Ако сте на истој парцели дужи низ година гајили исту или сличну врсту поврћа, требало би размислити о промени. Стручњаци саветују поштовање основних принципа плодореда јер то доводи до стабилне, рентабилне и интензивне повртарске производње.
– Плодоред представља једну од најзначајних агротехничких и превентивних мера у заштити поврћа од проузроковача болести, штеточина и корова. Гајењем ратарских и повртарских култура на истој површини, практично и у истом земљишту, нагомилавају се узрочници биљних болести, штеточине и корови, а хранива из земљишта се троше једнострано и неправилно. У највећем броју случајева исту или сличну биљну врсту могуће је гајити на истом месту тек након паузе од 4 или 5 година. У овом периоду паразити губе своју виталност, а у случају њиховог присуства који, иначе, дуго чувају виталност, ротација мора бити и дужа, каже за „Добро јутро“ дипл. инжењер пољопривреде Оливера Секулић саветодавац ПСС Војводине са седиштем у Сомбору.
Групе и фамилије
По општеприхваћеној подели, повртарскe културе се деле на групе: лиснате, коренасте, плодовите и махунарке. По припадности одређеној фамилији су купусњаче:(купус, кељ, карфиол, броколи, келераба, кинески купус); главочике: (салата, ендивија, радич); штитњаче:(мрква, першун, паштрнак, целер); фамилијаљиљана:(лук, бели лук, празилук, влашац); пепељуге: (цвекла, блитва, спанаћ); помоћнице: (парадајаз, паприка, патлиџан, кромпир); тикве: (диња, лубеница, тиквица, бундева, краставац); махунарке: (грашак, пасуљ, боранија, боб) и траве (кукуруз шећерац).
Штеточине и узрочници биљних болести могу се јављати на различитим биљним врстама унутар неке фамилије, стога састављајучи плодоред требају имати у виду и припадност одређене врсте биљној фамилији. Саставити добар плодоред са свим елементима као што су пољосмена, плодосмена и одмор земљишта није нимало једноставно јер треба одабрати културу, сорту, ђубрење, обраду земљишта, рокове сетве и садње, време дозревања. Пре свега потребно је све добро испланирати. Повртарске културе разврставају се у групе по више основа и при састављању повртарског плодореда неке од подела су веома значајне.
При састављању плодореда важно је узети у обзир смену култура с различитом дубином корена те смењивати културе са различитим потребама за водом и хранивима. Тако културе које троше пуно воде као паприка, парадајз, краставац и купусњаче треба смењивати са коренастим, луковичастим и махунаркама које не треба пуно заливати.
Као добре предкултуре се препоручују:
за парадајз: махунарке, коренасто поврће
за купусњаче: кромпир, парадајз, паприка, махунарке, коренасто и легуминозе
за коренасто: парадајз, паприка, краставац, махуњаче
за грашак: парадајз, паприка, кромпир
за краставац и лубенице: паприка, парадајз, кромпир, легуминозе и траве
за лук: паприка, лубеница
У планирању плодореда важно је познавање захтева биљака према појединим хранивима. Лиснате биљке захтевају више азота: салата, купус, кељ, карфиол, броколи, кељ пупчар. Плодовито поврће има повећан захтев за фосфором и калцијумом: парадајз, паприка, патлиџан, краставци, диње, бундеве. Коренасто поврће захтева више калијума: мрква, лук, бели лук, кромпир, ротквица.
– При састављању плодореда потребно је уврстити и ђубрење органским ђубривима. Органска ђубрива поправљају структуру земљишта, утичу на водно-ваздушни, топлотни режим земљишта затим утучу на биолошке и хемијске особине земљишта због тога их је неопходно уврстити у плодоред. При томе треба водити рачуна које су то културе које добро реагују на непосредну употребу стајњака а које долазе у плодореду другу или трећу годину иза ђубрења. На непосредно ђубрење стајњаком добро реагују купусњаче и лиснато поврће. Другу или трећу годину иза ђубрења стајњаком долази коренасто поврће, парадајз, грашак, објашњава Оливера Секулић.
У интензивном повртарском плодореду разликујемо преткултуру, главну културу и накнадну културу.Тако преткултура је најчешче нека рана пролећна или озима врста као што су салата, спанаћ, грашак, млади лук. Главна култура има најдужу вегетацију и остварује највећи принос, то су често паприка,парадајз, лук, купус, док се накнадна култура гаји после главне, и то су најчешче салата, спанаћ, млади лук. Препоручује се повремено убацивање накнадних усева за зеленишно ђубрење, чиме се плодоред проширује и земљиште обогаћује органском материјом.
Код интензивне повртарске производње препоручује се унапред направити план четворопољног или тропољног плодореда, у зависности од могућности. Расположива површина се издели на поља, а културе се сврстају по групама. Правилно смењивање култура по пољима омогућује да се у току једне вегетационе сезоне или године на истом земљишту узастопно, а некад и истовремено гаји више врста поврћа.
В. Савић
