Парадајз је најчешће гајено поврће – на великом поседу, али и на окућницама. Да би та производња била успешна ваља знати да он не може без воде, односно производња није успешна без наводњавања.
Иако формира дубок и веома разгранат корен, због његове слабе усисне моћи ово поврће захтева већу влажност земљишта. Најчешће се залива орошавањем, посебно на великим површинама. То није најбоље решење јер се ствара микроклима погодна за развој болести, што се неповољно одражава на принос. Већи род се постиже када се наводњава браздама, док заливање кап по кап даје најбоље резултате, посебно на лакшим земљиштима на којима се вода лако губи.
После садње овог поврћа неопходно му је укупно 400–600 милиметара воде, а колико тачно одређују услови током године. Када је пролеће кишовито наводњавање је ређе и обрнуто. Први пут залива се истовремено са садњом, а други – три до пет дана касније, током попуњавања празних места. У оба наврата норма је 30 милиметара. Следеће наводњавање је две седмице после пријема расада, чиме се доприноси бољем укорењивању.
До појаве првих плодова залива се сваких осам до дванаест, а касније на пет до десет дана. Сорте које се беру у више наврата заливају се после сваке бербе.
Најдужи размаци између два заливања су током формирања цветних заметака. Тада је пожељна мања влажност земљишта чиме се подстиче образовање већег броја цветова и касније плодова. Када прође ова фенолошка фаза, потребна је већа количина влаге да би се повећао принос.
Посебну пажњу усеву ваља поклонити у фази технолошке зрелости плодова. Преобилна, посебно неуједначена влажност земљишта може изазвати пуцање плодова који тада губе тржишну вредност, а пукотине су отворена врата за паразите, проузроковаче болести који додатно смањују квалитет. Заливне норме у вегетацији су обично 30–50 милиметара и условљене су својствима земљишта. Оно треба да буде провлажено до дубине 50–70 центиметара. Број заливања зависи од количине и распореда падавина.
С. Мујановић
Добро јутро број 541 – Мај 2017.
