ИНСТИТУТ ЗА ПОВРТАРСТВО УДВОСТРУЧИО ПРОИЗВОДЊУ
Институт за повртарство у Смедеревској Паланци удвостручио је прошле године производњу семена. Данас располажу значајним количинама, што није био случај у последњих десетак година и у прилици су да поврате стара и освоје нова тржишта. Према речима директора овог института проф. др Ненада Ђурића, осим у суседним земљама, паланачка семена сеју се на Блиском и Средњем Истоку, а преговара се и са афричким тржиштем.
У Смедеревској Паланци годишње се произведе око три тоне семена паприке и краставца, око тоне парадајза, више од 20 тона бораније и значајне количине семена осталог поврћа. Међу њима су шаргарепа, першун, диње, купус, роткве, цвекла, салате, тиквице, грашак…
Најпознатији по паприкама
Институт за повртарство је за 78 година постојања успео да произведе 180 признатих сората и хибрида, од чега је преко 40 на листи Европске уније.
– Имамо најширу палету семена поврћа у јужном делу Европе. Најпознатији смо по паприкама, од салатних до ајваруша. Моравска лепотица је наша нова сорта која је заживела и код нас, и у земљама окружења. За њом је велика потражња. Покушаћемо да је региструјемо у Бугарској, која је иначе наш велики купац, као и на листи Европске уније – каже др Ненад Ђурић.
Истиче интензиван рад на новим хибридима, најављује да ће и сваке наредне године пријављивати по неколико нових и истиче:
– У последњих неколико година смо интензивно излагали на сајмовима и манифестацијама који су посвећени пољопривреди. У сусрету са произвођачима приметили смо да се поново тражи поврће традиционалног укуса, мириса и квалитета које не личи на пластику. Није нам циљ само да оплемењивањем сорти постигнемо одређени принос, већ и да паприка сачува укус. Она треба да буде сочна и хрскава, а не гуменаста, и наравно, да мирише на паприку.
Нове селекције парадајза
Ђурић признаје да су са сортама парадајза „можда мало изгубили корак са конкуренцијом“, али обећава нове селекције, јер је тржиште семена овог поврћа у новцу највеће.
– Неке нове сорте парадајза су већ у процесу признавања. Акценат нам је на розе хибридима, јер су све траженији. Да напоменем да ми радимо на хибридима који се гаје на отвореном пољу и чији су плодови намењени за индустрију, односно производњу кечапа или сокова – додаје др Ђурић.
Један од разлога зашто су окренути овим хибридима парадајза је велика потражња на иностраном тржишту. А оно је, када је у питању овај институт, помало специфично.
– Прошле године успели смо да повратимо сва тржишта земаља из окружења, укључујући и Словенију. Али, наша семена су веома тражена у Ираку, Ирану и Уједињеним Арапским Емиратима. У Ирану смо већ основали огледна поља и наши хибриди парадајза и паприке су дали одличне резултате. Ирак је на истом путу. С друге стране, неке афричке земље желе да гаје поврће од нашег семена и у северном делу тог континента такође имамо огледне парцеле. За наше стручњаке и научне раднике све је то велики изазов и надахнуће – изјавио је наш саговорник који је већ шест година на челу Института.
Мења се укус потрошача
Поврће, на коме овај институт заснива производњу семена, гаји се на 180 хектара њихове земље и на још 150 хектара код коопераната. Циљ им је да удвоструче производњу, нарочито кооперантску и да у том процесу наука има завршну реч. Једино тако ће се добити квалитетно семе и довољне количине.
Светско тржиште поврћа је данас, оцењују у Смедеревској Паланци, на прекретници. У последњих неколико деценија тражило се поврће које може да издржи дуг транспорт и дуго одржи свежину. Данас, многи потрошачи кажу да не желе више да једу „пластичан“ парадајз.
Траже изворни укус, који је поново на цени. Када је у питању Србија, највећи проблем представљало је изумирање, такозваног, баштованства.
– Некада је свака кућа, без обзира чиме се бавила, имала башту у којој је гајила поврће за сопствене потребе и вишак продавала. Гледајући промет, плодови из баштованства су некада учествовали и са 70 одсто. Сада једва 15 – ак процената поврћа из баштованства заврши код крајњих купаца и тај укус се опет тражи – додаје др Ђурић.
– На научним сарадницима сада је да креирају сортно чист и приносни хибрид розе парадајза, чији је плод сочан, има дебело месо и доста суве материје, а да добро подноси транспорт.
Управо један такав хибрид је на реду за признавање ове године – истиче проф. др Ненад Ђурић.
Шта добијају кооперанти, а шта научници?
Институт за повртарство има своје кооперанте широм Србије. Поједина домаћинства су деценијама кооперанти и ову врсту сарадње преносе на следеће генерације. Али, пошто су планови да произведу више семена, јер се појављују нова тржишта, у потрази су за новим које није лако наћи.
Кооперант првенствено мора да има искуства у повртарској производњи, затим регистровано газдинство, а потом и систем за наводњавање и одговарајућу механизацију. Они од института добијају расад поврћа за садњу на отвореном пољу или у пластенику као и стручну помоћ локалне Пољопривредно- саветодавне стручне службе. Њихови саветодавци проверавају стање усева и сортну чистоћу. Кооперанти у семенској производњи добијају очишћен плод који даље продају, а институту припада – семе. Рецимо, од меса паприке кооперанти могу да покрију производњу, а институту је семе чист профит. Међутим, због недостатка радне снаге, све је теже доћи до добрих коопераната.
Важно је да се кооперантска производња организује у поднебљу које одговара поврћу, али и да се испоштује прописана просторна изолација, како не би дошло до укрштања сорти. За поврће законом одређена ваздушна изолација је 500 метара, јер се две сорте паприке, на пример, не могу гајити једна поред друге.
Најслађи купус на свету
Научни сарадници института успели су 2020. године да садржај шећера код српског мелеза 4 подигну за 100 одсто. Проф. др Ђурић каже да је то био епохалан тренутак у селекцији купуса, не само код нас, већ и у свету.
Са једном страном компанијом створили смо хибриде за кишељење, а њихово семе наћи ће се на тржишту највероватније 2027. године. Биће то најслађи купус на свету.
Моравска лепотица
Моравска лепотица је нова сорта паприке. Ради се о побољшаној верзији сорте Паланачко чудо. Лепотица има висок садржај суве материје, интензиван укус и мирис и дебело месо. Зато је погодна за ајвар. Изузетно је крупна и изразито црвене боје.
Диња Сремица
Диња „Сремица Ф1“ из Смедеревске Паланке пре три године призната је на сортној листи Србије. Карактеришу је висок садржај шећера и суве материје, плод није склон пуцању и зрео је 80 дана после ницања. Као расад, сади се у марту и априлу.
Текст и фото: Биљана Ненковић
20 ЏЕПНИХ КЊИГА
Пред вама је свих 20 џепних књига из серијала „Мој воћњак“, „Мој повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје цвеће“. Књиге у формату 16×12цм у пуном колору на 64 стране, лаке за коришћење и увек при руци.
Мој воћњак ће вас упознати како да кренете и почнете да формирате свој засад, припремите земљиште, одаберете воћну врсту.
Ту су и Јабука, Вишња, Трешња, Крушка, Боровница, Јагода, Малина, Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Парадајз, Паприка, Кромпир, Краставац, Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
