Već u rano proleće bašte, voćnjaci, njive i travnjaci „okite“ se brdašcima sveže izrovane zemlje, a ove godine se to dogodilo usred blage zime. Na to nam ukazuje nekoliko čitalaca, pitajući zašto su se toliko namnožile.
Najprihvatljiviji način suzbijanja je primena agrotehničkih mera, jer su ove životinje osetljive na uznemiravanje i buku od oranja, a ne podnose ni zvuk valjanja, freziranja, drljanja, pa i košenja. Još jedan način zaštite je da se presečena plastična flaša stavi u krtičnjak tako da se vrh, bez čepa, ukopa u otvor. I blagi vetar će napraviti zvuk koji će da iritira krticu u njenim podzemnim hodnicima. Buka i vibracije mogu da se stvore i konzervom koja se stavi na štap kroz otvor od krtičnjaka, a kako vetar duva, tako će i konzerva udarati o štap i proizvoditi za krticu iritirajući zvuk. Štap od trske takođe može da bude od koristi. Potrebno je da se štap dužine oko dva metra zabode u zemlju do dubine od 60 centimetara. Trska, koja ima šuplju stabljiku, stvaraće zvuk koji krtice ne podnose i one će pobeći s tog područja.
U prodaji postoje i brojni uređaji koji proizvode različite zvuke koji teraju krtice. Valja znati da je za svaki prostor potrebno više takvih uređaja, što nije baš jeftino, a neizvesno je koliko će ove zvučne metode biti efikasne, jer se krtice vremenom naviknu na neke zvuke. Zato je uređaje potrebno menjati svakih nekoliko nedelja.
Na malom posedu, na okućnicama, baštama i travnjacima, ove štetočine mogu da se uništavaju, odnosno proteruju, vodom. Da bi „zaštita“ bila efikasna, prvo valja utvrditi koji su krtičnjaci aktivni. To se radi uveče. Svi krtičnjaci se poravnaju i ugaze. Na aktivnom će se ujutru napraviti humka. U nju se plitko uvuče crevo za vodu i voda pušta oko 20 minuta. Krtica je odličan plivač i brzo će pobeći.
Poznato je da krtice imaju veoma osetljivo čulo mirisa. Takozvane repelentne biljke ne deluju brzo, ali je njihova primena laka, ekonomična, a često predstavljaju i ukras u bašti. Od velike pomoći mogu biti lekovite i začinske, ali i ukrasne biljke. Recimo, čili paprika, limun, zova, narcis, biber, beli luk, pasulj, bob, pasji jezik, mlečika krtičarka (biljka carevac), kockavica, cimet, crna ribizla i mnoge druge mogu se iskorititi da mirisom oteraju ili spreče naseljavanje krtica u bašti.
Krtice ne podnose ni miris ricinusovog ulja. Baštovani praktikuju da ovu biljku poseju u kraj bašte ili na ivicu travnjaka. Praktičnije je da se napravi rastvor ricinusovog ulja – pomešaju se tri kašike ricinusovog ulja s litrom vode, i ovim rastvorom „zalivaju“ krtičnjaci ili se krpe natope u rastvor i ubace u hodnike krtičnjaka.
Ima i drugih biljaka koje mirisom odbijaju ovu štetočinu. To su, recimo, divlji zumbul, posebno Scilla siberica, čija lukovica ima izuzetno oštar miris neprijatan za krtice. Smatra se i da lukovice carske krune, višegodišnje biljke iz porodice ljiljana, ima miris koji podseća na miris lisice, prirodnog neprijatelja krtica i da zbog toga one izbegavaju površine na kojima raste. Kadifica je još jedna vrsta cveća, čiji oštar miris tera krtice. Mlečika krtičarka (carevac) otrovna je biljka iz porodice mlečika. Krticama je njen miris izuzetno neprijatan, i ukoliko slučajno, tokom kopanja kanala pregrize njen koren, ona umire zbog otrovnih materija iz korena
