Насловна ТЕМА БРОЈА Пестициди у бунару, на њиви и тањиру

Пестициди у бунару, на њиви и тањиру

ПРЕКОМЕРНА И НЕСТРУЧНА УПОТРЕБА ХЕМИЈСКИХ СУПСТАНЦИ У ПРОИЗВОДЊИ ХРАНЕ ОПАСНО ПРЕТИ ДА УГРОЗИ ЗЕМЉИШТЕ, ВОДУ, ВАЗДУХ , ЖИВОТНУ СРЕДИНУ И ЗДРАВЉЕ ЉУДИ

140
Фото: Shutterstock

„Велике компаније улажу огромне суме у развој нових пестицида и тај новац мора бити враћен кроз зараду.

Такође, у нашој земљи још увек постоје залихе забрањених пестицида које се постепено троше и тако доспевају у производе на тржишту“ (проф. Мира Пуцаревић)

Производња хране, поготово воћа и поврћа, готово је незамислива без пестицида. Рачуна се да у Европи, а тако и код нас, има око 250 врста пестицида који се користе да би се заштитила производња и уништиле гљивице, коров, вируси, бактерије, инсекти… По неким подацима, сваке године широм света потроши се око два и по милиона тона пестицида. Какве су последице овакве праксе и колико су опасне по здравље људи, питање је о коме врло често потрошачи размишљају пре него што крену у куповину. У томе им нимало не помажу поједини извештаји и бомбастични наслови у медијима, уносећи немир и страх због питања да ли се у нашим супермаркетима, на пијацама и другим тезгама нуде намирнице биљног порекла с „хемијом“ шкодљивом по здравље купаца, њихове деце и укућана.

Одговор на ово питање није једноставан јер модерна пољопривреда мора да обезбеди одговарајућу количину хране за све бројнију људску врсту, с једним циљем који није толико видљив – да то буде брзо. Тако је и пољопривредна производња постала све зависнија од хемијске индустрије а таква пракса оставља мање или више видљиве, али сигурно далекосежне последице на земљиште, воду, ваздух, биодиверзитет – а тиме и на здравље људи.

– Тачно је да се храна биљног порекла најчешће производи уз примену пестицида, међутим, данас у свету постоји повећани интерес за производњу без њихове примене, уз помоћ принципа органске производње. Ови принципи подразумевају да се храна биљног порекла прозводи без пестицида и вештачких (минералних) ђубрива – каже у разговору за „Добро јутро“ проф. др Мира Пуцаревић, деканка Факултета заштите животне средине Универзитета Едуконс у Сремској Каменици. Професорка Пуцаревић објавила је 175 научних саопштења у домаћим и страним часописима, као и на научним скуповима и члан је Савета за регистрацију пестицида Министарства пољопоривреде, шумарства и водопривреде, Српског друштва за проучавање земљишта и Друштва за проучавање биодизела.

 – У нашим боље снабдевеним продавницама можете наћи и органски и конвенционално произведене намирнице биљног порекла. Резултати редовног мониторинга и једних и других намирница на присуство пестицида који спроводи Управа за заштиту биља, могу се наћи на сајту Управе. Резултати говоре у прилог квалитета органских производа.

 Прописи европски – пракса домаћа

  • Европска унија до сада је усвојила више од 200 појединачних прописа који се односе на загађење ваздуха, вода, земљишта, управљање отпадом, мере заштите у области хемијске индустрије и биотехнологије. У којој мери Србија прати, бар у нормативном смислу, пример Европе у овој области?

 – По подацима из последњег Извештаја о напретку Републике Србије у европским интеграцијама, у нашој земљи постигнут је добар ниво усклађености с правним тековинама ЕУ, али недостају инфраструктурни пројекти за њихову примену. Потребно је много више воље, напора и, наравно, новца, да се дивље депоније у Србији брже затварају, смањи количина отпада и обезбеди његово разврставање и рециклажа. Процене су да би у сектор животне средине у наредном периоду требало уложити више од 8,5 милијарди евра, од чега највише у инфраструктуру за управљање отпадом и водама – каже професорка Прокић.

  • Поједини пестициди, попут некад популарног ДДТ, не користе се годинама, а још увек га има у води и земљишту?

 – Студија коју је Универзитет Едуконс пре неколико година спровео указала је на то да се у коренастом органском проврћу могу наћи концентрације органохлорних пестицида које су изнад дозвољених. Објашњење за ово је да се овај тип пестицида задржава у земљишту веома дуго након последње примене, а за заснивање органске производње, претходна анализа присуства пестицида у земљишту не мора да се обавља. Нађене концентрације биле су веома ниске, али ипак изнад дозвољених. Такође, постоје подаци да се у дечијим кашицама, у којима је основна сировина јабука, могу наћи остаци пестицида.

Залихе забрањених пестицида

  • Произвођачи, што је и логично, теже да увећају профит, потрошачи да прођу што јефтиније, али да се, ипак, не трују хемикалијама. Која ће страна превагнути?

– Хемијске куће континуирано синтетишу нова једињења, водећи рачуна о времену полураспада, дози која ће бити ефикасна, као и метаболитима који настају. Свака велика хемијска компанија наглашава да током увођења нових пестицида поштује потребу смањења негативног утцаја који пестициди имају. Међутим, ми као корисници нисмо сигурни у то да ли су нам представили баш све детаље. Велике компаније улажу огромне суме у развој нових пестицида и тај новац мора бити враћен кроз зараду. Такође, у нашој земљи још увек постоје залихе забрањених пестицида које се постепено троше и тако доспевају у производе на тржишту.

  • Одвајкада је јабука била симбол исконског здравља, а данас је, због честог прскања и третирања пестицидима, доспела на црну листу нездравих намирница.

– Тачно је да се јабуке много пута прскају. Разлог за то су нове, атрактивне, али слабо отпорне сорте. Постоје две могућности: прво, да купујете јабуке које су аутохтоне „старе“ сорте с овог нашег подручја, а друга могућност је да се јабука „дебело“ ољушти и тако конзумира.

  • По неким истраживањима, на листи најзагађенијих плодова нашле су се јагоде, грожђе, нектарине, брескве, зелена салата, спанаћ, краставци, а ту су и кромпир, љуте папричице и бабуре, першун. Да ли се пестициди на воћу и поврћу могу одстранити прањем у млакој води или популарном раствору воде и соде бикарбоне, сирћета или соли?

 – Прањем водом, с додацима које сте навели или без њих, пестициди се не уклањају. То су органски молекули који немају афинитет ка води и не растварају се у већој мери у њој. Можда би јабука могла да се ефикасније опере алкохолом који је органски растварач, међутим, пестициди мање или више продиру у плод, па је њихово потпуно уклањање немогуће. Морам нагласити да распадањем пестицида настају и метаболити који често имају сасвим друге особине, а такође могу да се нађу у производима.

Научна сарадња са суседима у Барањи

  •  Недавно је окончано двогодишње заједничко истраживање Факултета агробиотехничких знаности из Осијека, Факултета заштите животне средине Универзитета Едуконс и Института за ратарство и повртарство из Новог Сада. До каквих сте резултата дошли?

 – Резултати IPA HR-RS пројекта IMPACT ENVI са осијечким Факултетом агробиотехничких знаности, указују на то да су подземне воде у пограничном подручју загађеније нитратима у Барањи, а мање загађене у Војводини. Остаци органохлорних пестицида у земљишту виши су у земљиштима Војводине, а нижи у земљиштима Барање. Ово практично значи да се минерална ђубрива пажљивије дозирају у Војводини него у Барањи, док је употреба органохлорних, забрањених, пестицида у Барањи била мање интензивна него у Војводини, где су остаци присутни у готово свим испитаним узроцима, за разлику од земљишта Барање. На основу односа метаболита и основних једињења може се закључити да је примена органохлорних једињења престала и да је данас у земљишту присутно више метаболита него основних једињења пестицида. Наравно, ако се на таквом земљишту производе органски производи, тада и метаболити могу да мигрирају у пољопривредне производе и мониторингом производа могу да се детектују – закључује професорка Пуцаревић.

  • Колико се поштују закони и други прописи који регулишу примену пестицида на биљкама намењеним људској исхрани ?

 – Закони би требало да се поштују и произвођачи немају интерес да користе веће дозе од прописаних. Значајно је нагласити да се спровођењем константног мониторинга производа с тржишта, спречава употреба забрањених препарата, повећаних доза и непоштовање каренце, односно времена које мора да протекне од последње примене пестицидиа до бербе. Постоји проблем ако се третирани производи складиште у хладњачама, јер се метаболизам у производима успорава и време каренце продужава. Дужност произвођача је да води рачуна о каренци која се налази на упутству за употребу пестицида и она се строго мора поштовати, како би се добили производи исправни за људску исхрану.

  • Како да производимо и једемо здравију храну, истовремено штитећи животну средину?

– Препорука потрошачима и мањим произвођачима јесте да се определе за органске производе. Они су свакако прозведени под природнијим условима које контролишу одговарајућа тела за сертификацију органске производње. Постоји такође, могућност да се потрошачи повежу с пољопривредним произвођачима и да договоре производњу поврћа и воћа које ће откупљивати у одговарајућим интервалима. Прозвођачи често достављају производе на адресу потрошача. Овај систем је одавно у употреби развијенијим земљама.

Због све већих потреба за храном, а и намере да се увећају приноси, пестициди ће се и даље користити. Најважнији предуслов је њихова правилна употреба, која доноси најмање ризика, као и упошљавање образованог одговорног кадра који ће обезбедити њихово правилно коришћење. Ово подразумева примену најновијих достигнућа у области заштите биља, консултације са стручњацима на факултетима, коришћење извештаја служби о прогнозирању појаве штетника и слично.

Фото: Adobe Stock
  • Да ли је, по вашем мишљењу, здравије воће и поврће из пластеника или с отворених башта и њива?

 – Пластеници су вид интензивне производње, којим је повећана ефикасност производње. Ефикаснија производња значи и интензивније коришћење пестицида и ђубрива. Пластеничка производња у сваком случају мора да се води у складу са добром пољопривредном праксом, која подразумева квалитетан школован заштитарски кадар, коришћење прогнозне службе, дозвољених препарата, одговарајућих доза и праћење каренце. Уз све ово, Управа за заштиту биља треба да спроводи редовни мониторинг квалитета пластеничких производа.

Моје мишљење је да су производи из органске производње тренутно најбезбеднији кад је реч о присуству остатака пестицида – оцењује др Мира Пуцаревић.

 Поједини агрономи упозоравају на то да се трагови најјачих пестицида који су забрањени на тржишту ипак налазе у воћњацима широм Србије, а технолози да се, сем у свежем воћу и поврћу, могу наћи и у готовим јелима, воћним соковима, хлебу, вину и, наравно, води. Здравље може да буде угрожено и уз примену дозвољених пестицида када се дозирају у прописаним количинама, ако је то дејство у некој врсти спреге с већим бројем штетних хемијских супстанци.

Беспарица не мења навике

  • Да ли су пољопривредни произвођачи упознати с евентуалним опасностима од коришћења воде из загађених бунара и земљишта?

 – О томе да ли су узорци воде или земљишта загађени не може се говорити док се не спроведу лабораторијске анализе. То значи да у тренутку узимања узорка не знамо да ли је то и у којој мери штетно за њих и њихову стоку и окружење. Анализе, спроведене у оквиру неколико пројеката, недвосмислено су показале повећане концентрације појединих пестицида у узорцима земљишта, површинских и подземних вода. Сви пољопривредни произвођачи, који су за то били заинтересовани, могли су да се упознају са добијеним резултатима. Факултет заштите животне средине, Универзитета Едуконс, као научна установа, нема ингеренције да забрани употребу бунарске воде која садржи прекомерне концентрације пестициде, али има могућност да информише пољопривредне произвођаче о резултатима анализа, као и да их информише о томе колико је употреба загађене воде штетна за животну средину и даљу пољопривредну производњу. Тако су, на пример, пољопривредни произвођачи из салашких насеља Обзир, Ненадић и Буковац, у околини Сомбора, информисани о повећаном присуству пестицида у водама које користе за напајање стоке и заливање пољопривредних површина, али су, по нашим сазнањима, наставили да је употребљавају, јер им је потребно много новца да би обезбедили друге изворе за снабдевање водом – објашњава др Дуња Прокић.

У току реализације IMPACT-ENVI пројекта, о коме је већ било речи, а ради развоја одрживе пољопривредне производње, пољопривредни произвођачи, укључујући фармере, едуковани су у неколико наврата о штетном утицају прекомерне употребе пестицида у пољопривредној производњи, као и о негативном утицају емисије нитрата и фосфата у животну средину.

 Антибиотици штетни за ђубрење усева

Уз индустрију и саобраћај, конвенционална пољопривреда је највећи загађивач земљишта, посебно ако се агрохемикалије користе без контроле. До загађења долази услед већ помињане производње и интензивне употребе минералних ђубрива, пестицида, али и због ветеринарских препарата и хормона, рада механизације, великог броја грла на једном месту и претеране производње нуспродуката (стајњак, метан, претерана испаша) и слично. Чврсти и течни стајњак, али и отпадне воде, садрже азот и фосфор који су важни макроелементи, али, примењени на земљишту, могу довести до загађења земљишта, површинских и подземних вода нитратима, тешким металима као што су цинк и бакар, а који се користе као стимулатори раста у сточној храни.

Преко отпадних вода могу се ширити остаци лекова у животну средину, на пример, антибиотици, пореклом из излучевина домаћих животиња. Исти ризик настаје и у случају када се муљ и отпадне воде из канализације које садрже остатке антибиотика и других лекова, користе у ђубрењу усева. Циљ одрживе пољопривреде јесте чување здравог и квалитетног земљишта. Обавеза успостављања систематског мониторинга земљишта на простору Републике Србије дефинисана је Законом о заштити животне средине и утврђена стратешким документима у области заштите животне средине.

Само у Војводини 600 дивљих депонија

Здрава биљка не може да донесе здрав плод из загађеног земљишта. У Србији је, нажалост, као и већини мање развијених земаља, присутна пракса, да се у околини насељених места и индустријских објеката стварају дивље депоније, гомилају кабасти предмети и на несанитарне депоније комуналног отпада баца и разно друго смеће. То није само наличје културе и ружна слика, већ и начин да се значајно угрози не само земљиште и површинске и подземне воде, ваздух, већ и здравље људи.

Иако је земљиште значајно природно благо, деловањем човека, рекло би се његовим немаром, из године у годину се све више угрожава земљишни фонд, при чему је, осим загађења, посебан проблем и трајно уништавање површине земљишта управо његовим коришћењем за одлагање отпадних материја.

Студија о оцени квалитета и процени степена угрожености земљишта коју је Факултет Заштите животне средине Универзитета Едуконс урадио за потребе Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине Војводине, уз сарадњу Института за ратарство и повртарство из Новог Сада, показала је да је само на подручју Воводине регистровано око 600 дивљих депонија, у просеку по 12 у свакој општини.

 – Неадекватно управљање отпадом доводи до стварања великог броја контаминираних локација. Број дивљих депонија је променљив, јер настају великом брзином, а ни покушаји да се уклоне, односно да се отпад, уколико је то могуће, пренесе на санитарну депонију, често немају значајнији ефекат. Напреднији системи управљања отпадом који подразумевају рециклажу отпада у грађевинске производе или њихово претварање у ђубриво, могу позитивно да утичу на квалитет земљишта – каже др Дуња Прокић, ауторка преко шездесет научних радова из области управљања отпадом, заштите животне средине, земљишта и вода, штетних по здравље људи и животно окружење.

Фото: Adobe Stock

Анализа и резултати

Анализом су били обухваћени узорци земљишта са 112 дивљих депонија, тако што је са сваког локалитета узимано пет мерних профила. За сваки мерни профил узета су по два узорка, један са дубине од 0 до 30цм и један са дубине од 30 до 60 цм. На овај начин је прикупљено – 1.120 узорака земљишта што потврдјује и обимност и озбиљност овог посла. У узорцима земљишта утврђиване су основне хемијске особине земљишта; садржај тешких метала; полицикличних ароматичних угљоводоника (PAH); полихлорованих бифенила (PCB); пестицида и њихових метаболита; полибромованих дифенил-етара (PBDE); фталатних естара (FE) и минералних уља.

 – Добијени резултати наводе на закључак да су остаци органохлорних пестицида, метаболита и атразина већи од прописаних граничних вредности, присутни у готово свим анализираним узорцима. Рецимо, у општини Алибунар у 95 процената узорака земљишта забележено је присуство пестицида изнад дозвољених граничних вредности, а тако је у готово свим општинама у Војводини. Пестициди су једине загађујуће материје чије су концентрације веће од прописаних, а које су идентификоване на свим анализираним локалитетима – каже професорка Прокић.

Дивље депоније често настају поред обрадивих површина или на њима, захваљујући несавесном понашању пољопривредних произвођача који амбалажу од пестицида и других хемијских средстава остављају где било, не водећи рачуна о томе да празна амбалажа не сме да се баца ни у воду, изворе, бунаре, реке, језера, баре, канале, канализационе мреже, као ни да се оставља поред путева јер и то угрожава животну средину и доводи до прекорачења граничних вредности метала, али и хемијских супстанци.

 – Главну опасност представљају процедне воде са депонија које садрже загађујуће, неретко и токсичне материје из отпада, и могу да их транспортују у подземне и површинске воде и околно земљиште. Значајан извор тешких метала потиче из домаћинстава и улази у састав чврстог комуналног отпада или посебних токова отпада, који се у Србији, у највећем броју случајева, без претходне селекције или третмана, носи на постојећа одлагалишта у општинама – потврђује наша саговорница.

В. Савић

Добро јутро број 576 – Април 2020.