Парадајз се може гајити скоро на свим земљиштима. Ипак, најбоља су лака, пропустљива, структурна и оцедна, богата хумусом. За касну производњу могу се користити и нешто тежа. Ово поврће треба гајити у плодореду јер је у монокултури знатно смањен принос (за 30 до 40 процената). У плодореду долази на прво место и веома добро реагује на ђубрење стајњаком.
На истом месту може се гајити тек после три-четири године. Најбољи предусеви су му вишегодишње траве, легуминозе, а од поврћа грашак, лук и купус. Према времену пристизања, производња на отвореном пољу може бити рана, средње рана и касна. За рану производњу најбоље је ово поврће гајити из расада – добро однегован за расађивање пристиже последњих дана априла или првих дана маја, што представља први могући рок за расађивање парадајза на отворено поље у нашим условима.
Квалитетан расад парадајза треба да буде висок 25–30 центиметара, да му стабло у основи има дебљину 8–10 милиметара, да има око 8 сталних листова, добро развијен корен, масу надземних делова 6–8 г и садржај суве материје 10–12 процената. У Западној Европи и Америци расад парадајза се углавном производи у контејнерима, при чему је највише у примени « спеедлинг» систем, који према нашим резултатима даје 10–30 посто већи принос у односу на класичну производњу расада „голих жила“.
За рану производњу расад се на отворено поље износи после престанка опасности од мраза. У континенталним условима то је крај априла и први дани маја. За средње рану износи се од 15. до 25. маја и за касну од 25. маја до 10. јуна. Размак садње зависи од типа сорте – високе сорте се саде у редове на размак 80–90 цм и 30–40 цм у реду, а детерминантне на размак 70 × 30 цм или у двореде траке са размаком између трака 80–90 цм, редова 40–50 цм и у реду 25–30 цм. Сади се ручно или машински три-четири цм дубље него што су биљке расле у расаднику. Код издуженог и прераслог расада може се применити положена садња.
С. Мујановић
Добро јутро број 541 – Мај 2017.
