Пише: Јасна Бајшански
Купус је једна од најстаријих повртарских врста на нашим географским ширинама. Значајније и масовније узгаја се већ почетком 18. века. У исхрани се користи целе године на најразличитије начине и то, почев од раних, средњераних, средњекасних до касних усева за свежу потрошњу и потребе прерађивачке индустрије. Рани купус омиљен је као свежа салата која се лепо слаже са свим врстама меса, тестенина, гулашима и паприкашима. Међутим, традиционални произвођачи купусњача у Војводини последњих година одустају од производње раног купуса. Одговор на питање због чега је то тако, потражили смо у Футогу.
Производња раног купуса стартује већ почетком фебруара и веома је захтевна, јер се већ у производњи расада морају обезбедити адекватни услови. Пре свега, мора се имати простор, односно пластеник или стакленик, с одговарујућим температурним режимом, а да би се то постигло, неопходно је загревање. Расад се производи у контејнерима. Следећа фаза је изношење на поље где, уколико у марту или априлу завладају ниске температуре праћене мразом, као што је то случај ове године, расад може измрзнути и тако се губи значајан број биљака.
Климатске промене годе штеточинама
Мај и јун су такође критични, али овога пута због најезде инсеката. У том периоду бележи се интезиван напад купусне муве која, уколико се не спречи, може да проузрокује огромне штете, чак и до 90 одсто. У овој производњи нема заливања, мада се и тај проблем све чешће јавља, односно суша може да наступи и крајем маја и почетком јуна. Ако се све ово преброди, наступа можда највећи ризик за производњу, а то је колебљиво тржиште. Често рани купус зна да буде јефтинији од јесењег или да због болести и штеточина и не стигне до тезги и рафова. Овако о раном купусу прича Мирољуб Јанковић из Футога, села надалеко чувеног по производњи истоименог купуса, а Футожани су за свој производ добили и ознаку заштићеног географског порекла.
Славу овом бачком месту донео је јесењи свеж и кисели купус. Од Јанковића, који представља и Удружење „Футошки купус“, сазнали смо да је производња раног купуса, чија берба почиње крајем маја и почетком јуна, у атару Футога готово нестала. На питање због чега је то тако, Мирољуб одговара да су пре 20 и 30 година, када се производња раног купуса подразумевала, природни услови били далеко повољнији, посебно када се говори о присуству инсеката и временским приликама. Оно што је, према речима нашег саговорника најважније, није било велике потребе за употребом хемијских заштитних средстава у мају и јуну јер се присуство инсеката решавало природним путем, повећањем влажности парцела. Иако купусна мува полаже јаја из којих се излегу ларве које нападају коренов систем, корен се тада обнављао много брже него што су га инсекти уништавали. Актуелни услови као да све више погодују штеточинама, те због повећаног ризика произвођачи из Футога све више одустају од раног купуса, па се овог пролећа ова повртарска култура нашла на свега неколико хектара у сеоском атару.
– Клима се променила и донела и промене у пољопривредној производњи, па тако и у узгоју купусњача. Услови су другачији, па и сетвена структура мора бити другачија. Оно што је сасвим извесно јесте да се ми, произвођачи, морамо прилагођавати климатским променама. Производња раног купуса пре 30, 40 и 50 година била је врло једноставна и могућа. Данас то није случај, а ја као произвођач немам одговор на питање шта је изазвало толико повећање бројности инсеката. Када рационално размислим, једини закључак до којег могу да дођем јесте да је главни кривац човек, који је уништио природног непријатеља купусне муве и сада се она несметано шири и премножава. Уколико неко одлучи да заснује производњу раног купуса у Војводини, мора да рачуна да ће једном у 3 до 5 дана бити приморан да ради третмане да би усев одржао. Ту ја постављам питање да ли је то квалтетна и здравствено безбедна храна. Ми, Футожани, не желимо такав производ да изнесемо на тржиште – категоричан је Јанковић.
Потребни нови рани хибриди
Од овог искусног произвођача купуса сазнали смо и да аутохтоне сорте, као што је футошки купус, нису погодне за рану производњу. Нестале су и некадашње ране сорте које су се гајиле на овом простору. Сада се морају да саде хибридне комбинације, чија вегетација траје 50 до 60 дана. За то време, повртари брину да не дође до температурних шокова, попут касних мразева и температуре ваздуха од 3-4 степена.
Купус је нискобуџетна биљка, па тако њена цена не може да покрије трошкове пластеничке производње, те ови чувени произвођачи купусњача не заснивају узгој у заштићеном простору. За разлику од Футога, како каже наш саговорник, у околини Шапца и у лесковачком крају овај вид производње је заступљен.
Код производње раног купуса све је скупо, почев од семена па до свих осталих инпута, производња је неизвесна, а једино је сасвим сигурна ниска продајна цена, посебно због прекомерног увоза, закључује Јанковић
