Осло планира да направи први ауто-пут за пчеле у свету, да би се заштитили ови угрожени инсекти опрашивачи, без којих човечанство не може. Циљ пројекта је да се у норвешком главном граду успостави систем “одморишта” за инсекте опрашиваче, да би пчеле и бумбари могли несметано да лете с краја на крај града и сви су позвани да се укључе у ову иницијативу. Прилике за овакав подухват у Норвешкој су нешто боље него у другим деловима Европе, али се сматра да је једна трећина дивљих врста пчела у овој земљи угрожена.
Стално мењамо наше окружење према својим потребама, заборављајући да је то животна средина и других врста. Да бисмо ово исправили, морамо им обновити места за живот и храну – рекла је Агнес Лике Мелвер, представница организације “Биби” (Градске пчеле) и координаторка пројекта, седећи на клупи у јавном парку Абел. У њему расту сунцокрет, невен, фелиција и друге медоносне биљке, које су засадили локални становници и ђаци, и представља место за испашу пчела и бумбара.
Било да је то кров под травом на пословној вишеспратници, гробље с посађеним биљкама које цветају у различито доба године, зелена површина препуштена дивљем цвећу, “хотел” за корисне дивље инсекте у дну баште или беле раде на ободу прозора – појединци, институције, предузећа и удружења позвани су да се придруже овој иницијативи и допринос објаве на сајту www.polli.nо.
На последњем спрату модерне зграде у новој пословној четврти на обали Ословског фјорда, велика финансијско-рачуноводствена фирма одлучила је да део терасе прекрије биљкама из рода Седум и постави две кошнице с око 45.000 радилица.
Ово треба схватити као знак да и предузећа воде рачуна о очувању биодиверзитета – нагласила је Марија Шелбре, финансијска консултанткиња и љубитељка пчеларства. Она је убедила свог послодавца да с власником зграде финансира овај пројекат вредан 400.000 норвешких круна, тј. 46.000 евра.
Радилице живе око 60 дана и током свог живота само прикупљају мед. Ако би за посао који обављају добијале минималну зараду, тегла меда би коштала 182.000 долара – истакла је Шелбре.
Стање у Норвешкој у вези с инсектима опрашивачима није толико забрињавајуће као у САД или другим деловима Европе, где су болести и проблеми везани за интензивну пољопривреду – попут масовног узгоја само једне врсте биљака и употребе пестицида – имали погубне последице за пчеле. Ипак, једна трећина од 200 врста дивљих пчела и бумбара у Норвешкој сматра се угроженим. Ово јесте очигледан повод за бригу, јер је за 30 до 40 одсто хране коју користе људи битан процес опрашивања биљака, што бесплатно обављају инсекти. Према истраживању француско-немачког тима истраживача (ИНРА, ЦНРС и УФЗ) из 2005. године, економска вредност процењена је на 153 милијарде евра.
Генерални секретар Норвешког савета за биодиверзитет (Сабима) Кристијан Стел поздравља ову иницијативу и осуђује “кратковидост” норвешких власти.
Власт се, изгледа, крије иза оваквих приватних иницијатива, док истовремено воде политику која иде у прилог интензивној пољопривреди која ће проузроковати смрт многих пчела. Пољопривреда дугује све опрашивачима у одржавању производње хране, док инсекти зависе од разноврсног узгоја да би преживели. То је међузависност – рекао је Стел.
Због нестајања инсеката прикупљача полена, пољопривредници су приморани да ручно опрашују биљке у кинеској провинцији Сечуан, док у САД превозе кошнице да би опрашили усеве.
Мелвер верује у “домино ефекат”.
Ако успемо да на локалу решимо глобални проблем, можемо сматрати да ће овакво решење бити делотворно свуда – рекла је она.
Добро јутро број 537 – Јануар 2017.
