Током јесени сади се спанаћ, лук, салата, купус…
Озимо поврће гаји се и на отвореном и у пластеницима, осим купуса који није заступљен у пластеничкој производњи.
Иако је јесен време када повртари завршавају сезону бербом поврћа, доста тога може се гајити и током јесени и зиме, како бисмо и у хладнијим месецима уживали у укусима свежих намирница.
Након завршетка бербе повртарских култура које су завршиле своју вегетацију потребно је обавити обраду и припрему земљишта за сетву јесењег поврћа. Остатке претходне културе треба заорати или уклонити. Такође, треба унети потребне количине органског и минералног ђубрива одређене на основу резултата контроле плодности и плана сетве. Када су повољни временски и земљишни услови приступа се сетви и садњи озимог поврћа.
Потребно је одабрати праву сорту
У нашим условима током јесени највише се гаје: салата, спанаћ, црни и бели лук, грашак, купус, блитва, ротквице, ротква. Потребно је одабрати одговарајуће сорте, одредити оптимално време сетве и применити препоручену агротехнику како би биљке, ако се гаје на отвореном, поднеле зимске услове. У јужним пределима земље производња се може одвијати и на отвореном, док је у континенталним деловима сигурнија у пластеницима, стакленицима и ниским тунелима. Затворени простор штити биљке од ниских температура, мраза, ветра и снега.
Озиме сорте салате се расађују са три до четири листа на размаку од 15-20 цм у реду, а између редова размак треба да буде 20-30 цм.
Фото: AdobeStock
Расад купуса се производи у хладним лејама на отвореном, крајем августа и током септембра, да би се расађивао у октобру. Сади се јак расад како би биљке могле да се добро укорене пре зиме и на парцелама које су заклоњене од јаких ветрова, у канале дубоке око 20 цм, тако да банкови са стране умањују утицај хладноће.
За производњу младог лука користи се крупан арпаџик. Садња се обавља са размаком од 5 цм између биљака и 20 цм између редова. Млади лук се конзумира већ од краја фебруара. Крупан арпаџик се може и касније користити током зиме у пластенику за производњу младог лука.
Бели лук се, такође, сади у октобру и потребно је користити крупне ченове како би се развиле јаке биљке. У реду је размак 5-10 цм, а између редова 20-40 цм.
Шаргарепа и грашак воле зиму
Озими спанаћ је могуће сејати до средине октобра, а берба је у пролеће (март-април). Он у зиму улази са два до четири листа и такав презимљава, да би на пролеће наставио са нормалним растом. За озиму производњу сеје се у уздигнутим гредицамa јер се у њима мање задржава вода када се догоде веће падавине.
Почетком новембра, ако временски услови дозволе, могу се сејати шаргарепа и грашак.
Од наведених култура најмање простора у пластеничкој производњи заузимају купусњаче, не гаје се често. Остале културе са већим успехом гаје се у заштићеном простору јер су приноси стабилнији, заштићени су од спољашњих утицаја, лакше се наводњавају и штите од болести и штеточина.
У Србији се бележи раст броја пољопривредних произвођача који поврће узгајају у пластеницима, јер ти производи имају бољи квалитет и бољу цену на тржишту.
Предности производње поврћа у јесењем периоду у затвореном простору, односно у пластеницима и стакленицима, у односу на производњу на отвореном су следеће:
- производња није под директним утицајем спољних временских услова и они се до одређеног степена могу регулисати (температура, влажност ваздуха, осветљење)
- производња је усклађена са захтевима тржишта и обезбеђује пласман и већи профит кроз остварену цену производа.
- боља контрола од болести и штеточина уз могућност примене биолошких мера борбе
- може се сигурније произвести здравствено безбедна храна
На вама је да се одлучите да ли сте за садњу на отвореном уз ризике које она носи, или пак за улагање у пластенике, стакленике и сигурније приносе и зараду.
Приредила: Јелена Лукић
Пишу: Снежана Стојковић Јевтић, саветодавац за повртарство у ПССС Ваљево и Драган Мијушковић, саветодавац за повртарство у ПССС Јагодина
