Насловна ТЕМА БРОЈА Pesticidi u bunaru, na njivi i tanjiru

Pesticidi u bunaru, na njivi i tanjiru

ПРЕКОМЕРНА И НЕСТРУЧНА УПОТРЕБА ХЕМИЈСКИХ СУПСТАНЦИ У ПРОИЗВОДЊИ ХРАНЕ ОПАСНО ПРЕТИ ДА УГРОЗИ ЗЕМЉИШТЕ, ВОДУ, ВАЗДУХ , ЖИВОТНУ СРЕДИНУ И ЗДРАВЉЕ ЉУДИ

909
Фото: Shutterstock

„Velike kompanije ulažu ogromne sume u razvoj novih pesticida i taj novac mora biti vraćen kroz zaradu.

Takođe, u našoj zemlji još uvek postoje zalihe zabranjenih pesticida koje se postepeno troše i tako dospevaju u proizvode na tržištu“ (prof. Mira Pucarević)

Proizvodnja hrane, pogotovo voća i povrća, gotovo je nezamisliva bez pesticida. Računa se da u Evropi, a tako i kod nas, ima oko 250 vrsta pesticida koji se koriste da bi se zaštitila proizvodnja i uništile gljivice, korov, virusi, bakterije, insekti… Po nekim podacima, svake godine širom sveta potroši se oko dva i po miliona tona pesticida. Kakve su posledice ovakve prakse i koliko su opasne po zdravlje ljudi, pitanje je o kome vrlo često potrošači razmišljaju pre nego što krenu u kupovinu. U tome im nimalo ne pomažu pojedini izveštaji i bombastični naslovi u medijima, unoseći nemir i strah zbog pitanja da li se u našim supermarketima, na pijacama i drugim tezgama nude namirnice biljnog porekla s „hemijom“ škodljivom po zdravlje kupaca, njihove dece i ukućana.

Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan jer moderna poljoprivreda mora da obezbedi odgovarajuću količinu hrane za sve brojniju ljudsku vrstu, s jednim ciljem koji nije toliko vidljiv – da to bude brzo. Tako je i poljoprivredna proizvodnja postala sve zavisnija od hemijske industrije a takva praksa ostavlja manje ili više vidljive, ali sigurno dalekosežne posledice na zemljište, vodu, vazduh, biodiverzitet – a time i na zdravlje ljudi.

– Tačno je da se hrana biljnog porekla najčešće proizvodi uz primenu pesticida, međutim, danas u svetu postoji povećani interes za proizvodnju bez njihove primene, uz pomoć principa organske proizvodnje. Ovi principi podrazumevaju da se hrana biljnog porekla prozvodi bez pesticida i veštačkih (mineralnih) đubriva – kaže u razgovoru za „Dobro jutro“ prof. dr Mira Pucarević, dekanka Fakulteta zaštite životne sredine Univerziteta Edukons u Sremskoj Kamenici. Profesorka Pucarević objavila je 175 naučnih saopštenja u domaćim i stranim časopisima, kao i na naučnim skupovima i član je Saveta za registraciju pesticida Ministarstva poljoporivrede, šumarstva i vodoprivrede, Srpskog društva za proučavanje zemljišta i Društva za proučavanje biodizela.

 – U našim bolje snabdevenim prodavnicama možete naći i organski i konvencionalno proizvedene namirnice biljnog porekla. Rezultati redovnog monitoringa i jednih i drugih namirnica na prisustvo pesticida koji sprovodi Uprava za zaštitu bilja, mogu se naći na sajtu Uprave. Rezultati govore u prilog kvaliteta organskih proizvoda.

 Propisi evropski – praksa domaća

  • Evropska unija do sada je usvojila više od 200 pojedinačnih propisa koji se odnose na zagađenje vazduha, voda, zemljišta, upravljanje otpadom, mere zaštite u oblasti hemijske industrije i biotehnologije. U kojoj meri Srbija prati, bar u normativnom smislu, primer Evrope u ovoj oblasti?

 – Po podacima iz poslednjeg Izveštaja o napretku Republike Srbije u evropskim integracijama, u našoj zemlji postignut je dobar nivo usklađenosti s pravnim tekovinama EU, ali nedostaju infrastrukturni projekti za njihovu primenu. Potrebno je mnogo više volje, napora i, naravno, novca, da se divlje deponije u Srbiji brže zatvaraju, smanji količina otpada i obezbedi njegovo razvrstavanje i reciklaža. Procene su da bi u sektor životne sredine u narednom periodu trebalo uložiti više od 8,5 milijardi evra, od čega najviše u infrastrukturu za upravljanje otpadom i vodama – kaže profesorka Prokić.

  • Pojedini pesticidi, poput nekad popularnog DDT, ne koriste se godinama, a još uvek ga ima u vodi i zemljištu?

 – Studija koju je Univerzitet Edukons pre nekoliko godina sproveo ukazala je na to da se u korenastom organskom provrću mogu naći koncentracije organohlornih pesticida koje su iznad dozvoljenih. Objašnjenje za ovo je da se ovaj tip pesticida zadržava u zemljištu veoma dugo nakon poslednje primene, a za zasnivanje organske proizvodnje, prethodna analiza prisustva pesticida u zemljištu ne mora da se obavlja. Nađene koncentracije bile su veoma niske, ali ipak iznad dozvoljenih. Takođe, postoje podaci da se u dečijim kašicama, u kojima je osnovna sirovina jabuka, mogu naći ostaci pesticida.

Zalihe zabranjenih pesticida

  • Proizvođači, što je i logično, teže da uvećaju profit, potrošači da prođu što jeftinije, ali da se, ipak, ne truju hemikalijama. Koja će strana prevagnuti?

– Hemijske kuće kontinuirano sintetišu nova jedinjenja, vodeći računa o vremenu poluraspada, dozi koja će biti efikasna, kao i metabolitima koji nastaju. Svaka velika hemijska kompanija naglašava da tokom uvođenja novih pesticida poštuje potrebu smanjenja negativnog utcaja koji pesticidi imaju. Međutim, mi kao korisnici nismo sigurni u to da li su nam predstavili baš sve detalje. Velike kompanije ulažu ogromne sume u razvoj novih pesticida i taj novac mora biti vraćen kroz zaradu. Takođe, u našoj zemlji još uvek postoje zalihe zabranjenih pesticida koje se postepeno troše i tako dospevaju u proizvode na tržištu.

  • Odvajkada je jabuka bila simbol iskonskog zdravlja, a danas je, zbog čestog prskanja i tretiranja pesticidima, dospela na crnu listu nezdravih namirnica.

– Tačno je da se jabuke mnogo puta prskaju. Razlog za to su nove, atraktivne, ali slabo otporne sorte. Postoje dve mogućnosti: prvo, da kupujete jabuke koje su autohtone „stare“ sorte s ovog našeg područja, a druga mogućnost je da se jabuka „debelo“ oljušti i tako konzumira.

  • Po nekim istraživanjima, na listi najzagađenijih plodova našle su se jagode, grožđe, nektarine, breskve, zelena salata, spanać, krastavci, a tu su i krompir, ljute papričice i babure, peršun. Da li se pesticidi na voću i povrću mogu odstraniti pranjem u mlakoj vodi ili popularnom rastvoru vode i sode bikarbone, sirćeta ili soli?

 – Pranjem vodom, s dodacima koje ste naveli ili bez njih, pesticidi se ne uklanjaju. To su organski molekuli koji nemaju afinitet ka vodi i ne rastvaraju se u većoj meri u njoj. Možda bi jabuka mogla da se efikasnije opere alkoholom koji je organski rastvarač, međutim, pesticidi manje ili više prodiru u plod, pa je njihovo potpuno uklanjanje nemoguće. Moram naglasiti da raspadanjem pesticida nastaju i metaboliti koji često imaju sasvim druge osobine, a takođe mogu da se nađu u proizvodima.

Naučna saradnja sa susedima u Baranji

  •  Nedavno je okončano dvogodišnje zajedničko istraživanje Fakulteta agrobiotehničkih znanosti iz Osijeka, Fakulteta zaštite životne sredine Univerziteta Edukons i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Do kakvih ste rezultata došli?

 – Rezultati IPA HR-RS projekta IMPACT ENVI sa osiječkim Fakultetom agrobiotehničkih znanosti, ukazuju na to da su podzemne vode u pograničnom području zagađenije nitratima u Baranji, a manje zagađene u Vojvodini. Ostaci organohlornih pesticida u zemljištu viši su u zemljištima Vojvodine, a niži u zemljištima Baranje. Ovo praktično znači da se mineralna đubriva pažljivije doziraju u Vojvodini nego u Baranji, dok je upotreba organohlornih, zabranjenih, pesticida u Baranji bila manje intenzivna nego u Vojvodini, gde su ostaci prisutni u gotovo svim ispitanim uzrocima, za razliku od zemljišta Baranje. Na osnovu odnosa metabolita i osnovnih jedinjenja može se zaključiti da je primena organohlornih jedinjenja prestala i da je danas u zemljištu prisutno više metabolita nego osnovnih jedinjenja pesticida. Naravno, ako se na takvom zemljištu proizvode organski proizvodi, tada i metaboliti mogu da migriraju u poljoprivredne proizvode i monitoringom proizvoda mogu da se detektuju – zaključuje profesorka Pucarević.

  • Koliko se poštuju zakoni i drugi propisi koji regulišu primenu pesticida na biljkama namenjenim ljudskoj ishrani ?

 – Zakoni bi trebalo da se poštuju i proizvođači nemaju interes da koriste veće doze od propisanih. Značajno je naglasiti da se sprovođenjem konstantnog monitoringa proizvoda s tržišta, sprečava upotreba zabranjenih preparata, povećanih doza i nepoštovanje karence, odnosno vremena koje mora da protekne od poslednje primene pesticidia do berbe. Postoji problem ako se tretirani proizvodi skladište u hladnjačama, jer se metabolizam u proizvodima usporava i vreme karence produžava. Dužnost proizvođača je da vodi računa o karenci koja se nalazi na uputstvu za upotrebu pesticida i ona se strogo mora poštovati, kako bi se dobili proizvodi ispravni za ljudsku ishranu.

  • Kako da proizvodimo i jedemo zdraviju hranu, istovremeno štiteći životnu sredinu?

– Preporuka potrošačima i manjim proizvođačima jeste da se opredele za organske proizvode. Oni su svakako prozvedeni pod prirodnijim uslovima koje kontrolišu odgovarajuća tela za sertifikaciju organske proizvodnje. Postoji takođe, mogućnost da se potrošači povežu s poljoprivrednim proizvođačima i da dogovore proizvodnju povrća i voća koje će otkupljivati u odgovarajućim intervalima. Prozvođači često dostavljaju proizvode na adresu potrošača. Ovaj sistem je odavno u upotrebi razvijenijim zemljama.

Zbog sve većih potreba za hranom, a i namere da se uvećaju prinosi, pesticidi će se i dalje koristiti. Najvažniji preduslov je njihova pravilna upotreba, koja donosi najmanje rizika, kao i upošljavanje obrazovanog odgovornog kadra koji će obezbediti njihovo pravilno korišćenje. Ovo podrazumeva primenu najnovijih dostignuća u oblasti zaštite bilja, konsultacije sa stručnjacima na fakultetima, korišćenje izveštaja službi o prognoziranju pojave štetnika i slično.

Foto: Adobe Stock
  • Da li je, po vašem mišljenju, zdravije voće i povrće iz plastenika ili s otvorenih bašta i njiva?

 – Plastenici su vid intenzivne proizvodnje, kojim je povećana efikasnost proizvodnje. Efikasnija proizvodnja znači i intenzivnije korišćenje pesticida i đubriva. Plastenička proizvodnja u svakom slučaju mora da se vodi u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom, koja podrazumeva kvalitetan školovan zaštitarski kadar, korišćenje prognozne službe, dozvoljenih preparata, odgovarajućih doza i praćenje karence. Uz sve ovo, Uprava za zaštitu bilja treba da sprovodi redovni monitoring kvaliteta plasteničkih proizvoda.

Moje mišljenje je da su proizvodi iz organske proizvodnje trenutno najbezbedniji kad je reč o prisustvu ostataka pesticida – ocenjuje dr Mira Pucarević.

 Pojedini agronomi upozoravaju na to da se tragovi najjačih pesticida koji su zabranjeni na tržištu ipak nalaze u voćnjacima širom Srbije, a tehnolozi da se, sem u svežem voću i povrću, mogu naći i u gotovim jelima, voćnim sokovima, hlebu, vinu i, naravno, vodi. Zdravlje može da bude ugroženo i uz primenu dozvoljenih pesticida kada se doziraju u propisanim količinama, ako je to dejstvo u nekoj vrsti sprege s većim brojem štetnih hemijskih supstanci.

Besparica ne menja navike

  • Da li su poljoprivredni proizvođači upoznati s eventualnim opasnostima od korišćenja vode iz zagađenih bunara i zemljišta?

 – O tome da li su uzorci vode ili zemljišta zagađeni ne može se govoriti dok se ne sprovedu laboratorijske analize. To znači da u trenutku uzimanja uzorka ne znamo da li je to i u kojoj meri štetno za njih i njihovu stoku i okruženje. Analize, sprovedene u okviru nekoliko projekata, nedvosmisleno su pokazale povećane koncentracije pojedinih pesticida u uzorcima zemljišta, površinskih i podzemnih voda. Svi poljoprivredni proizvođači, koji su za to bili zainteresovani, mogli su da se upoznaju sa dobijenim rezultatima. Fakultet zaštite životne sredine, Univerziteta Edukons, kao naučna ustanova, nema ingerencije da zabrani upotrebu bunarske vode koja sadrži prekomerne koncentracije pesticide, ali ima mogućnost da informiše poljoprivredne proizvođače o rezultatima analiza, kao i da ih informiše o tome koliko je upotreba zagađene vode štetna za životnu sredinu i dalju poljoprivrednu proizvodnju. Tako su, na primer, poljoprivredni proizvođači iz salaških naselja Obzir, Nenadić i Bukovac, u okolini Sombora, informisani o povećanom prisustvu pesticida u vodama koje koriste za napajanje stoke i zalivanje poljoprivrednih površina, ali su, po našim saznanjima, nastavili da je upotrebljavaju, jer im je potrebno mnogo novca da bi obezbedili druge izvore za snabdevanje vodom – objašnjava dr Dunja Prokić.

U toku realizacije IMPACT-ENVI projekta, o kome je već bilo reči, a radi razvoja održive poljoprivredne proizvodnje, poljoprivredni proizvođači, uključujući farmere, edukovani su u nekoliko navrata o štetnom uticaju prekomerne upotrebe pesticida u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i o negativnom uticaju emisije nitrata i fosfata u životnu sredinu.

 Antibiotici štetni za đubrenje useva

Uz industriju i saobraćaj, konvencionalna poljoprivreda je najveći zagađivač zemljišta, posebno ako se agrohemikalije koriste bez kontrole. Do zagađenja dolazi usled već pominjane proizvodnje i intenzivne upotrebe mineralnih đubriva, pesticida, ali i zbog veterinarskih preparata i hormona, rada mehanizacije, velikog broja grla na jednom mestu i preterane proizvodnje nusprodukata (stajnjak, metan, preterana ispaša) i slično. Čvrsti i tečni stajnjak, ali i otpadne vode, sadrže azot i fosfor koji su važni makroelementi, ali, primenjeni na zemljištu, mogu dovesti do zagađenja zemljišta, površinskih i podzemnih voda nitratima, teškim metalima kao što su cink i bakar, a koji se koriste kao stimulatori rasta u stočnoj hrani.

Preko otpadnih voda mogu se širiti ostaci lekova u životnu sredinu, na primer, antibiotici, poreklom iz izlučevina domaćih životinja. Isti rizik nastaje i u slučaju kada se mulj i otpadne vode iz kanalizacije koje sadrže ostatke antibiotika i drugih lekova, koriste u đubrenju useva. Cilj održive poljoprivrede jeste čuvanje zdravog i kvalitetnog zemljišta. Obaveza uspostavljanja sistematskog monitoringa zemljišta na prostoru Republike Srbije definisana je Zakonom o zaštiti životne sredine i utvrđena strateškim dokumentima u oblasti zaštite životne sredine.

Samo u Vojvodini 600 divljih deponija

Zdrava biljka ne može da donese zdrav plod iz zagađenog zemljišta. U Srbiji je, nažalost, kao i većini manje razvijenih zemalja, prisutna praksa, da se u okolini naseljenih mesta i industrijskih objekata stvaraju divlje deponije, gomilaju kabasti predmeti i na nesanitarne deponije komunalnog otpada baca i razno drugo smeće. To nije samo naličje kulture i ružna slika, već i način da se značajno ugrozi ne samo zemljište i površinske i podzemne vode, vazduh, već i zdravlje ljudi.

Iako je zemljište značajno prirodno blago, delovanjem čoveka, reklo bi se njegovim nemarom, iz godine u godinu se sve više ugrožava zemljišni fond, pri čemu je, osim zagađenja, poseban problem i trajno uništavanje površine zemljišta upravo njegovim korišćenjem za odlaganje otpadnih materija.

Studija o oceni kvaliteta i proceni stepena ugroženosti zemljišta koju je Fakultet Zaštite životne sredine Univerziteta Edukons uradio za potrebe Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine Vojvodine, uz saradnju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, pokazala je da je samo na području Vovodine registrovano oko 600 divljih deponija, u proseku po 12 u svakoj opštini.

 – Neadekvatno upravljanje otpadom dovodi do stvaranja velikog broja kontaminiranih lokacija. Broj divljih deponija je promenljiv, jer nastaju velikom brzinom, a ni pokušaji da se uklone, odnosno da se otpad, ukoliko je to moguće, prenese na sanitarnu deponiju, često nemaju značajniji efekat. Napredniji sistemi upravljanja otpadom koji podrazumevaju reciklažu otpada u građevinske proizvode ili njihovo pretvaranje u đubrivo, mogu pozitivno da utiču na kvalitet zemljišta – kaže dr Dunja Prokić, autorka preko šezdeset naučnih radova iz oblasti upravljanja otpadom, zaštite životne sredine, zemljišta i voda, štetnih po zdravlje ljudi i životno okruženje.

Foto: Adobe Stock

Analiza i rezultati

Analizom su bili obuhvaćeni uzorci zemljišta sa 112 divljih deponija, tako što je sa svakog lokaliteta uzimano pet mernih profila. Za svaki merni profil uzeta su po dva uzorka, jedan sa dubine od 0 do 30cm i jedan sa dubine od 30 do 60 cm. Na ovaj način je prikupljeno – 1.120 uzoraka zemljišta što potvrdjuje i obimnost i ozbiljnost ovog posla. U uzorcima zemljišta utvrđivane su osnovne hemijske osobine zemljišta; sadržaj teških metala; policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH); polihlorovanih bifenila (PCB); pesticida i njihovih metabolita; polibromovanih difenil-etara (PBDE); ftalatnih estara (FE) i mineralnih ulja.

 – Dobijeni rezultati navode na zaključak da su ostaci organohlornih pesticida, metabolita i atrazina veći od propisanih graničnih vrednosti, prisutni u gotovo svim analiziranim uzorcima. Recimo, u opštini Alibunar u 95 procenata uzoraka zemljišta zabeleženo je prisustvo pesticida iznad dozvoljenih graničnih vrednosti, a tako je u gotovo svim opštinama u Vojvodini. Pesticidi su jedine zagađujuće materije čije su koncentracije veće od propisanih, a koje su identifikovane na svim analiziranim lokalitetima – kaže profesorka Prokić.

Divlje deponije često nastaju pored obradivih površina ili na njima, zahvaljujući nesavesnom ponašanju poljoprivrednih proizvođača koji ambalažu od pesticida i drugih hemijskih sredstava ostavljaju gde bilo, ne vodeći računa o tome da prazna ambalaža ne sme da se baca ni u vodu, izvore, bunare, reke, jezera, bare, kanale, kanalizacione mreže, kao ni da se ostavlja pored puteva jer i to ugrožava životnu sredinu i dovodi do prekoračenja graničnih vrednosti metala, ali i hemijskih supstanci.

 – Glavnu opasnost predstavljaju procedne vode sa deponija koje sadrže zagađujuće, neretko i toksične materije iz otpada, i mogu da ih transportuju u podzemne i površinske vode i okolno zemljište. Značajan izvor teških metala potiče iz domaćinstava i ulazi u sastav čvrstog komunalnog otpada ili posebnih tokova otpada, koji se u Srbiji, u najvećem broju slučajeva, bez prethodne selekcije ili tretmana, nosi na postojeća odlagališta u opštinama – potvrđuje naša sagovornica.

V. Savić

Dobro jutro broj 576 – April 2020.