Пчелари многих земаља први септембар сматрају за пчеларску Нову годину, дој је код нас уобичајно да то буде месец раније. Од Светог Илије, Сунце све милије, народна је мудрост која одражава почетак лаганог смираја природе и неумитног пута у зиму. На пчелињаку активна сезона медобрања је завршена и то пчелиња друштва осећају по смањеном уносу. Дани краћају и Сунце све ниже на хоризонту прелази свој пут што је јасан знак пчелару да мора предузети све потребне радње да би своја друштва квалитетно припремио за презимљавање.
Да би зимовање било успешно потребно је обезбедити довољно здравих пчела и оставити доста добре зимнице. Сада је тренутак да се употпуне резерве пчелиње хране. Уколико у кошници нема довољно квалитетног меда, овај недостатак треба надокнадити прихраном сирупом од конзумног шећера. Битно је да се прихрана заврши док је у друштву летњих пчела, које ће и онако бити замењене, а не допустити да напорни посао прераде сирупа раде зимске пчеле и тиме се изнурују и скраћују свој век.
У сваком пчелињем друштву потребно је да се нађе петнаестак килограма квалитетног меда. Треба да буде распоређен у оквирима на којима ће се налазити пчелиње клубе, а његова локација већ се лако може утврдити погледом на плодиште. Мед треба да буде светао, никако медљика. Медљика је мед са изузетно много минералних материја, што га чини квалитетним за људску употребу, али је за зимовање пчела погубан. Вари се са великим остатком што у зимским месецима представља нерешив проблем. Познаје се по тамној боји и пчеле га не поклапају. Ако медљике нема много, прихрањивањем шећерним сирупом у тежинском односу два дела шећера на један део воде, у количини од четири до пет литара обезбедиће се храна за безбедно презимљавање.
Многи пчелари користе, а пракса показује да су у праву, витаминске препарате, адитиве за пчеле, уобичајно називани форсапин. То је потпуно безопасна материја и њена улога је да поспеши опште стање пчелиње зједнице, попут адитива који се користе у другим гранама сточарства. Сада, када се пчеле припремају за зимовање, он је вишеструко користан. Пре свега поспешује опште стање свих радилица које се налазе у кошници, у бољој су кондицији па квалитеније исхрањују како матицу, која више залеже, тако и легло, чинећи своје наследнице виталнијим, а оне су те које требе да дочекају пролеће. Значи, више квалитетнијих пчела за зиму. Ко има могућности, може да справља сируп са сурутком, замењући воду овом биолошки вредном намирницом.
Код кошница настављача потребно је ослободити сав простор пчелама уклањањем матичне решетке. Многи млади пчелари у дилеми су да ли треба узимљавати у горњем или доњем наставку кошнице. Пчеларити треба у складу са природом, никако не радити против ње због неких својих хирова. У Лангстрот Рутовим кошницама довољан простор за једну пчелињу зајединицу са дава наставка. Њих треба дати пчлелама да поседну. Ако су матица и њена заједница виталнијиа, биће им потребно више свежег вазудха и она ће своје гнездо приближити лету. Слабија, старија или због неког другог, само пчелама знаног, разлога зимљивија матица и њено друштво повући ће се у горње тело где је топлије. Тако не чинимо никакво насиље над овим мајушним бићима; оне ипак најбоље знају где ће им бити најбоље.
Изразито слаба пчелиња друштва неопходно је припојити јачим. Медишта сада нису потребна па их ваља уклонити и заштитити од восковог мољца. За пчеларе који у медиштима користе искључиво девичанско саће, где се никада нису излегла пчеле, овај посао је лак јер су мољцу омиљени залогај управо сатови са обиљем кокона.
Легла је све мање и зато се мора приступити радикланом уклањању варое. Крајем лета и почетком јесени она креће у походе, па је има на пчелињацима где није запажана у знатнијем броју. Сеобе са паше на пашу изузетно погодују њеном ширењу. Зато сада треба третирати кошнице неким од препарата, а регистровањих код нас има више врста.
Лета на кошницама треба сузити јер у беспашном периоду, а посебно када се врши прихрањивање сирупом, велика је опасност од грабежи. Широка лета сада нису потребна, врућина нема више, а не треба заборавити ни на осе. У данашње време пластична амбалажа је готово у потуности истиснула стаклену, што треба искористити. Изванредни резултати постижу се коришћењем клопке која се прави од пластичне боце од освежавајућих пића коју треба избушити на више места у круг, негде око половине висине. Величина рупа може бити пречника цигарете, а њеним жаром се рупе могу и направити. Ипак, практичније је или бушити бушилицом или направити од комада арматуре алат за то тако што се на један крај стави дрвена дршка, а други крај се загрева на пламену. Када се арматура довољно угреје већ благи притисак на пластику је топи правећи рупу. Свакако, најбоље је ако се има електрична лемилица са којом се најлаше ради.
У боцу се налије на дно течност и зачепи. То може бити пиво, што је и најједноставније, мешавина сирупа од јагода, сирћета и воде. Неки пчелари препоручују јабуковачу и остале воћне ракије и грожђану ширу. Око чепа треба намотати конац и њиме је окачити да слободно виси. Привучене мирисом течности осе ће се брзо окупити око боце, слетаће на њу и покушавати да пронађу отвор кроз који би ушле. Када га открију, улазе, силазе до сока, насишу се и започињу беспомучно трагање за излазом који никада неће наћи. Пратећи инстинкт, оне логично покушавају да излете нагоре, али не успевају јер је боца затворена чепом. Занимљиво је да чак и када наиђу на бочну рупу на зиду редовно прелазе преко ње, а не кроз њу напоље. Овакве клопке није потребо редовно празнити јер осе привлачи и мирис самих лешева подављених инсеката. Осим оса, клопке масовно посећују и у њима остају и муве. Качењем о кончић спречавамо да флашу сруши ветар или мачка.
Дејан Крецуљ, проф.
Добро јутро број 557 – Септембар 2018.
