни су, а углавном се увозе они који се не производе у Србији. Да би се олакшало онима који се баве органском производњом, уведени су подстицаји који им се исплаћују још од 2004, с тим што су се током година видови подршке, износи и корисници мењали. За 2014. и 2015. укупан износ подстицаја износио је 92 милиона динара.
Органски производи су по правилу и скупљи.
– Цене јесу више, али је и квалитет добар и ради се о храни која не садржи хемикалије, што многе купце опредељује за њих, без обзира на цену која је за поједине артикле и пет пута виша. То је одређено тржиште, где је квалитет кључ успеха и могло би да буде одлична прилика за Србију у којој су појединачна газдинства премала за велике количине уобичајених производа, где је квантитет битнији него у овом сегменту – објаснио је Гулан.
Напорно, али исплативо
Бављење органском производњом у Србији је напоран посао уз мале субвенције, тврде произвођачи.
– Можете да обезбедите посао за себе и још двадесет особа и да живите пристојно – нагласио је Владимир Возар, који се бави органском производњом већ годинама. Међутим, неретко се ради и по 12 сати дневно, а и неопходна су знатна улагања.
– Улагања су велика, јер има много ручног рада. Прскање, тј. заштита од корова не постоји у овом послу. Једино машински се шпарта, али ту су нам највећа ставка радници и гориво – објаснио је Возар.
На подручју Новог Сада седам произвођача се бави органском производњом или су у поступку конверзије. Град издваја субвенције од 2011, а за ову је предвиђено око 4,6 милиона динара. Произвођачи тврде да се то на крају сведе само на око 2.000 динара по хектару.
Возар додаје да износ од око 150 евра може да се сматра пристојном субвенцијом и много би значио произвођачима. Ипак, не очекује да ће наша држава издвајати колико и земље ЕУ.
– Био сам у Аустрији ове године и тамо се даје 800 евра по хектару, што је огромна разлика. У Словенији је око 600 евра, чак су и веће субвенције него у уобичајеној производњи – указао је Возар.
У Удружењу „Сербиа Органица“ истичу да су органски производи у просеку за око 50, чак и до 400 одсто скупљи, у односу на исте уобичајене сезонске производе.
Непрекидан раст
Органска производња у Србији у 2016. години одвијала се на укупној површини од 15.298 хектара, укључујући и ливаде и пашњаке, површине које су органског статуса и оне у периоду конверзије. У односу на 2014. (9.548 хектара), укупне површине су повећане за 62 одсто. Површине у периоду конверзије заузимале су 7.669 хектара, док је оних с органским статусом било 7.628 хектара. Укупно обрадиво земљиште коришћено за органску производњу у 2015. (без ливада и пашњака) износило је 13.398 хектара и представља повећање од 81,1 одсто у односу на 2014, када су површине заузимале 7.897 хектара. Године 2015. у сточарској производњи забележен је највећи тренд раста укључених животиња по броју грла оваца и свиња, као и кошница пчела. Број сертификованих органских произвођача (без коопераната) током 2015. износио је 334, у односу на 2014, када је број носилаца сертификата био 292. Извоз органских производа је у 2015. био 19,6 милиона евра, што је значајно повећање од 75 одсто, у односу на вредност извоза од 11,2 милиона евра у 2014. Највише се извозило у Немачку, Холандију, Белгију, Аустрију, Пољску и САД (70,4 одсто). Највеће учешће у извозу имало је свеже и смрзнуто воће, са 17.082.205 евра, тј. 87,27 одсто. У сектору прераде предњаче воћне прерађевине са 109.641 килограм укупних прерађених производа.
М. Волчевић
Добро јутро број 543 – Јул 2017.
